Vlast ulaže 10 milijardi evra bez plana i strategije

Vučić je, obilazeći radove na parku u Beogradu na vodi, najavio da će se u ovom periodu završiti veliki kapitalni projekti poput auto-puteva i pruga, a pomenuo je i izgradnju komunalne infrastrukture u Srbiji, vodovode i kanalizaciju, prečistače otpadnih voda.

Vučić je izrazio očekivanje da će ova ulaganja proizvesti privredni rast od pet-šest odsto. On je najavio veliki investicioni plan do kraja godine za celu zemlju, „najveći u istoriji Srbije“, koji će raditi sa svetskim institucijama i koji će „zaposliti celu Srbiju“.

Ministar finansija Siniša Mali juče je u Londonu preneo utisak sa foruma na kom je učestvovao da je najveći izazov danas kako da ekonomije nastave da rastu te da je zato i važan investicioni paket koji je Vučić najavio u kom će se naći „projekti koje ćemo sprovoditi u naredne tri do četiri godine, a koji će se bazirati na ulaganju u neophodnu infrastrukturu.

To su vodovod i kanalizacija, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, završetak i asfaltiranje lokalnih i regionalnih puteva, završetak mreže auto-puteva, završetak mreže železničkih pruga u Srbiji, kao i izgradnja beogradskog metroa i Nacionalnog stadiona“.

O investicionom ciklusu od pet milijardi evra ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je još prošle godine govorila, rekavši da je samo u ovoj godini vrednost infrastrukturnih projekata oko pet milijardi evra. Ona je juče izjavila da će u narednih nekoliko godina vrednost investicija u oblasti infrastrukture biti 15 milijardi evra.

„Na svakih pola milijarde evra koji se uloži u infrastrukturu, nama za jedan do 1,5 odsto raste BDP“, ocenila je Mihajlović uz napomenu da je verovatno najvažniji infrastrukturni projekat izgradnja Moravskog koridora koji će povezati Koridor 10 i Koridor 11.

Ona je dodala i da će investicioni ciklus obuhvatiti i ulaganje u železnicu, deonicu na brzoj pruzi ka Mađarskoj i ulaganja u novi aerodrom Kraljevo. Pored toga investicije će uključiti i „komunalnu i socijalnu infrastrukturu i sve ono što se radi u oblasti poljoprivrede, zdravstva, školstva“. Mihajlović je procenila da će sve to biti vredno više od 10 milijardi evra.

Ukoliko bi iznos investicija u narednih pet godina iznosio 10 milijardi evra, to znači prosečna godišnja ulaganja države u infrastrukturu od dve milijarde evra. Na taj način bi ove investicije dostigle oko pet odsto BDP-a, što je i preporuka stručnjaka. Fiskalni savet je u svojoj analizi zašto privredni rast zaostaje ocenio da su investicije države u 2018. i 2019. 3,1 odsto BDP-a, što je za više od jednog procentnog poena manje od zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Oni su istakli i da je potrebno da država i lokalna javna preduzeća povećaju ulaganja za po jedan procentni poen godišnje. Stručnjaci pozdravljaju nameru države da gradi infrastrukturu, ali i upozoravaju da je potrebno dugoročno planiranje, a ne donošenje ad hok odluka za šta trošiti pare.

Mahmud Bušatlija, stručnjak za investicije, ističe da od dve milijarde evra godišnje privreda neće skočiti bog zna koliko, ali da je jasno da se infrastruktura mora graditi i to urgentno.

„Ne vidim da imamo stručnjake koji se bave dugoročnim planiranjem investicija. Recimo Beograd na vodi je krenuo sa tri milijarde evra za tri godine, pa otišao na tri milijarde za 30 godina, a ni sad se ne zna baš šta će se sve graditi. Da smo mi imali dugoročno planiranje, već bi i završili sve te projekte, ali je umesto toga poslednjih 20 godina svaka nova vlast, pa čak i novi ministar u istoj vlasti, donosio nove projekte, a napuštao stare“, kaže Bušatlija.

Ekonomista Milan Kovačević ukazuje da je teško razumeti šta je tačno predsednik najavio jer je rekao četiri-pet godina gde je razlika 20 odsto i pet do 10 milijardi evra gde je razlika dva puta.

„Naš predsednik ovakvim izjavama pojačava utisak da mu ne treba verovati. Kako god, bilo bi korisno da imamo planski budžet. Sa dugoročnim planovima stekla bi se mogućnost da napravimo domaću operativu, ako bi neko poverovao da će se to sve ostvariti i uložio u kompaniju“, ocenjuje Kovačević dodajući da se kod nas ipak odluke donose naprečac pa tako da nije poplavljena Krnjača, ne bi se niko ni setio da tamo treba graditi kanalizaciju koja je očigledno potrebna.

„Ako ne planiramo, pa se jedne godine gradi gondola, druge metro, a treće most, neće biti mnogo uspeha“, upozorava on.