Vlast traži štednju, privrednici reforme

Ukoliko se strukturne reforme ne sprovedu, jedina alternativa je dodatno opterećenje privrede i građana kroz povećanje poreza, što neće dovesti do veće konkurentnosti, jedan je od zaključaka kopaoničkog skupa. Na forumu je predstavljeno i 15 mera za unapređenje izvoza a naglašen je i problem obrazovanja radne snage koje ne odgovara potrebama privrede.

I dok mere koje su predložili privrednici za većinu učesnika skupa nisu bile iznenađenje, kasno preksinoć je sve prisutne u punoj kongresnoj hali i više nego iznenadio stepen saglasnosti koji postoji među vodećim ekonomistima većine parlamentarnih stranaka i pozicionih i opozicionih, oko toga šta bi trebalo uraditi. Štaviše, kao da kampanja nije već u punom jeku, rasprava o ekonomskoj politici bila je i usmerena upravo na tu temu, a ne na upućivanje ličnih uvreda ili poluskrivenih optužbi i podbadanja kakva po pravilu prate medijske istupe političara pred izbore. Razlog tome možda je to što panel pred publikom univerzitetskih profesora i biznismena ne zahteva onaj stepen populizma kao televizijski dueli, ali šta god da je razlog, sama civilizovanost razgovora i bar nešto iskrenija istupanja govornika predstavljaju nemali pomak u našem političkom diskursu.

Nakon što se pozdravio i izljubio sa Jorgovankom Tabaković, glavnim ekonomistom Srpske napredne stranke, Božidar Đelić, funkcioner Demokratske stranke i čovek koji je kako je sam rekao „bio u četiri vlade, odnosno pet ako računate poslednju rekonstrukciju“, ocenio je da će i naredna vlada biti reformska, što po definiciji znači da će zadirati u nečije interese, što proizvodi otpor.

Iako mnogi kritikuju odlazeću Vladu upravo zbog slabog reformskog učinka, Đelić je ocenio da su značajni koraci u reformi javnih preduzeća ipak učinjeni, pa je tako Elektroprivreda Srbije dobila podršku vrednu 45 miliona evra za izgradnju mini-hidrocentrala, za šta joj Evropska banka za obnovu i razvoj nije tražila državnu garanciju.

– Telekom je 100 odsto u srpskim rukama i solidno se bori protiv međunarodne konkurencije. Železnica je korporatizovana i subvencije tom preduzeću nisu u porastu. Dakle nije tačno da se ništa nije uradilo u javnim preduzećima – rekao je Đelić, dodajući da je uz nekoliko izuzetaka u svima njima smanjen broj zaposlenih tokom mandata ove vlade.

On je branio to što nije bilo oštrijih smanjenja broja radnika u državnim firmama, rekavši da ako bi ta preduzeća bila tri puta manja, to ne bi automatski dovelo do boljitka.

– Mislim da je od obima administracije važniji kvalitet usluge. A administracija će se naravno do poslednje kapi krvi boriti za svoj mali atar – podvukao je Đelić. On je dodao i da će narednoj vladi biti potreban jak ministar finansija, jer ćemo u suprotnom upasti u probleme, kada za par godina Srbiji skoče rate za otplatu duga.

Prilično iznenadivši publiku, Jorgovanka Tabaković je svoje izlaganje započela nizom pohvala na rad guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji se „iskreno, činjenicama i bez udvaranja onima koji su ga izabrali zalagao za mere koje primenjuje“.

– Naredna vlada će imati težak zadatak kao što ga ima Šoškić. Zlatna kiša koja je dovela do razmaženosti komercijalnog bankarstva, koje ne kreditira privredu nego lepo i sigurno trguje sa NBS-om i državom kupujući njihove dužničke hartije, više ne postoji. Ali, sada je teško vratiti bankare nazad ka tome da posluju sa svojim klijentima, da im odobravaju kredite na osnovu biznis planova i da se sa njima i muče kad im ne ide dobro. Takođe, ona državna preduzeća koja su navikla da dobijaju subvencije i da ih ne pravdaju nikakvim programom restrukturiranja, jer ima firmi koje su i po deset godina u restrukturiranju, teško će se od toga odviknuti – upozorila je Tabakovićeva, govoreći o izazovima koji su pred novom vladom.

Ona je ocenila i da je lažna dilema“ ili rast PDV-a ili zaduživanje“. Tek ako se siva ekonomija u najvećoj mogućoj meri uvede u legalne tokove, kaže Tabakovićeva, naročito smanjenjem poreza na zarade, onda možemo da govorimo o eventualnom podizanju PDV-a.

– A nikako da se zadužujemo za tekuću potrošnju. Pa nijedan građanin se neće zadužiti da bi otišao u Dubai, a da nema prihode iz kojih će vraćati kredit – dodala je funkcionerka SNS-a. Ona je predložila i da se se ukine televizijska pretplata, čime bi građani godišnje dobili „6.000 dinara, što je vrednost jedne akcije Telekoma“. Tabakovićeva je ocenila da bi država morala da uštedama finansira RTS, „u kojem neće biti tajnih plata“. Aktuelna potpredsednica Vlade i funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije Verica Kalanović, ocenila je da će naredna vlada morati da bude kredibilna i da ima jakog premijera „kako bismo bili efikasni i donosili hrabre odluke“.

– Budžet mora da bude precizno definisan. Svi kažu da je svaki budžet socijalno razvojni, a ovaj je socijalno, socijalno, socijalno razvojni. Ne može se za mala i srednja preduzeća naplaćivati PDV po fakturisanju nego po naplati – smatra Kalanovićeva.

Biznismen Nenad Popović, glavni ekonomski stručnjak Demokratske stranke Srbije, upozorio je da će „i buduća vlada imati socijalni momenat, a ekonomija će opet biti u zapećku“.

Govoreći o pozitivnim pomacima u upravljanju javnim preduzećima, on je ocenio da je „Telekom izvrstan primer, pošto je ta firma do sada otplatila oko 80 odsto kredita uzetog za preuzimanje Telekoma Srpske, „čemu su se mnogi tada protivili“.

– Dobro je što Telekom nije prodat, jer će za dve do tri godine doći do izmena na tržištu telekomunikacija i cena koja će moći da se postigne tada, biće mnogo veća od one o kojoj se govorilo pre par meseci – veruje Popović. On je dodao i da „nijednom od premijera nismo dobili ono što je obećavano, rast zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda“ i ocenio da nije moguće da se pitanje statusa Kosova posmatra odvojeno od realnog života.

– Imamo problema sa Evropskom unijom, što se reflektuje i na ekonomiju – rekao je Popović, ocenivši da ima mnogo mesta za napredak u okviru poreske reforme i da je odlazak Ju es stila iz Srbije bio najjači signal svim investitorima o realnom stanju, od čega će problema pre svega imati domaća privreda.

Privreda traži transparentniju državu

Predvidivost poslovnog okruženja i transparentniji rad države bili su među najčešće pominjanim zahtevima privrednika. Tako su predstavnici industrije lekova zatražili donošenje uredbe o cenama, ali i da država ustanovi redovno plaćanje onih lekova koje pokriva Fond zdravstva, kako bi preduzeća mogla da planiraju svoje poslovanje. Uz to, strani investitori nezadovoljni su zbog sporog sprovođenja reformi, naročito onih za čije sprovođenje postoje odluke izvršne vlasti.