Vreme jeftinog novca prolazi, ko ima kredit – nema mnogo izbora: Rate porasle, a tek se očekuje dalji skok

Svi koji imaju kredite vezane za evro dobro znaju šta je euribor, ali za one koji ne znaju to je međubankarska kamatna stopa koja se koristi kao referentna kamatna stopa u nizu bankarskih proizvoda.

Svaki kredit vezan za evro sa promenljivom kamatnom stopom sastoji se od euribora, najčešće tromesečnog ili šestomesečnog, i neke marže banke.

Recimo ukoliko je marža banke za stambeni kredit 3,5 odsto, u martu ove godine nominalna kamatna stopa je iznosila oko tri odsto, zato što je šestomesečni euribor bio u minusu 0,5 procentnih poena.

Aktuelni šestomesečni euribor iznosi 0,083 odsto, dok je tromesečni još u negativnoj teritoriji i iznosi minus 0,298 odsto.

Za samo tri meseca ova referentna kamatna stopa je povećana za više od 0,5 poena iako Evropska centralna banka još nije ni pipnula kamatnu stopu.

Očekivanja bankara su da će tromesečni euribor do kraja godine dostići 0,25 odsto.

Rastuća inflacija u evrozoni nateraće i Evropsku centralnu banku da reaguje i očekuje se da će već u julu povećati kamatnu stopu na 0,25 odsto i za još toliko u poslednjem tromesečju ove godine.

I narednih godina se očekuje rast kamate do 1,5 odsto 2024. godine. Ovo izvesno znači i dalji rast euribora.

Iako se radi o globalnoj makroekonomiji i visokim finansijama, to itekako ima uticaja na obične ljude i u Srbiji.

Svaki rast euribora povećava promenljivi deo kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani u evrima, pa tako i na rate kredita.

Na primeru stamebnog kredita od 60.000 evra na 365 meseci, rata u junu ove godine biće za dvadesetak evra veća nego u istom mesecu prošle godine.

Sa maržom banke od 3,28 odsto u junu 2019. godine sa tromesečnim euriborom od -0,25 odsto, nominalna kamatna stopa iznosila je 3,03 odsto, a mesečna rata 250 evra. Prošle godine u junu euribor je bio -0,5 odsto, pa je mesečna rata iznosila 242 evra.

U junu ove godine, samo zahvaljujući rastu euribora, rata je povećana na 262 evra.

Ukoliko euribor doće do jedan odsto, rata ovog kredita otići će na 294 evra.

Mnogi koji su uzeli kredite početkom 2000-ih godina još se sećaju vremena kada je euribor iznosio po četiri-pet odsto.

U junu 2008. godine u jednom trenutku dostigao je 4,95 odsto. Ukoliko bi se u budućnosti euribor vratio na ovaj nivo, rata kredita iz našeg primera skočila bi na 450 evra.

U ovoj kalkulaciji obračunat je samo uticaj promene kamatne stope, a ne i deviznog kursa koji je kod nas i dalje stabilan. Inače svako slabljenje dinara bi automatski značilo dodatno uvećanje rate za kredit.

Uporedo sa rastom euribora raste i belibor – međubankarska kamatna stopa na dinare.

Belibor je od 1. juna skočio sa 2,07 odsto na 2,36 odsto. Pre godinu dana vredeo je 1,07 odsto.

Za keš kredit od 360.000 dinara na pet godina, sa maržom banke od šest odsto i šestomesečnim beliborom, mesečna rata je u odnosu na jun prošle godine povećana za oko 200 dinara, sa 7.103 na 7.310 dinara.

Ukoliko bi inflacija nastavila da raste toliko da se kamatne stope još povećaju na nivo iz juna 2008. godine kada je belibor vredeo 16,5 odsto, rata ovog kredita bi skočila na 9.630 dinara.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, očekuje dalji rast euribora.

„Euribor je povećan i bez rasta referentne kamatne stope Evropske centralne banke koja će verovatno biti povećana u julu, a najavljuje se opet u septembru.

Ta tendencija rasta euribora neće skoro stati. Zavisi pre svega od inflacije u evrozoni. Ne verujem da će inflacija biti tolika da kamate porastu kao u vreme prethodne krize. Sada se pominje stagflacija, pojava slabog privrednog rasta i visoke inflacije, kao 1970-ih. Tada je FED povećao kamatnu stopu na 19 odsto. Sumnjam da ćemo imati tolike inflacione pritiske“, napominje Šoškić.

Činjenica da euribor raste i pre povećanja kamate ECB-a za profesora Slavišu Tasića je znak da centralne banke i nemaju toliku kontrolu koliko mislimo da imaju.

„Centralna banka će morati da se prilagođava euriboru, odnosno zahtevima tržišta. Ipak ne planira se preveliki rast kamatnih stopa ECB.

Što se tiče Srbije, NBS diže kamatu više nego što tržište traži i belibor će to da isprati. Pa iako diktira kamatu, i NBS će eventualno morati da se vrati na ono što traži tržište“, objašnjava Tasić.

S obzirom da nas čeka rast kamata i rata pitanje je šta raditi.

Oni koji su već podigli kredite nemaju mnogo izbora. Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja Efektiva, ističe da su ugovori potpisani i moraju se poštovati.

„Kako će se kretati euribor niko ne može da kaže sa sigurnošću. Možda dužnici mogu da potraže kredite sa fiksnom kamatnom stopom i sa eventualno kraćim rokom otplate koji bi im se uklopili u plan“, napominje on.