Voćari: Višnja na jugu Srbije 25 dinara, niko neće prvu klasu za 50 dinara

On je za Betu rekao da otkupljivači uglavnom kupuju višnju za preradu i neće da kupe prvu klasu čija cena od 50-55 dinara može da obezbedi manju zaradu.

„U voćnjaku imam oko 50-60 tona višanja, ali nisam obrao još ni kilogram iako je zrela, jer je malo otkupljivača, cena je niska, a nema dovoljno ni ambalaže“, rekao je Stojanović.

Dodao je da branje košta oko 15-20 dinara po kilogramu bez drugih troškova i da je gubitak na proizvodnji višanja neminovan po otkupnim cenama ispod 50 dinara.

„Zarade po cenama od oko 30 dinara nema, gubitak je zagarantovan, samo je možda manji ako se višnja bere nego ako se pusti da sva propadne“, rekao je Stojanović.

Istakao je da u Srbiji „nema tržišta za višnje, da su prerađivački kapaciteti mali, a da izvoznici diktiraju monopolsku cenu“.

„Nekadašnja hladnjača ‘Voćar’ iz Merošine je u stečaju, a već tri godine od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije slušamo istu priču da će doći firma iz Mađarske koja ima hladnjaču da otkupljuje višnje“, rekao je Stojanović.

On je rekao da nevreme nije zahvatalo kraj oko Merošine koja je „srce proizvodnje kvalitetne ‘oblačinske’ višnje i gde se proizvodi oko 50 odsto tog voća od ukupnih količina u Srbiji, ali da ne mogu da se ‘spasu’ od nemara države i lokalne samouprave koje ne nude nikakvu pomoć“.

On je rekao da su izvoznici i prošle godine jeftino kupovali višnje, a izvozili prvu klasu po ceni od skoro 200 dinara po kilogramu.

Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović rekao je da deset godina prati problem uzgoja i prodaje višanja na jugu Srbije i da rešenje treba tražiti u uvođenju nove tehnologije koja bi smanjila troškove proizvodnje.

„Proizvođači moraju da se udruže, prestanu da ručno beru višnje već kupe mašine za branje i zalivne sisteme da bi povećali prinose, a time i prihode“, rekao je Keserović za Betu.

Dodao je da udruženi proizvođači mogu da konkurišu kod Ministarstva poljoprivrede za sredstva, namenjena nerazvijenim područjima kojima bi kupili hladnjaču.

U Srbiji se višnja uzgaja na oko 25.000 hektara, a najviše u topličkom kraju, između Niša i Kuršumlije, pa se to voće prostire u više opština na po 2.000-3.000 hektara i glavni je izvor egzistencije stanovništva.