Vrhovni kasacioni sud da se izjasni o kreditima

Ono što zbunjuje javnost u Srbiji je činjenica da je Apelacioni sud u Beogradu u januaru doneo pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita (takozvane administrativne troškove). Međutim, mesec dana kasnije Privredni sud u Nišu donosi potpuno drugačiju odluku u identičnom slučaju i presuđuje da banka ima pravo da naplaćuje administrativne troškove.

– Iako je naš Zakon o obligacionim odnosima jedno od naših najboljih zakonskih rešenja, nijedan zakon ne može da predvidi svaki konkretni slučaj koji može da nastane. Ono što je važno naglasiti je da tamo gde dva suda u identičnom slučaju donesu različite presude ne može postojati vladavina prava. Mislim da u ovom konkretnom slučaju, to jest iza presude suda u Nišu, ne stoji politički pritisak. Često se dešava da različiti sudovi imaju različite poglede na to šta je to pravo. Zbog toga i postoji viša sudska instanca koja bi povodom ovog slučaja trebalo da se oglasi i donese ispravnu i adekvatnu odluku. Reč je o Vrhovnom kasacionom sudu koji ima pravo da interveniše kada dva suda donesu različite odluke – kaže za Danas Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda. Prema njegovim rečima, Vrhovni kasacioni sud može da reaguje na dva načina.

– Prvi je taj da neko obavesti sud o dve različite sudske odluke i da se onda Vrhovni kasacioni sud izjasni o tome šta je zakonski pravilno. Druga mogućnost je da se povede spor pred Vrhovnim kasacionim sudom kako bi se donela pravosnažna odluka – objašnjava Ivošević.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i advokat Branko Pavlović.

– Klijent banke koji je izgubio slučaj pred Privrednim sudom u Nišu ima zakonsko pravo da se obrati višoj instanci. Vrhovni kasacioni sud je nadležan za rešavanje sporova u kojima dva suda presude različito. Iako svaki slučaj iz oblasti Zakona o obligacionim odnosima treba posmatrati konkretno, dakle bez uopštavanja, ipak se može konstatovati da su shodno odredbama tog zakona banke dužne da se prema klijentima odnose odgovorno. To znači da imaju obavezu da ih na bilo koji način ne dovode u zabludu, to jest da ne mogu da im naplaćuju bilo kakve skrivene kamate što u suštini takozvani administrativni troškovi i jesu – zaključuje naš sagovornik.

U Udruženju bankarskih klijenata „Efektiva“ ističu da kada je reč o četiri pravosnažne presude za obradu kredita, banke nisu uspele da dokažu koji je to trošak koje imaju u postupku odobravanja kredita, te su u tim slučajevima sudovi pravnosnažno naložili bankama da vrate novac klijentima.

– Podsećamo na slučaj u kom je firmi korisniku kredita naplaćen trošak obrade kredita u iznosu od 20.000 evra. Na javno postavljeno pitanje Veroljubu Dugaliću, generalnom sekretaru Udruženja banaka Srbije, da pojasni kakve troškove banka ima u postupku odobravanja kredita a koji toliko vrede, nismo dobili jasan odgovor, što takođe pokazuje da banke ovaj trošak fiktivno naplaćuju. Od kada smo objavili pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu, bankari su u konstantnoj kampanji kojom pokušavaju da dokažu nedokazivo, a to je da građani nemaju pravo da ih tuže – navode u Udruženju bankarskih klijenata „Efektiva“.