Vratia se Boža, di je bia…

Ruža Ćirković I ZMEĐU NEMOGUĆE I NEOPHODNE MISIJE: Boža Đelić, omiljeni lik većine mojih kolumni, definitivno se vratio. U najboljoj formi, tako da stvarno ne moram da brinem. Utoliko pre što Boža još nije odlučio (ili nije naučio) da li će, budući da je postao javna ličnost, početi da misli politički, ekonomski ili zdravorazumski. Takva odluka u Srbiji, politički sklepanoj od bezbroj virtuelnih svetova, predstavlja nemoguću misiju. Ali, za nekoga ko se nadao mestu premijera takva odluka je neophodna misija. Budući da se očito još nije odlučio za samo jednu od ovih misaonih varijanti, a političko neiskustvo ga sprečava da ih na zadovoljavajući način kombinuje od trenutka do trenutka, Boža zapada u neprilike koje će ga i ubuduće činiti objektom moga interesovanja. Prošle nedelje, Boža je ekonomski i zdravorazumski, i još glasno, mislio čak dva puta. Oba puta ga je na nož dočekala politička čaršija, jednom oni koji Srbiju na silu hoće da naprave onolikom kolika nije, a drugi put oni koji Srbiju silom hoće da naprave onakvom kakva ona nije. Našavši se između, Boža se poneo politički, ali nije ni ekonomski ni reformatorski. Brže-bolje se povukao. Najpre je Boža u Americi glasno razmišljao pred rukovodiocima Svetske banke kako je nelogično da se dugovi jedne teritorije vraćaju iz budžeta u koji ne stižu sa nje prikupljeni porezi, obračunati i iz delatnosti tim kreditima finansirane. Kad su mu Aleksandar Simić i Slobodan Samardžić takođe glasno objasnili da porezi, budžet i dugovi nisu uvek ekonomija nego naročito u ovom slučaju politika, Boža je priznao da su oni u pravu kad misle da on nije član pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiji. Kao što i nije. Samo je potpredsednik Vlade. Boža se sam u to više nikako ne bi upuštao, ali evo ja: ono što je ekonomija za potpredsednika Vlade, to je politika za člana pregovaračkog tima. Ja neću sada, pošto ranije već jesam, da pitam da li je naš tim na Skupštinu MMF i Svetske banke otišao sa nekom Vladinom platformom ili onako ko svirači iz Bremena. Ali što se nas ostalih tiče, trebalo bi da nam je veoma bitno da sve zašta se naši političari u stvari Kosova zalažu bude transparentno i javno. Kao i njihova odgovornost za rezultate njihovih često i agresivnih zalaganja. A ne da mi posle vraćamo tuđe dugove, a oni nam pišu iz Moskve ko pobogusi Veljko Kadijević.
ČIJI JE DRŽAVNI POSAO: Sa političkog, ekonomskog i sociološkog stanovišta Kompanija Delta nije za Srbiju manji, mada je kratkotrajniji, problem od Kosova. Zato je Boža Đelić, ako se stvarno trsi da postane političar, na otvaranje šoping-mola te Kompanije morao da ide sa napisanim govorom, uravnoteženim u njegovom kabinetu. Jer, i ja sam razumela da je Boža rekao da država Srbija treba da podrži Kompaniju Delta u nameri da postane regionalni lider. I da je aktivna podrška države svim našim firmama u takvim namerama najvažniji državni posao. A Boža je objasnio da je ustvari rekao da Kompanija Delta treba da podrži Srbiju u nameri da postane regionalni(ekonomski) lider. I da je to najvažniji Deltin državni posao. Ja sam razumela da sam čula ono što sam volela da čujem. Da će država Srbija Kompaniji Delta u Srbiji obezbediti konkurenciju, a u inostranstvu aktivnu podršku. Pošto Kompanija Delta državi Srbiji plaća porez, a ne država Srbija kompaniji Delta. A ja ne volim da neko radi posao za koji nije plaćen. Odmah mi je tu nešto sumnjivo. Kao što mi je odvratno da neko ne radi posao za koji jeste plaćen. To mi je naročito palo na pamet kad sam negde u julu pročitala kako je Vlada Božinog prijatelja Nikole Gruevskog pokažnjavala smanjivanjem plate svoje ambasadore u Budimpešti, Kamberi, Hagu, Rimu i Madridu jer je bila nezadovoljna njihovim tromesečnim izveštajem o ispunjenju sledećih zadataka: privlačenje stranih investitora i strateških ekonomskih partnera u Makedoniju, a povećavanje izvoza iz Makedonije. Nagrađeni su :generalni konzul u Istanbulu, ambašador u Ljubljani i ambašador u Moskvi. Ovaj poslednji jer je doprineo povećanju izvoza makedonskih vina u Rusiju.