Vreme je za investicije u sektore sa većom dodatom vrednošću

– U Novoj agendi rasta mi smo istakli prioritetne reforme i ponudili kratkoročne i srednjeročne prioritete. Neke od kritičnih reformi su horizontalne, pre svega dobro upravljanje i konkurencija, dok su neke reforme specifične za sektore – obrazovanje, trgovinu, finansijski sektor… Ključ je sveobuhvatan set reformi koje će biti rigorozno sprovedene. Uspešne, ali izolovane reforme samo u jednom sektoru neće doneti sve moguće koristi, kao što će to učiniti sprovođenje svih reformi paralelno – kaže Ndegva za Danas.

Svetska banka je uključena u restrukturiranje nekih javnih i državnih preduzeća. Deluje da je ovaj sektor veoma otporan na promene. Koji su najveći problemi u funkcionisanju državnih preduzeća i koja je uloga SB u njihovom restrukturiranju?

Portfolio nekadašnje Agencije za privatizaciju je skoro ispražnjen. U poslednjih pet, šest godina broj tih preduzeća je smanjen sa skoro 600 na oko 70 preduzeća danas. Nedavno je rešeno nekoliko velikih državnih preduzeća uključujući Galeniku, RTB Bor, Sartid, PKB.

U isto vreme, dok je ostalo manje državnih preduzeća, ali velikih, unapređenje upravljanja postaće glavna tema. Samo jedna od tema su vršioci dužnosti direktora, Iako je Zakon o javnim preduzećima ima jasnu proceduru postavljanja direktora javnih preduzeća ova procedura se ne koristi, pošto mnoga od javnih preduzeća imaju vršioce dužnosti. Osim toga, mnogo od tih v. d. direktora obavlja taj posao duže od godinu dana što nije u skladu sa zakonom. Značaj dobrog upravljanja je još veći s obzirom na to da je među preostalim javnim preduzećima nekoliko velikih kompanija koje imaju veliki efekat na ostatak ekonomije.

Kako efikasnost tih javnih preduzeća utiče na ostatak ekonomije?

Značajno prisustvo države u ekonomiji (uključujući javna preduzeća) ostaje usko grlo u dostizanju bržeg rasta. Nova agenda rasta nalazi da većina prepreka konkurenciji na srpskom tržištu dolazi od velikog prisustva države u privredi. Uprkos određenom napretku, javna preduzeća nastavljaju da posluju u mnogim sektorima ekonomije i dominantni su u njima. Zato što niti su efikasni niti visoko produktivni, njihovo prisustvo često iskrivljuje cene i snabdevanje duž lanca vrednosti, smanjuje izvoz i rast produktivnosti u povezanim sektorima s obzirom da su često javna preduzeća dobavljači drugim preduzećima u ekonomiji. Takođe, uprkos nedavnim reformama, javna i državna preduzeća su glavni korisnik državne pomoći (npr. subvencija). Na primer, mi procenjujemo da je od 2014. do 2017. godine 60 odsto državne pomoći otišlo javnim (i državnim) preduzećima, a ona su u tom periodu stvorila 19 odsto dodate vrednosti.

Srbija je prošle godine privukla 3,8 milijardi evra stranih direktnih investicija. Šta Vi mislite o našem modelu privlačenja investicija?

Visok priliv SDI bio je od koristi srpskoj ekonomiji do sada: sprečio je prezaduživanje u inostranstvu; pomogao je da dođu investitori koji su deo međunarodnih lanaca vrednosti i pomogao je otvaranje novih radnih mesta. Delom zbog ovih ostvarenih uspeha mi mislimo da je pravo vreme da se ponovo razmisli o politici podsticaja. Kada su podsticaji prvo uvedeni Srbija je imala nezaposlenost veću od 20 odsto i veoma nizak priliv SDI. Od tada nezaposlenost je više nego prepolovljena, a Srbija je postala jedna od glavnih destinacija SDI u regionu.

Drugo, fokus na otvaranje radnih mesta više nije toliko važno, posebno jer je većina investicija bila u radno intenzivne delatnosti sa niskom dodatom vrednošću. Sada je vreme da se počne razmišljati o smanjenju i prenameni podsticaja. Mi bismo preporučili prelazak sa podrške primarno onim investitorima koji otvaraju puno radnih mesta (bilo koje vrste i nivoa plata) na ciljanje investitora u sektorima gde se kreira veća dodata vrednost, koji su mnogo više integrisani u domaću privredu i gde su izraženije šanse za zapošljavanje obrazovanijeg stanovništva.

SB takođe konsultuje državu i finansira reforme u zdravstvenom sektoru. Koji su tu najveći problemi i kako ih rešiti?

Uprkos relativno visokoj potrošnji na zdravstvenu negu, koja je uporediva sa EU mereno udelom u BDP-u, dostignuća zdravstvenog sektora u Srbiji su pomešana. Jedan od glavnih izazova su visoka izdvajanja građana mimo doprinosa. Ovo ograničava pristup lečenju, posebno ranjivim grupama. Potrebne su i mere da se poveća efikasnost i bolji pristup zdravstvenim uslugama. Srbija je već preduzela početne neophodne reforme u zdravstvenom sektoru kao što je uvođenje plata baziranih na učinku.