Vranje: Jedan izvor nedovoljan za pustinju

– Upravo dolazak „Geoksa“ dobra je poruka za radnike iz sektora obućarske industrije, koji su nakon propasti „Koštane“, nekada jugoslovenskog brenda, a njih je oko 4.000, sada rasuti po privatnim obućarskim preduzećima. Neki od njih će svakako šansu dobiti u novoj fabrici, ali ono što je po mom mišljenju važnije jeste to da će kod Italijana sigurno imati posla i postojeća preduzeća iz branše koja sada rade u Vranju. Ta kooperacija može da bude uzajamno korisna i smatram da je dolazak italijanske kompanije strateški važan za industriju juga Srbije, pojašnjava Mira Dimitrijević iz Samostalnog sindikata u Vranju.

Mnogo manje šansi ima „Jumko“, koji sa nešto manje od dve hiljade radnika i dalje opstaje kao „kompanija u restrukturiranju“, ali bez naznaka da bi mogao da se pojavi strateški partner.

– Mi zavisimo isključivo od plasmana robe za javna preduzeća i namensku industriju. Tokom ove godine uspevali smo da iz tih poslova održimo određeni nivo uposlenosti, što nije dovoljno s obzirom na postojeće kapacitete, kaže jedan od direktora u „Jumku“ Zoran Stošić.

Najteža situacija je pak kod onih koji su nekad bili veoma uspešni – u „Zavarivaču“, čiji radnici neredovno primaju zarade, a proizvodnja je na minimumu, nakon raskida ugovora o privatizaciji sa „Galeb grupom“ iz Šapca. Budimir Mihajlović, načelnik Pčinjskog okruga, ukazuje da „bez strateškog partnera postoje male šanse za opstanak ‘Zavarivača’ kao samostalnog preduzeća“.

– Mi ne možemo govoriti o nekoj perspektivi ovog sektora kada imamo nerešen status preduzeća i najavu da subvencija neće biti – navodi Mihajlović. Snežana Veličković iz ASNS-a ukazuje na činjenicu da tekstilna i metalska industrija na jugu Srbije imaju tradiciju, ali ne i stratešku pomoć države da se pronađe rešenje i unapredi proizvodnja.

– Sve to liči na preživljavanje koje neće trajati. Ovde je bilo isuviše eksperimenata, pa je sada proizvodnja na minimumu, a radnici ne vide nikakvu perspektivu, kaže Veličkovićeva. Po njenom mišljenju, privrednici, sindikalci i lokalna samouprava moraju da postignu „konsenzus“ oko nastupa u razgovorima sa državom. U protivnom, efekat će biti poguban, jer „decentralizacije u ekonomskom smislu nema“.

– Bilo bi dobro da se napravi strategija ponude potencijalnim stranim investitorima, jer očigledno da je to posao i za lokalnu samoupravu. Pojedinačno to su pucnji u prazno, navodi Snežana Veličković.

Novica Mitić iz UGS Nezavisnost pozdravlja to što će „Geoks“ graditi fabriku u Vranju, ali smatra da „jedan izvor ne može da natopi pustinju“, pa tako i da promeni privrednu sliku.

– Mi smo suočeni s gubitkom stručne radne snage u svim sektorima industrije. Radnici su izgubili elan, pa i radnu kulturu i teško će se vratiti u onaj kolosek. Tome su doprinele neredovne i male zarade, ali i nerealne projekcije o opstanku preduzeća na državnim aparatima finansija, navodi Mitić. On smatra da država mora da sagleda potencijale juga Srbije u strateškom položaju, zbog Koridora 10 i blizine solunske luke, Makedonije i Bugarske i drugih tržišta, odakle bi proizvodi s juga Srbije mogli lako da se plasiraju.