Vojska dobila dvostruko manje kvadrata nego u Stepi

Naime, u Stepi je pripadnicima Vojske, na ime vrednosti preuzetog zemljišta, dato 21 odsto od ukupno 4.600 izgrađenih stanova. Cena kvadrata u tom naselju ispala je uglavnom komercijalna i kretala se oko 1.300 evra. U Zemunu, taj model nije primenjen, već je Direkcija Vojsci u zamenu za zemljište prenela već izgrađene stanove u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Kruševcu i Kuršumliji. Procenjena vrednost zemljišta iznosila je 12,5 miliona evra, dok se cena kvadrata u kompleksu Zemunske kapije kreće od 1.371 do 1.530 evra, u zavisnosti od veličine i lokacije stana. Da je Vojska i u tom projektu dobila stanove, pripalo bi joj oko 170, što čini deset odsto od ukupnog broja planiranog na tom gradilištu. Međutim, Direkcija je Zemunske kapije namenila isključivo komercijalnoj prodaji i naselje se već oglašava kao elitno, na Dunavu, sa nizom pratećih sadržaja koji podižu vrednost lokacije.

Vojsci je, s druge strane, više odgovaralo da dobije izgrađene stanove u gradovima gde su locirane veće kasarne. Oni su, pri tom, dobili više stanova, jer je, primera radi, kvadrat u Novom Sadu nešto iznad 800 dok u Kruševcu jedva dostiže 600 evra. I pored toga što je u ovom poslednjem projektu Vojska mogla i malo bolje da prođe, stručnjaci tvrde da to što je država investitor, ukoliko angažuje domaće firme, predstavlja snažan podsticaj industriji.

– Realno, kvadrat investitora Zemunskih kapija, kada se dodaju troškovi prateće infrastrukture, košta od 1.100 do 1.300 evra, pa će troškovi za oko 100.000 planiranih kvadrata ili 1.700 stanova, iznositi približno 120 miliona evra. Kako je prosečna cena stana oko 1.450 evra za kvadrat, prihod od komercijalne prodaje dostići će do 145 miliona evra, što znači da će investitor, Direkcija za izgradnju Srbije, zaraditi oko 20 odsto. Iako to za državu nije velika zarada, ipak je pristojna suma za pokretanje investicije na novoj lokaciji. Dodatna pogodnost je što takav model predstavlja veliki podsticaj za stanogradnju i oko 30 grana koje je prate – kaže za Danas Goran Rodić iz Građevinske komore i naglašava da korist od ovog projekta nije samo u tome što se tržištu isporučuju novi stanovi, već i što se zapošljavaju firme iz sektora malih i srednjih preduzeća.

Rodić: Svaka investicija dragocena

– Svaka investicija koja angažuje domaću privredu je dragocena, a posebno u građevinarstvu koje je, posle višedecenijskog pada, ostalo bez ključnih zanimanja, bez majstora i zanatlija. Ono malo radnika koji su preostali, kroz državne projekte dobijaju priliku da rade i da znanje i veštine prenose na mlađe, kako bi se očuvalo ono malo radnih mesta koja su preostala u tom sektoru – kaže Goran Rodić.