Vraća se porez na bebi opremu, veći roditeljski dodatak

Cilj ovog poteza, kako se navodi u dokumentu, jeste da se Poreska uprava rastereti nepotrebnog posla obrade ovih zahteva koje podnose roditelji u prvoj i drugoj godini od rođenja deteta. Umesto povraćaja „bebi PDV-a“ država će, kako se navodi, podići dodatak za roditelje, s tim što se u izveštaju ne precizira koliko će to povećanje biti.

Ovo je samo jedna od mera na koje se Vlada Srbije obavezala prilikom poslednjih razgovora sa Fondom.

Kako se dodaje u izveštaju, Poreska uprava će biti reformisana u ciljnu smanjenja svih sporednih delatnosti koje trenutno obavlja, „a koje ne donose bitne prihode“. Zaposleni u Poreskoj upravi, kako se sada procenjuje, troše čak polovinu svog radnog vremena na takozvane „non-kor“ delatnosti, odnosno sporedne poslove. Jedna od tih delatnosti, i to „posebno opterećujuća“, jeste i povraćaj PDV-a na opremu za bebe.

Poreska uprava će deo svojih trenutnih nadležnosti prebaciti na druga državna tela, a moguće je i da će neki mali porezi „biti konsolidovani“.

„Vlada se složila da bi Poreska uprava trebalo da koristi svoje nadležnosti da pravovremeno blokira račune dužnika i da im zaplenjuje imovinu, što bi omogućilo i da poreski prekršioci ne mogu da obnove svoje poslovne licence“, navodi se u dokumentu MMF-a.

Vlada se obavezala i na niz drugih mera.Tako će država dalje smanjiti masu zarada koje se isplaćuju u javnom sektoru, tako što će do kraja godine broj ljudi koji na jedan ili drugi način rade za državu biti smanjen za još 6.500. Prethodno je iz javnog sektora već otišlo 16.000 zaposlenih, bilo penzionisanjem ili otkazima.

Predviđeno je da se otkazi nastave i naredne godine.

„U 2017. godini smanjenje broja zaposlenih će se nastaviti, naročito u oblasti prosvete i zdravstva, ali će ono biti više ciljano i planirano u skladu sa funkcionalnim analizama Svetske banke“, navodi se u izveštaju. To međutim ne znači da će lekari i profesori masovno dobijati otkaze, jer će „obuzdavanje visoke mase zarada, kao udela u BDP-u“, biti sprovedeno „smanjenjem broja administrativnog osoblja“ i povećanjem efikasnosti rada. Dakle, očekuje se da u narednoj godini u školama, bolnicama i domovima zdravlja, otkaze dobiju mahom zaposleni koji ne čine nastavni, odnosno medicinski kadar, a da se pritom vodi računa o tome da se broj zaposlenih smanjuje tamo gde ima viškova, a ne linearno.

Kada se govori o otkazima, Vlada se obavezala i na to da u naredna četiri meseca iz EPS-a ode 1.000 ljudi i to je obaveza bez koje neće biti odobrena naredna revizija aranžmana. Iz Železnica će do kraja godine otići 2.700 zaposlenih, a naredne godine još 3.000 ljudi.

Država se obavezala i da ubuduće neće dotirati preduzeća u svom vlasništvu, uz jedan izuzetak. Kako se navodi, moguće je, da će krajem ove godine Vlada preuzeti na sebe još 100 miliona evra duga koji Petrohemija ima prema NIS-u, „u kontekstu privatizacije ili drugog rešenja za Petrohemiju, koje eliminiše dalje fiskalne rizike“. To znači da će država preuzeti ovaj dug u slučaju da nađe kupca za ovo preduzeće ili eventualno, ako odluči da ga zatvori.

Upravo je ova obaveza ona stavka o kojoj je nedavno govorio premijer Srbije Aleksandar Vučić, kada je rekao da država trenutno ima suficit u budžetu, ali da će zbog starih dugova Petrohemije na kraju godine verovatno zabeležiti deficit.

Iako se Vlada nije obavezala na to, MMF je, kako se dodaje, „podstakao“ vlasti da pronađu nove mere kako bi se ojačala održivost penzionog sistema, uključujući izmene u sistemu povlašćenog radnog staža. Kako navode u Fondu, vlada je pristala da ponovo prekontroliše listu zanimanja koja imaju pravo na povlašćeni radni staž, a MMF je izneo i konkretne predloge o tome kojim bi zanimanjima trebalo podići granicu za odlazak u penziju.

Navodi se i da je Vlada podsetila Fond na napore koje preduzima na proveravanju lica koja ne ispunjavaju uslove za invalidsku penziju, „što je već dovelo do primetnog pada u broju ljudi koji primaju invalidske penzije“.

Privatne banke smanjuju NPL-ove, državne povećavaju

U MMF-u su istakli kao pozitivno to što je nivo problematičnih kredita opao za dva odsto, sa 23 na 21 procenat. U Fondu međutim upozoravaju da NPL-ovi padaju jer ih privatne banke smanjuju, dok državne banke nastavljaju da gomilaju nenaplative kredite. U MMF navode da je Vlada usvojila nove strateške smernice za Poštansku štedionicu koje treba da ovu banku preorijentišu ka radu sa stanovništvom, preduzetnicima i malim preduzećima, što je takođe uslov za sledeću reviziju aranžmana. Fond je tražio i da do kraja novembra bude završena dijagnostička studija Dunav osiguranja i da se uskoro započne procena finansijske pozicije i poslovne strategije Fonda za razvoj.