Vrući zakoni za kul političare

Oni iz vladajuće koalicije koji žele da govore o promeni radnog zakonodavstva, ipak, navode različite termine usvajanja ovih zakona. Iz SNS poručuju da će ova dva zakona, prema planu rada vlade, do juna biti prosleđena parlamentu, kako bi nakon toga bili usvojeni. Međutim, u PUPS-u tvrde da se u prvoj polovini ove godine može očekivati samo radna verzija novog zakona o radnim odnosima, nakon čega bi trebalo da usledi javna rasprava. Ovaj zakon bi, prema tvrdnji PUPS-a, u proceduru mogao da uđe krajem godine, dok se usvajanje novih zakona o štrajku i o zapošljavanju invalidnih osoba može očekivati do leta ove godine.

Ipak, u vladajućoj koaliciji uglavnom se slažu da je Srbiji potrebno novo i liberalnije radno zakonodavstvo. Oni za razliku od opozicije smatraju da su izmene postojećeg Zakona o radu preko potrebne i tvrde da za to postoji politička volja. Sagovornici Foruma podsećaju da radna verzija zakona još nije završena, niti je postignut konsenzus svih socijalnih partnera, tako da je polemika o pojedinim rešenjima izlišna.

Za razliku od kolega poslanika iz vlasti, koji o izmenama Zakona o radu znaju samo ono što su pročitali u novinama, Momo Čolaković, poslanik PUPS-a, čak je i angažovan na njegovoj pripremi i izradi. On tvrdi za Forum da će radna verzija biti završena u prvoj polovini ove godine, nakon čega će uslediti rasprava, da bi predlog ušao u proceduru do kraja godine.

– Kod Zakona o štrajku postignut je visok stepen saglasnosti. Ostao je još sporan takozvani „lokaut“ i to bi trebalo da se razreši na SES-u. Nakon toga bi, zajedno sa Zakonom o zapošljavanju invalidnih lica mogao da uđe u proceduru. Međutim, Zakon o radu je mnogo veći problem, objašnjava Čolaković.

On priznaje da nije precizirana dozvoljena dužina rada na određeno vreme, i podseća da su poslodavci tražili da to bude tri godine, a da sindikalci insistiraju da za sve to vreme radnik na određeno ima sva prava iz radnog odnosa. PUPS, kaže Čolaković, podržava stavove sindikata, a posebno insistira na potpunijoj zaštiti radnih prava trudnica. Naprednjaci tvrde da ne postoje političke nesuglasice oko donošenja ovih zakona, ali da se još traže rešenja koja bi bila dobra i za poslodavce i zaposlene. Zoran Babić, funkcioner SNS, kaže da je istina obično negde na sredini i da će tako možda biti i u slučaju spornih rešenja dužine rada na određeno vreme, isplate otpremnine, dužine prekovremenog rada, godišnjeg odmora…

Vladimir Ilić, poslanik i funkcioner URS-a, ocenjuje za Forum da su zakoni iz oblasti radnog zakonodavstva politički i socijalno vrlo osetljivi i da moraju proći široku raspravu.

– Nije tajna da se URS zalaže za liberalnije radno zakonodavstvo. Rigidno zakonodavstvo u ovoj sferi u velikoj meri sprečava poslodavce da zaposle ljude, jer ih onemogućava da smanje broj zaposlenih u uslovima ekonomske krize ili lošeg poslovanja. Statistike pokazuju da one zemlje koje imaju liberalnije radno zakonodavstvo, po pravilu, imaju nižu stopu nezaposlenosti. Podrazumeva se da radnici imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i da moraju biti socijalno osigurani i u slučaju otkaza ili gubitka radnog mesta, podvlači Ilić.

Milisav Petronijević, poslanik i funkcioner SPS-a, kaže da su sva saznanja o najavljenim promenama na nivou informacija iz medija i izjava zainteresovanih partnera.

– Politička volja za promene u navedenim zakonima nije sporna, ali zavisi i od rešenja koja će biti predložena. Kad to bude poznato, moći ćemo da damo stav o svakom od njih. Podržavamo izmene koje će omogućiti poslodavcima efikasnije poslovanje i ostvarivanje profita, a istovremeno i ostvarivanje prava zaposlenih – pre svega pristojnu i redovnu zaradu. Promene moraju biti rezultat dogovora socijalnih partnera, objašnjava Petronijević i napominje da SPS smatra da mora da se uspostavi ravnoteža između potreba poslodavaca za efikasnijim poslovanjem i stvaranjem profita, s jedne strane, i nivoa ostvarivanja prava zaposlenih iz rada, koji doprinose efikasnijem poslovanju i stvaranju profita, s druge strane.

Sličan stav ima i Dubravka Filipovski, poslanica Nove Srbije. Smatra da izmene i dopune zakona treba da budu rezultat kompromisa i konsenzusa socijalnih partnera. Ona misli da bi zapošljavanje i davanje otkaza trebalo učiniti jednostavnijim, kao i da se i smanje birokratske procedure u toku rada i obezbeđivanja prava zaposlenih. S druge strane, većina opozicionih poslanika ubeđena je da će Zakon o radu morati da se donese, ali da će vladajuća koalicija odlagati trenutak slanja zakona u skupštinu, jer je, kako ističu, lakše voditi populističku politiku nego uraditi ono što zahtevaju MMF i Svetska banka.

Slobodan Lalović, funkcioner opozicione DSS, tvrdi da je i postojećim Zakonom o radu uspostavljena ravnoteža između interesa poslodavaca i zaposlenih. On misli da se sada sprovodi pritisak da se to poremeti na štetu radnika, a napominje da je poseban Zakon o štrajku nepotreban, jer je država trenutno poslodavac za više od pola miliona radnika. Logično je da tada država donosi rešenje na štetu radnika.

– Teza koja se plasira jeste ta da su promene ovih zakona uslov za veće investicije. To nije tačno, jer mi nismo privlačni za investitore iz sasvim drugih razloga. Da je to tako, pokazuje činjenica o niskom kreditnom rejtingu Srbije, čiji su uzroci na sasvim drugoj strani – umrtvljena privreda, pravna nesigurnost, visok budžetski deficit… Praktično, ne postoji potreba za većim izmenama Zakona o radu. Postoji samo par rešenja koja treba korigovati, pošto su se u njihovoj primeni pokazale slabosti, ističe Lalović, koji je bio i ministar rada u vreme Koštuničine vlasti. Za Bojana Đurića, poslanika LDP, i najreformskiji Zakon o radu koji bi se primenio u sadašnjem „živom blatu partijsko-državne privrede“ samo bi uvećao postojeći haos.

– Ljudi neće da prihvataju rigorozna pravila ukoliko ona ne važe za direktore i vojsku trabanata, koji se zapošljavaju u najvećim državnim gubitašima. Takve promene imaju smisla samo ako se paralelno gradi ekonomija, koja je pretežno privatna, i sudski sistem koji je efikasan. Bez toga, stvoriće se neravnoteža i povećati diskriminacija, a u suštini sve će pasti na teret privatnog sektora. Posle će vlada opet kreirati atmosferu u kojoj privatnici ispadaju „zli kapitalisti“, a državna jasla bi i dalje bila primer brige za „malog čoveka, ističe Đurić.

Njegova koleginica iz poslaničke grupe LDP, Ranka Savić, koja je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, pak ističe da od Zakona o radu svi beže jer se boje reakcija radnika i sindikata

– Kriju se kao što zmija krije noge, jer znaju da će, kad predlog dođe do skupštine, sindikati sigurno reagovati. Znaju da su svi oni, na primer, protiv produženja rada na određeno vreme na tri godine. Druga je stvar kada je reč o otpremninama. Odredba da poslodavac isplaćuje otpremninu samo za period kada je radnik radio u njegovom preduzeću bila bi ispravna, objašnjava Ranka Savić.

Za demokrate važniji socijalni konsenzus

Za Demokratsku stranku, kada je reč o donošenju novog Zakona o radu, važnije je postići socijalni nego politički konsenzus. Bez socijalnog dijaloga između vlade, poslodavaca i sindikata nema dobrih i održivih rešenja. „Predlogom da ugovor o radu na određeno vreme može trajati i tri godine, pokušava se, u uslovima velike nezaposlenosti, naći fleksibilnije rešenje kojim bi se nezaposlenost smanjila. S druge strane, predlog da se otpremnina dobija samo za period proveden kod poslednjeg poslodavca stavlja u neravnopravan položaj zaposlene i mora se doraditi, kao i neki drugi članovi radne verzije zakona“, rečeno je Forumu u DS. U ovoj stranci navode da će se, kada zakon stigne u parlament, poslanici DS apsolutno zalagati za poboljšanje teksta radi maksimalne zaštite prava radnika.