Vučić je upalio svetlo

Prvi čovek koji je posle šest decenija upalio svetlo autentične antikorupcijske borbe i pod reflektorima tog svetla, budite ubeđeni, niko neće ostati u senci – kaže u razgovoru za Danas profesor Milenko Dželetović, koordinator Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke.

* Može li se živeti samo od antikorupcijske borbe?

– Naravno da ne može i SNS je potpuno svesna toga. Borba protiv korupcije je samo temelj na kojem SNS gradi ekonomske perspektive zemlje. Cilj stranke i njenog predsednika i jeste da se entuzijazam, odlučnost i hrabrost jednog čoveka pretoči u institucije sistema i zakonodavni okvir kako bi od Srbije napravili atraktivnu investicionu destinaciju za intenzivniji priliv SDI. Raduje nas prepoznavanje takvih namera od strane investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji ovih dana ulažu u srpski agrar i namensku industriju, zatim ruskih investitora, koji dolaze u smederevsku železaru, ali i pokreću proizvodnju borbenih vozila, najava dolaska Ikee…

* Poslednjih dana jedna od aktuelnijih tema je ekonomski program Demokratske stranke, koji je predstavio predsednik te partije Dragan Đilas. Kako je i ranije bila osporavana platforma te stranke, počev od programa za 2020, pa i Đilasovog programa za Beograd (kojim se čak bavio i Vikilis), kako ocenjujete sadašnja opredeljenja?

– Očigledno da je predsedniku DS vise trebalo nešto što će skrenuti pažnju javnosti sa potresa u samoj partiji nego što je reč o konzistentnom programu ekonomskih mera. Nije problem u programu, nego u ljudima i njihovoj volji da ga realizuju. Tako se postavlja pitanje kako se iskreno može verovati da će biti realizovana ključna tačka programa o strateškom razvoju poljoprivrede (koja je tako bila definisana i u ranijem programu te stranke) ako je u vreme DS-ovog premijera i ministra finansija Srbija imala dva uzastopno najmanja agrarna budžeta u svojoj istoriji. Kao rezultat toga imali smo najmanje zasejanih površina od 1945. godine. Zanimljivo je i protivljenje prodaji poljoprivrednog zemljišta, a bili su glasnogovornici i potpisnici SSP-a, čija dva člana nepobitno predviđaju takvu mogućnost.

* U tom programu predlaže se i uspostavljanje fiksnog kursa dinara. Koliko bi to realno uticalo na srpsku privredu?

– Taj zahtev je bio primereniji vremenu u kojem su se u Srbiju po raznim osnovama slivale desetine milijardi dolara koje smo proćerdali ne sprovodeći ključne reformske zahvate. Srbija nema pravo ni vremena za eksperimentisanje. Devizni kurs je odraz zdravlja nacionalne ekonomije i sama promena režima kursa ne bi donela ništa spektakularno, naprotiv. Cena održavanja režima fiksnog deviznog kursa je visoka, zahteva visoke devizne rezerve, izgubili bismo autonomnost monetarne politike kao amortizera cenovnih šokova. U zemlji niskog industrijskog rasta, ogromnog spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita, bez stabilnih izvora deviznih prihoda za godinu ili dve bi se istopile devizne rezerve, a onda bismo imali reprizu crnog deviznog tržišta iz devedesetih godina. Iluzija stabilnosti nacionalne valute bi se brzo raspršila. Da ne govorimo o nivou na kojem bi trebalo fiksirati kurs, jer bi tom činu svakako prethodila značajna depresijacija nacionalne valute. Uslov za fiksni kurs je radikalno kresanje javne potrošnje i uravnoteženje budžeta, povećanje konkurentnosti nacionalne privrede, masovan priliv SDI, a to su sve pretpostavke koje se ne mogu brzo realizovati. Naravno, kada budu realizovane, biće sasvim bespredmetno da li je kurs fiksni ili plivajući, u oba slučaja biće stabilan.

* Takođe, Đilasovim programom predviđeno je i stvaranje novih državnih firmi u granama koje su od značaja za društvo, poput poljoprivrede. Da li bi to značilo uređenije poslovanje u toj grani?

– Naravno da ne bi, imajući u vidu dosadašnje iskustvo. Država je u proteklih deset godina dozvolila da propadnu gotovo svi veći poljoprivredni kombinati, a sada bi ta ista država fiskalno i budžetski prenapregnuta, trebalo, prema mišljanju gospodina Đilasa, ponovo da formira poljoprivredne kombinate. Jednostavno, država nema resursa za takve poduhvate, a kako se pokazala neuspešna kao vlasnik, bolje da ih i ne formira. Umesto toga, SNS nudi konkretna rešenja za srpsku poljoprivredu u vidu stranih direktnih investicija kao što je slučaj sa ulaganjem UAE u osam poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u kojima će odmah investirati 200 miliona evra. Kažem odmah, jer tu ne računam ulaganje u pet fabrika hrane koje će se širom Srbije izgraditi radi zaokruživanja proizvodnog ciklusa. Umesto dodatnog opterećenja budžeta, dobijate svež novac za investiranje, ali i niz drugih pogodnosti – rast zaposlenosti, dodatni zakup i obrada na hiljade zaparloženih hektara najplodnijih oranica, povećanje izvoznih potencijala srpskog agrara, brendiranje domaćih proizvoda na svetskom tržištu, upošljavanje građevinske operative kroz izgradnju sistema za navodnjavanje, ali i podizanje produktivnosti domaćih gazdinstava kroz kooperaciju sa stranim partnerom.

* Kako ocenjujete i tezu iz programa DS-a da bi trebalo najpre razviti deset gradova sa većim potencijalom kako bi oni povukli regionalni razvoj?

– Postavlja se objektivno pitanje kojih deset gradova i po kojem kriterijumu će oni biti odabrani, šta će biti sa ostalim sredinama dok se ti gradovi razviju, iz kojih finansijskih resursa će se finansirati projekti. Ako su to budžetska sredstva, znači li to opet uzimanje od jednih i favorizovanje drugih. Sva ova pitanja ukazuju da je program sastavljen na brzinu i nije plod strateškog razmišljanja. Umesto deset, hajde da stvorimo jednake uslove za sve, jeftinu i organizovanu državu, rasterećenu privredu i debirokratizovane institucije, pa da razvijamo sto, a ne deset najvećih gradova.

* Šta Vi mislite da bi u ovom trenutku najbrže moglo da pokrene realan sektor privrede?

– Investicije u poljoprivredu, kao ove sa UAE, ugovoreno pokretanje namenske industrije, pokretanje kapitalnog projekta Južni tok, insistiranje na kapitalnim infrastrukturnim radovima za koje su obezbeđena sredstva (koridori 10 i 11, revitalizacija železnice), urgentni nastavak na rasterećenju realnog sektora i smanjenju fiskalnih nameta, ukidanje komplikovanih administrativnih procedura, ukidanje bespotrebnih agencija, legalizaciji sive ekonomije, bolja naplata poreza i pooštravanje fiskalne discipline, podsticajnim merama stimulisanje malih i srednjih preduzeća koji na kratak rok mogu uticati na rast zaposlenosti i generisanje privrednog rasta.

* Koliko je restriktivna monetarna politika NBS u toj funkciji?

– Nažalost, mi se nalazimo u takvoj situaciji da bi bilo kakvo labavljenje monetarnih stega u cilju pospešivanja ekonomskog rasta bilo kontraproduktivno. Visoka inflacija, čak i u uslovima ekonomske stagnacije, odnosno recesije ukazuje na duboke strukturne poremećaje koje je teško otkloniti merama monetarne politike. Reforma javnog sektora, fiskalna konsolidacija, jačanje uloge antimonopolske Komisije, uvođenje reda u platni promet – to su neophodni uslovi da profunkcioniše rafinisani monetarno kreditni instrumentarijum u kojem se promenama kamatnih stopa i novčane mase regulišu monetarni i finansijski tokovi zemlje.

Opravdan zahtev

* Da li su opravdani zahtevi privrednika da sami osnuju banku jer postojeće diktiraju uslove koji ne uvažavaju interese klijenata?

– Zahtevi privrednika za finansijskom institucijom koja bi pod povoljnijim uslovima finansirala njihove projekte su sasvim opravdani. Srbiji je potrebna jaka državna razvojna banka koja bi bila stavljena u tu funkciju i koja predstavlja temelj našeg ekonomskog programa. To što je ideja obesmišljena na primeru Razvojne banke Vojvodine, koju je DS pretvorila u banku za finansiranje stranke, ne znači da je ne treba formirati. Kada poštar ne odnese penziju krajnjem korisniku, ne znači da treba ukinuti penzije i poštu kao instituciju, nego poštara treba privesti pravdi. Kamatne stope komercijalnih banaka su izuzetno nepovoljne za ionako nelikvidan realni sektor pa bi institucija ovakve vrste predstavljala bajpas do finansijske i budžetske konsolidacije koja bi označila i formiranje kamatnih stopa na nižem nivou.