Država će do kraja narednog meseca u revitalizaciju domaće namenske industrije da uloži oko 43 miliona evra, saopštio je premijer Aleksandar Vučić, što je već drugi put da se najavljuje velika pomoć ovoj grani.
Naime, krajem 2014. je Ministarstvo odbrane, takođe zvanično, najavilo investicije od svih 60 miliona evra, ali u fabrike do sada nije stigao ni jedan jedini cent. Oružari se ipak nadaju da je obećanje ovoga puta ozbiljnije, jer se očekuje da izvoz namenske industrije u 2017. „teži“ oko 550 miliona dolara, a da do 2020. dostigne 750 miliona dolara godišnje.
Plan Vlade ipak nije lako ostvariv, jer je većina fabrika te grane decenijama suočena sa problemima i visokim poreskim dugovima, koji samo kod Zastave oružja dostižu fantastičnih osam milijardi dolara, a sa teretom obaveza bori se i čačanska Sloboda i druga preduzeća. Činjenica je da su dugovi nastali najvećim delom sredinom prošle decenije, uz prećutnu saglasnost države, koja je tolerisala nevraćanje kredita iz Fonda za razvoj kako bi i na taj način pomogla brži oporavak fabrika namenske proizvodnje. Dugovi su narasli zbog kamata, koji čine polovinu starih poreskih obaveza kragujevačkih oružara, dok sada redovno izmiruju dažbine i ostvaruju dobit. Analitičari zato tvrde da su ulaganja opravdana, očekuju da ih realizuje za sada država, dok po stupanju na snagu novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, čiji je nacrt prošao javnu raspravu, to bi mogli da učine i inostrani partneri. Namenska industrija je, uz automobilsku, gde ipak dominiraju inostrane kompanije (Fijat, Jura, Manjeti Mareli…) jedan od najvećih domaćih ne samo bruto, nego i neto izvoznika. Prvi partizan godišnje izveze municiju za više od 100 miliona dolara, Zastava oružje svoj asortiman plasira u više od 40 zemalja širom sveta, „Milan Blagojević“ gotovo kompletnu proizvodnu baruta prodaje inostranstvu…
Da bi opstale na svetskim tržištima, domaćim fabrikama neophodno je ulaganje u nove hale, u podizanje tehničko-tehnološkog nivoa, što omogućava veću proizvodnju a manje troškove. Uz to, gotovo sve fabrike namenske stradale su u NATO bombardovanju, pa je na primer u kragujevačkoj Zastavi polovina pogona srušena a tri hale još su van upotrebe. Iako posluju u takvim uslovima, domaće fabrike imaju zavidan kvalitet, a koren toga datira još iz 80-ih godina prošlog veka, kada su kao deo Jugoslovenske industrije, u proizvodnji tenkova bili među prvih deset u svetu, među osam najboljih u proizvodnji podmornica i torpeda, helikoptera („gazela“), i borbenih aviona („galeb“ i orao“). Bivša SFRJ i Srbija su, krajem tih 80-ih, po izvozu oružja i tehnologije, koji je „težio“ više od dve milijarde dolara godišnje, bile peta vojna industrija na svetu.
Plan državnog ulaganja
Najviše novca od planiranih 43 miliona evra biće izdvojeno za Zastava oružje, 9,7 miliona, Prvoj petoletki je namenjeno 3,5 miliona, Fabrika municije Prvi partizan iz Užica može da računa na četiri miliona evra za novu fabriku, čiji kamen temeljac treba da bude položen u junu, a čačanska Sloboda dva miliona, za dve vertikalne prese – mehaničku i hidrauličnu. Zemunski Teleoptik – žiroskopi, koji je bio na ivici propasti, dobiće oko 6,86 miliona, jer su njegovi proizvodi sastavni deo vođenih projektila, dok će fabrika „Milan Blagojević“ iz Lučana dobiti 4,4 miliona evra za modernizaciju opreme i ulaganje u veću bezbednost. Pribojski FAP, koji treba da uđe u sistem odbrambene industrije, dobiće 2,5 miliona evra, za obaveze iz UPPR-a. Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ iz Batajnice će dobiti četiri miliona evra, Tehnički remontni zavod iz Čačka tri, kragujevački dva miliona, dok će u poligon u Nikincima, gde se ispituju nova borbena sredstva, biti uloženo 1,5 miliona, za izgradnju tri nova objekta. Fabrika Krušik iz Valjeva nije tražila novac, dok su u kruševački Trajal i Prvu iskru iz Bariča sredstva uložena ranije.
Za FAP uslovno
Pribojski FAP novac namenjen revitalizaciji vojne industrije dobio je uslovno – ukoliko savlada tehnologiju proizvodnje vozila sa nezavisnim vešanjem. Reč je o novom borbenom vozili u čijoj izradi, pored FAP-a, učestvuju i kragujevačka Zastava i Prva petoletka, čiji je prototip predstavljen 22. oktobra prošle godine, na vojnoj parade u Novom Sadu. Nevolja je što se FAP, prilikom sklapanja suočio sa problemima, te je kao „ispomoć“, morala da se angažuje jedna privatna kompanija. „Spremni smo da izdvojimo koliko hoćete sredstava, samo da nađu rešenje za nezavisno vešanje i pogon na svim točkovima“ izjavio je premijer dodajući da je takvo vozilo potrebno vojsci i policiji.
Afera „Temeks“
Poreski dugovi vojnih fabrika uzrokovani su i aferom „Orao“ iz 2003. godine, nastalom nakon što je privatna firma „Temeks“, 2002. godine, izvezla pešadijsko naoružanje u Nigeriju, pri čemu je deo tog oružja završio u Liberiji, koja je bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija, i koje su potom i deo domaće vojne industrije stavile „na crnu listu“, što im je uveliko otežalo poslovanje sa svetom.
Zastava oružje novi vlasnik Kovačnice?
Tender za ponovnu podaju Zastave kovačnice u bankrotu zakazan je za danas. Tendersku dokumentaciju, uplatom odgovarajućeg depozita, otkupile su četiri kompanije: dve inostrane (kineska i italijanska) i dve domaće, od kojih je jedna Zastava oružje.
Mada će tenderska procedura za prodaju Zastava kovačnice biti realizovana u potpunosti, gotovo da je izvesno, saznaje naš list, da će novi vlasnik od danas biti Zastava oružje.
Oružari će na taj način trajno obezbediti kontinuitet snabdevanja otkovcima, a time i nesmetanu proizvodnju pešadijskog naoružanja i drugog oružja. Kovačnica tako ponovo postaje deo domaće vojne industrije. Početna prodajna cena Kovačnice je oko 3,4 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
