Vraća se poverenje u berzu

Istina je da su tome doprineli i sve povoljniji izveštaji sa sa međunarodnih berzi, pre svega njujorške, frankfurtske i londonske, ali se mora istaći i činjenica da je pad indeksa na Beogradskoj berzi bio niži nego na drugim tržištima iza regiona. Primera radi, krizu je najbolje preživela Ljubljanska berza, gde je pad indeksa iznosio oko 0,11. Beogradska berza bila je na nivou od 0,25, a mnogo veće padove doživele su Makedonska (0,73), Zagrebačka (0,86) i Sarajevska berza (3,6) – započinje razgovor za Danas direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac i dodaje da u ohrabrujuće podatke svrstava i to što vrednost državnih hartija od vrednosti, kojima ta institucija trguje na tržištu kapitala, u junu, julu, avgustu i septembru, u odnosu na isti period prošle godine, i pored ekonomske krize nije drastično umanjena i da pad iznosi svega četiri do šest odsto.

Akcijski fond trguje državnim paketom akcija domaćih firmi. Da li postoji rok za prodaju tih udela?

– Akcijski fond je formiran 2002. godine, kao specijalizovana, profesionalna institucija na finansijskom tržištu, na kome, kao nominalni vlasnik svih državnih akcija preduzeća, trguje sa ciljem da ostvari priliv investicija, razvoj tržišta kapitala, nediskriminaciju svih učesnika na tržištu i maksimiziranje prihoda od privatizacije. Ne postoji zakonski rok u kome bi državne akcije trebalo da promene vlasnika, a od Fonda se očekuje da taj posao vodi razložno i planski. Reč je o specifičnoj instituciji na finansijskom tržištu, čije je delatnost regulisana kroz pet zakona ( o Akcijskom fondu, o privrednim društvima, o preuzimanju akcionarskih društava, o tržištu hartijama od vrednosti i o privatizaciji). On ne može da ima druge ingerencije, niti nadležnosti Fonda mogu da se oduzmu i prebace negde drugde, a na isti način funkcionišu i slične institucije u svetu.

Koliko je učešće Akcijskog fonda značajno za Beogradsku berzu?

– Na srpskom tržištu kapitala Fond je odigrao pionirsku ulogu, jer se pre njegovog osnivanja na Beogradskoj berzi nisu prometovale akcije. Uz to, zahvaljujući Akcijskom fondu i privatizaciji, istorijski maksimum vrednosti indeksa na Beogradskoj berzi ostvaren je 3. maja 2007. godine, kada je iznosio 3..335,20 indeksnih poena, a značajan podatak je i da se u indeksnoj korpi BELEX15 nalazi osam firmi iz portfelja Akcijskog fonda

U berzanskom trgovanju značajno je učešće firmi čije se akcije nalaze u portfelju Akcijskog fonda, a u poslednjih nekoliko meseci taj udeo je dostizao i osam odsto. Kakva je struktura preduzeća čije akcije plasira Akcijski fond?

– Od ukupno oko 600 kompanija koje se sada nalaze u porfelju Akcijskog fonda, značajan je broj onih čiji su manjinski paketi akcija tu dospeli prema odredbama zakona o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine. U tenderskoj proceduri već se nalazi oko 30 preduzeća iz te grupe, poput Simpa, Laste, Progresa, Holdinga Mejevica, dok su preostali paketi (među kojima je Mostogradnja, Tigar, Energoprojekt, Novosti, Politika…) spremni za prodaju, ali još nisu donete odluke na koji način će to biti učinjeno. Takođe, Fond trguje i akcijama oko 400 firmi koje su bile privatizovane, ali su ugovori sa kupcima raskinuti a tu je uglavnom reč o većinskom paketu. Iz te grupe preduzeća već smo prodali 110, u stečaju se nalazi 118, a u preostalima su imenovani zastupnici državnog kapitala, formirana je upravljačka struktura i menadžment, i one se pripremaju za prodaju. Za neke od njih već je određeno da će se naći u tenderskom postupku, poput Župe, Elektroizgradnje, Severtransa i Fontane iz Vrnjačke Banje, dok na odluku o metodu prodaje još čekaju Tehnohemija Beograd, Tržnica Subotica, Vršački vinogradi. Do sada, Akcijski fond je prodajom manjinskih paketa 1.411 firmi realizovao 710 miliona evra. U prošloj godini, za prodate akcije 235 kompanija, ostvaren je prihod od 90 miliona evra, a ove godine, od prodaje 130 paketa u državni budžet se slilo sedam miliona evra. Ali, jedan od dobrih rezultata je i to što je prilikom prodaje sačuvano više od 50 srpskih brendova (Knjaz Miloš, Soja protein, Alfaplam, Metalac, Sintelon, Imlek, Hemofarm…)

Akcijski fond je od 2005. godine dobio u nadležnost i da imenuje zastupnike kapitala u firmama u kojima su raskinuti ugovori o privatizaciji. Na koji način se vrši izbor kadrova za te funkcije?

– Uobičajena procedura koju primenjujemo jeste da se konsultujemo sa sindikatima, sa kojima inače imamo odličnu saradnju, zatim pitamo i manjinske akcionare, lokalnu samoupravu, okrug, opštinu, eventualno regionalne komore. To odlično funkcioniše, a jedan od najboljih primera dobrog rada zastupnika je kruševačka Župa, gde je posle višemesečnih štrajkova raskinut ugovor o privatizaciji. Ruiniranu firmu u kojoj je, između ostalog bila zaustavljena i proizvodnja strateškog proizvoda, hlora, 2006. godine preuzeo je Akcijski fond, a zastupnik kapitala koji je imenovan i za direktora, uspeo je uz našu pomoć da broj zaposlenih smanji sa 1.000 na 500, da pokrene pogone i plasira proizvodnju na tržišta u 12 zemalja. Takođe, dobrog zastupnika kapitala imali smo i u Putniku, koji je prvi put prodat za pet miliona evra, a kada je ugovor raskinut i u Akcijskom fondu firma pripremljena za prodaju, postignuta je cena od 40 miliona evra. Interesantno je i da u većini firmi koje ponudimo na berzi posle raskinutog privatizacionog ugovora, postignemo bolju cenu nego kod prve prodaje, što može biti jedno od merila našeg rada.

Akcijski fond prodaje i akcije iz Privatizacionog registra. Kakvi su efekti iz tog posla?

– Nalog od Agencije za privatizaciju da možemo da počnemo sa prodajom tih paketa, dobili smo krajem maja prošle godine, i do septembra, do izbijanja svetske ekonomske krize, uspeli smo da prodamo akcije 41 kompanije, a ostvaren prihod od 89 miliona evra nalazi se okamaćen kod poslovne banke. I tu smo uspeli da za svaku kompaniju postignemo u proseku za 30 odsto veću cenu od one koja je bila tokom privatizacije, a reč je akcijama Beogradske pekarske industrije, Rafinetrije nafte, beočinskog Lafarža, Centrotekstila, Holcima, DDOR-a Novi Sad. Sa tog spiska ostalo je još 60 kompanija, među njima je su duvanske industrije iz Niša i Vranja, leskovačko Zdravlje ili Savremena administracija, ali njihove akcije sada čekaju pravi trenutak za prodaju.

Kako određujete kada je povoljno vreme za prodaju nekih akcija?

– Svaku prodaju nam diktira tržište. Reagujemo onoga trenutka kada registrujemo da se cene akcija pomeraju na gore, a u trgovanju primenjujemo dve metodologije. Jedna je preovlađujuća cena, kada paket od 20 ili 30 odsto akcija neke firme „razbijemo“ i dok god ima konkurencije prilikom prodaje, koja prema pravilniku Berze omogućava da se narednog dana cena podigne za 20 odsto, plasiramo po jedan do dva odsto akcija. Drugi je metod minimalne cene, a od osnivanja Akcijskog fonda, moja odluka bila je da ni jedan većinski paket ne prodamo ispod 50 odsto knjigovodstvene (sada je to obračunska) vrednost, a kada je reč o preduzećima gde je privatizacija raskinuta i koje se lošije kotiraju, cena ne ide ispod 20 do 30 odsto od obračunske.