Od 1.700 radnika, koliko trenutno zapošljava Jumko tekstilna kompanija, čiji je većinski vlasnik država, najmanje trećina mogla bi da ostane bez posla ukoliko budu ukinute subvencije iz budžeta. Situacija bi mogla da postane još gora ako i u Simpu država postane većinski vlasnik kapitala. Najstarija srpska drvnoprerađivačka industrija sada upošljava oko pet hiljada radnika, a restrukturiranje bi, sasvim sigurno, dovelo do otpuštanja.
– U ovakvoj situaciji teško je predvideti koliko bi radnika ostalo bez posla, ali sasvim je sigurno da bi se brojka od 35.000 nezaposlenih, koliko ih trenutno ima u sedam opština Pčinjskog okruga, znatno uvećala. Uz to treba imati u vidu da je zarada radnika u Jumku i Simpu ispod državnog proseka, te da je često jedini izvor prihoda ovim ljudima. Otud bi najopasnije bilo da se ukinu subvencije, kako se najavljuje. Uz to nema ni na vidiku strateških partnera koji bi mogli da preuzmu Jumko, ili eventualno Simpo, navodi Mira Dimitrijević iz povereništva Samostalnog sindikata za Pčinjski okrug.
Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koji je reprezentativna radnička organizacija u Jumku, navode da većini radnika nisu overene zdravstvene knjižice, te da se to čini samo u situaciji kada dođe do bolesti.
– U više navrata smo tražili smenu direktora, kako bismo na taj način skrenuli pažnju na neredovnu isplatu zarada, gubitak kontinuiteta u proizvodnji i sve teži položaj zaposlenih. Naši zahtevi su odbijani, a radnici nisu smeli da učestvuju u štrajku plašeći se otkaza, objašnjava Snežana Veličković, predsednica ASNS u ovoj tekstilnoj kompaniji. Sindikalci su jedinstveni u stavu da bi eventualna otpuštanja radnika u Jumku i Simpu primenom novih mera vlade Srbije izazvala veliku socijalnu napetost na jugu Srbije, a strahuju i od novog zakona o radu koji bi davao mnogo šira ovlašćenja poslodavcima.
Na drugoj strani, Kompanija Geoks u sektoru obućarske industrije uz državne subvencije od devet hiljada evra po radnom mestu, trebalo bi da naredne godine zaposli 1.400 radnika. Međutim, to je dovelo da pometnje na tržištu rada, pa iskusniji radnici napuštaju privatna obućarska preduzeća, kojih je osam u Vranju, i prelaze u italijansku kompaniju, nadajući se većim zaradama, koje se u proseku kreću oko 22.000 dinara i uz to su neredovne u jednom delu preduzeća.
– To postaje prava noćna mora, jer mi nismo u stanju da isplatimo 35.000 dinara mesečne zarade, koliko majstorima obećavaju u Geoksu, pa nam preti zatvaranje proizvodnje u kojoj je trenutno uposleno više od dve hiljade radnika, upozoravaju iz Klastera obućarske industrije u Vranju. Sasvim je sigurno da bi u ovakvoj situaciji mogao da se nađe i Simpo, s obzirom na najave da će kompanija Ditre Italija otvoriti pogon za proizvodnju nameštaja i uposliti oko 400 radnika, o čemu je potpisan i ugovor.
U metalskom kompleksu je takođe teško, a preduzeće Zavarivač nakon neuspele privatizacije prepušteno je samo sebi sa oko tri stotine radnika, koji svoja prava sve češće pokušavaju da ostvare sudskim putem.
– Radnici se nalaze u gotovo bezvazdušnom prostoru između nemoći sindikata i poslovodstva koje teško uspeva da u tekstilnoj, industriji nameštaja i u obućarskom sektoru obezbedi tržišnu konkurentnost, a samim tim i veću proizvodnju koja bi se odrazila na bolje zarade zaposlenih. Ovako se sve svodi na „daj šta daš“, a bojimo se da za jug Srbije nailaze još teža vremena, kada će se raditi za hleb, pasulj i krompir, upozoravaju iz UGS Nezavisnost sa juga Srbije.
Plata ili milostinja
– Nepodnošljiva situacija ovde traje već trinaest godina i tome se ne vidi kraj za radnike, koji isključivo žive od svojih više nego skromnih plata, kaže Mira Stojanović, koja više od trideset godina radi u Jumku i gde mesečno dobija tek između 15.000 i 20.000 dinara za svoju četvoročlanu porodicu, u kojoj je jedino ona zaposlena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
