Vojne penzije na Vrhovnom sudu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Teška samovolja, neodgovornost, bahatost, kršenje zakona i, na kraju, Ustava od strane predsednika Skupštine krovnog zakonodavnog organa u državi. Pa ako Skupština ne poštuje sopstvena akta, zakone i Ustav kako onda ima obraz da traži da to čine svi građani ove zemlje? Nažalost nije ovo jedini slučaj, more ih je takvih. Kuda mi, kao država, idemo? Do kada će građani imati strpljenja zbog ovakvog gaženja osnovnih prava i poniženja koja trpe svakodnevno od ljudi koje su birali da ih predstavljaju i zastupaju u najvišem organu vlasti? Ima li još negde u svetu ovakvog ponašanja najistaknutije institucije u zemlji? Postoji li u ovoj zemlji Javno tužilaštvo, Ustavni sud,…… koji moraju da reaguje kada se krše Ustav i elementarni zakoni? Zar nismo pred zakonima i pred Ustavom svi ravnopravni i odgovorni? Od prvog do zadnjeg u državi!? Ko treba da štiti osnovna ljudska prava građana? Sramno je ovo, jadno i bedno da ne može biti sramnije i bednije.

2. Rešenje po žalbi je trebalo biti doneto u roku od 15 dana od prijema žalbe. Taj rok je, koliko mi je poznato, istekao. Problem je u tome što VKS nije nadležan za odlučivanje po ovoj žalbi. Za odlučivanje po žalbi iz člana 39. ili 41. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi nadležan je Upravni sud (ranije je to bio Vrhovni sud) – koji „odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima”. Ako i grešim kao pojedinac – pravni laik imam na to pravo, ali to pravo nema udruženje koje tvrdi da je reprezentativni predstavnik interesa vojnih penzionera i KVP. Podneli su žalbu nenadležnom sudu.

3. Питам се: Да ли Јасна (Љубомир) информише или дезинформише читаоце (војне пензионере), свесно или несвесно?
   Жалба коју је Врховном касационом суду поднело УВПС завршава реченицом: "Са свега напред изнетог предлажемо да тај суд ову жалбу уважи и наложи председнику Народне скупштине да предметне предлоге закона уврсти у предлог дневног реда за прву наредну седницу Народне скупштине."
   Све ми се чини да је та реченица из жалбе (предлог УВПС) у чланку, од стране новинара и саговорника, свесно или несвесно, претворена у реченицу (одлуку – решење ВКС) из које произилази: "да је суд ову жалбу уважио и наложио председнику Народне скупштине да предлоге закона уврсти у дневни ред за прву наредну седницу.“
   Rešenje po žalbi je trebalo biti doneto u roku od 15 dana od prijema žalbe. Taj rok je, koliko mi je poznato, istekao. Ako je VKS doneo rešenje i ako je UVPS dobilo to rešenje VKS trebalo ga je objaviti na sajtu UVPS.
   Problem je u tome što VKS nije nadležan za odlučivanje po ovoj žalbi. Za odlučivanje po žalbi iz člana 39. ili 41. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi nadležan je Upravni sud (ranije je to bio Vrhovni sud) – koji „odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima”. Ako i grešim kao pojedinac – pravni laik imam na to pravo, ali to pravo nema udruženje koje tvrdi da je reprezentativni predstavnik interesa vojnih penzionera i KVP. Podneli su žalbu nenadležnom sudu. Doduše, ako i kada VKS utvrdi da nije nadležan za odlučivanje po ovoj žalbi, dužan je da žalbu prosledi nadležnom sudu (Upravnom sudu).
   Isti novinar, Jasna Petrović-Stojanović, istog dana, u listu “Politika” piše članak pod naslovom: “Могуће усклађивање пензија два пута годишње од априла” koji počinje rečenicom:
   “Привремено умањење пензија, законом је орочено до краја ове године. – Учешће пензија у БДП пало је са 13,8 одсто на 11,3 процента.”
   TO JEDNOSTAVNO NIJE TAČNO. Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija umanjenje penzija NIJE oročeno do kraja ove godine.

4. Неколико питања о циљевима и дометима наводне народне иницијативе Удружења војних пензионера Србије.

   Коресподенцијом са Народном скупштином Србије и подношењем тужбе Касационом суду, УВПС наставља да обмањује јавност и пензионере Србије у вези покретања и вођења народне иницијативе за престанак важења закона о смањењу пензија. У вези са темом,још једном УВПС да поставим неколико питања.
   – УВПС је Уставном суду Србије доставило две иницијативе за поништење закона у којима су доказивали да је неуставан и да њиме није предвиђен рок примене и враћање задржаног дела пензије да би Народном иницијативом предложили престанак важења закона без обавезе враћања задржаног дела пензије са законском каматом. Њихове иницијативе по истом питању се у приступу разликују. Оне Уставном суду не признају Закон и оспоравају га а народна иницијатива Народној скупштини Србије са Предлогом Закона о престанку Закона га практично признаје јер не тражи поништење последица његове примене. Када је УВПС било искрено? Очигледно је да би пензионери којима је смањена пензија наведеним законским предогом били оштећени.
   – Зашто се Удружење војних пензионера није прикључило Иницијативи Удружења синдиката пензионера Србије и Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије,, него je своју водило супротно Закону о референдуму и народној иницијативи и тако омело спровођење заједничке иницијативе. Иако треба разумети потребу УВПС да покретањем своје иницијативе поврати пољуљани углед међу војним пензионерима и заустави осетно бројно смањење чланства али да ли је у реду да то радe на штету свих пензионера Србије? Да ли је предлагање наведених закона од стране Удружења војних пензионера, координирано са властима ради медијске и психолошке припреме оштећених грађана за престанак примене Закона о привременом уређивњу начина исплате пензија без обавезе ПИО фонда да задржани део пензије са законском каматом икада исплати.
   – Зар није лицемерно да се Удружење војних пензионера Србије појављује у улози заштитника законских права пензионера, када исто, у време припреме и доношења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, није ништа учинило да не дође до његовог предлагања и усвајања иако УВПС поседује објективну способност за организовање јавних окупљања пензионера у скоро свим местима Србије?
   Позив Удружења синдиката пензионера Србије да учествујеу спровођењу народне иницијативе ради предлагања Народној скупштини Србије Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Закона о изменама Закона о ПИО, су због надметања са другим удружењима и сервилности према актуелној власти, искористили да покрену сопствену иницијативу у којој су обманули војне пензионере. Смисао предлога су изменили тако да су уместо Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, предложили доношење Закона о престанку примене наведеног Закона а у Предлогу измена Закона о ПИО занемарили су потребу обезбеђења већине у управљању ПИО фондом од стране пензионера и запослених. Иницијативу су организовали не поштујући Закон о референдуму и народној иницијативи и то посебно чл. 33, 35 и 37. Потписе подршке народној иницијативи су прикупљени а да претходно нису Народној скупштини Србије поднели Предлоге закона који су требали да буду потписани од стране иницијативног одбора и заведени пре прикупљања потписа. Потписницима иницијативе нису на увид давали предлоге закона него акт којим се УВПС обратило Народној скупштини Србије 29.09.2016. године. Из формулара на којима су прикупљани потписи евидентно је да се позивају на допис који су у Народној скупшини Србије завели 30.09.2016. године а не 19.10.2016. године када су доставили предлоге закона. Потписе су прикупљали на две врсте формулара који нису садржавали све податке предвиђене Законом, односно податк о деловодном броју под којим су предлози закона заведени у писарници Народне скупштине Србије. Да су предлоге закона које су Народној скупштини Србије доставили тек 19.10.2016. године, дали на увид потписницима иницијативе сигурно већина за такве предлоге не би ни дала свој потпис. У иницијативама претходно достављених Уставном суду Србије, за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, позивали су се на део Устава који предвиђа враћање одузете имовине под тржишним условима, јер Закон између осталог није „предвидео враћање задржаног дела пензије уз камату“. Поставља се питање у којем случају је УВПС било искрено. Када су писали иницијативу или предлог Закона о престанку примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија којим нису предложили враћање задржаног дела пензије уз законску камату. Оваквим не-чињењем покушали су нанети штету свим оштећеним пензионерима а војне пензионере су супротставили пензионерима Србије у борби за уставност и законитост а против дискриминације од стране актуелне власти. Скупљање потписа је плански организовано у медијском мраку, што неће остати непримећено и непризнато од стране актуелне власти. Није потребно доказивати да режимски медији редовно објављују достављене информације удружења. Својом иницијативом су спречили да њихови чланови потписе дају заједно са осталим пензионерима Србије и да протест који је организован тим поводом буде масовнији. Ипак својим члановима нису доказали да се искрено и доследно боре за њихова права. Евидентно је да организованост и финасијску независност УВПС, због сервилности према властима, под разним изговорима, нису искористили у заштити достојанства и права својих чланова и пензионера Србије.
   Пропусти у организовању и спровођењу народне иницијативе, који су највероватније са намером направљени, су толико очигледни да је обраћање Касационом суду неозбиљно. Мање је вероватно да су наведени пропусти резултат правничког незнања. Вероватно ће, као и раније, халабуком убедити један број својих чланова да су „све учинили“. Претње протестима које би организовало УВПС су димна завеса која је последњих десетак година пречесто кориштена.
   Превиђају да информациони мрак који су члановима наметнули Ветераном, листом који штампају, нестаје. То се практично и види по броју пензионера који су се „одрекли“ чланства у УВПС. Порука која је на такав начин послата деловању УВПС још увек нису схватили. Жалосно је да још увек тврде да је смањење чланства, резултат деловања „непријатеља“ УВПС. О њиховом лицемерном односу према законским захтевима Војног синдиката Србије и стању у Војсци Србије ћемо другом приликом!
   Очигледно је да пензионерима пада мрак са очију и да су схватили подвале и пљачку коју актуелна власт са таквима покушава да умота у уставне и законске оквире. Како год али отимање имовине остарелих и болесних грађана Србије никада неће бити записано и запамћено као поштено и морално.

5. Niti vratise penzije na iznos re umanjenja niti se oglasavaju kada i da li ce uzeta sredstva vratiti niti dati obaveznice.Neka im sluzi na cast.