Vojnicima duplo veće povišice nego lekarima

Ono što je novi ministar vojske Nebojša Stefanović najavio pre nekoliko dana, juče je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali, vojska će dobiti dodatno povećanje do 10 odsto.

Inače, ranije je određeno da od 1. januara zdravstveni radnici dobiju povećanje od pet odsto, a ostali u javnom sektoru 3,5 odsto, da bi se od aprila plate i njima povećale za ukupno pet odsto.

Međutim, odjednom se pojavio predlog koji je izgleda ekspresno i usvojen da se vojnicima da povećanje od 10 odsto.

Stefanović je ranije najavio da povećanje neće biti linearno nego će najveće povišice dobiti oni sa najmanjim platama, a najmanje oficiri.

Zanimljivo je što se u jučerašnjem saopštenju Ministarstva finansija nigde ne pominje povećanje plata vojsci, već se pominje povećanje plata zaposlenima u zdravstvu u poslednjih godinu dana, ali ne i buduće povišice.

U Fiskalnom savetu kažu da u predlogu budžeta za sledeću godinu koji su oni ocenjivali nije bilo predviđeno ovo povećanje plata u vojsci, pa se očekuje da to bude dodato amandmanima.

Savet je bio stava da je i ukupno povećanje plata u javnom sektoru od nešto manje od pet odsto na godišnjem nivou u sledećoj godini previsoko s obzirom na ekonomsku situaciju i pad BDP-a u ovoj godini.

U Savetu kažu i da bi trebalo uraditi analize plata u javnom sektoru, pa onda na osnovu toga utvrditi koliko kome treba povećati, a ne ad hok povećavati.

„Dok s jedne strane penzije prate pravilo, pa i sada kada rastu više od ekonomije, kasnije će se to uravnotežiti, za plate ne postoji takav mehanizam. Ako plate sada odu iznad ekonomskih mogućnosti, nema mehanizma da se one, u odnosu na BDP, vrate nazad, kao što nema ni mehanizma da se utvrdi gde treba povećati plate, a gde ne“, kažu u Fiskalnom savetu za Danas.

Prema ranijim analizama ovog tela za nadzor javnih finansija plate u vojsci i policiji su već relativno veće, dok su recimo u zdravstvu potcenjene.

Za ekonomistu Petra Đukića, jasno je da ovo iznebuha povećanje plata vojsci nije makroekonomsko, već političko pitanje.

„Ne znam šta je razlog, možda da se stvori iluzija da se vojnobezbednosni patriotizam digne na viši nivo, ali ne vidim kako će to da pomogne našoj bezbednosti u pandemiji. Ako nešto treba povećavati u budžetu za sledeću godinu, to su troškovi za zdravstvo, lečenje, vakcine, dodatne kapacitete… Pored toga treba ulagati u ekologiju, smanjenje zagađenja, filtere, energetsku efikasnost i na kraju u infrastrukturu, ali to treba uskladiti sa mogućnostima budžeta. Inače sam preneražen količinom neutemeljenog optimizma sa kojim se pristupilo pravljenju budžeta za sledeću godinu. Tu mislim na plan da realni rast bude šest odsto u 2021, a da se ne zna ni koliko će biti pad u ovoj godini i sa ogromnim nepoznanicama i velikom verovatnoćom da ćemo koronu imati bar još devet meseci, a možda i godinu. U ovakvim okolnostima ja bih odustao i od povećanja penzija po švajcarskoj formuli i napravio dogovor da se penzije povećaju za iznos inflacije, a da se ostatak isplati na rate kada se situacija smiri. Samim tim i ovo povećanje od 10 odsto je neopravdano“, ocenjuje Đukić i dodaje da bi se trebalo zadržati na isplati bonusa zdravstvenim radnicima.