Foto: Beta/ Saša ĐorđevićPravna, politička i društvena bitka da se aerodrom “Konstantin Veliki” vrati Gradu Nišu iz ralja Republike maraton je od kojeg nećemo odustati, jedna je od poruka koje su se čule na tribini “Napokon korisna debata: Samo vas gledamo”, održanoj sinoć u Nišu, a posvećenoj trogodišnjici besplatnog preuzimanja niškog aerodroma od strane države.
Učesnici debate su ponovili da je niški aerodrom žrtvovan zbog kompanije Vansi erport, koja je kao koncesionar beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” zahtevala da se ograniči njegov razvoj, a “došla na krilima francuskog predsednika Makrona, zbog čega joj je sve bilo dozvoljeno”. Oni su poručili da bi u vraćanju “Konstantina Velikog” u svojinu Grada trebalo da učestvuju građani, političari, struka i svi kojima je važan Niš, a ne “gledanje” u Beograd, zbog čega više između njih ne bi trebalo da bude podela.
Povod za debatu bila je “Aerodromska deklaracija 018”, u kojoj je zatraženo da niški aerodrom ponovo vrati u svojinu Grada, da se Gradu otpiše veliki dug za aerodromsko zemljište prema Republici i da se produže ugovori aerodroma sa niskotarifnim kompanijama, koji ističu i septembru ove godine. Deklaraciju je do sada potpisalo deset nevladinih organizacija i opozicionih političkih stranaka, a njeni inicijatori su pozvali građane, političke stranke, organizacije, pokrete i inicijative da potpišuovakve zahteve. Deklaracija je bila ponuđena na potpis i vladajućim strankama, ali one to nisu učinile.
Republika je besplatno preuzela vlasništvo i upravljanje niškim aerodromom u avgustu 2018, nakon što je aerodrom tri godine pre toga beležio poslovnu ekspanziju i značajno povećanje broja putnika. Prethodno su Gradsko veće i Skupština grada doneli odluke koje su omogućile preuzimanje, što je izazvalo građanske proteste u organizaciji neformalne Inicijative „Ne damo niški aerodrom“. Na protestima je izražena sumnja da država želi da preuzme upravljačku kontrolu nad niškim aerodromom kako bi narednih godina ograničila rast broja putnika u korist koncesionara aerodroma „Nikola Tesla“, francuske kompanije Vansi erport, što su državni zvaničnici kasnije u većoj ili manjoj meri i potvrdili.
– Srbija je u te pregovore sa Vansijem, koji je procenio da niški aerodrom može da bude ozbiljna konkurencija beogradskom, ušla nepripremljena, a da je imala strategiju, morala je da obezbedi da niški aerodrom bude regionalni centar niskotarifnih prevoznika. Aktuelna vlast i funkcionište na principu neznanja, a DNK ove političke opcije je sveopšta kontrola i centralizacija – rekao je novinar Miša Brkić.
On je kazao da je državno upravljanje uvek loš model, a da je novovosnovano preduzeće “Aerodromi Srbije”, koje sada gazduje niškim i malim aerodromima u zemlji, mastodont koji ne može da zadovolji interese građana Srbije. Ipak, on misli da bi oduzimanje niškog aerodroma Republici mogao da bude samo prvi korak, a da bi nakon toga trebalo pronaći moderniji vlasnički model od svojine Grada Niša nad njim.
– Dok je Aleksandar Vučić predsednik Srbije, aerodrom “Konstantin Veliki” neće biti vraćen Gradu Nišu. Zato bi Niš mogao da ponudi “časnu opciju” izlaska iz ove situacije, a jedna od tačaka mogla bi da bude ponuda da niški aerodrom postane akcionarska firma u kojoj bi Grad Niš i Republika bili manjinski vlasnici, sa po nekoliko procenata, a da se veći deo vlasništva ponudi na berzi investicionim fondovima, avio kompanijama, lou kosterima, aerodromima, SMATSA-i – rekao je Brkić.
Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja je prvi potpisnik Deklaracije, rekao je da bi inicijatori Deklaracije “mogli da razviju nekoliko modela potencijalnog vlasništva nad niškim aerodromom, nakon što on bude vraćen Gradu”. On se složio da je Republika loš i spor vlasnik, ali je istakao da se svakim resursom najbolje i najefikasnije upravlja “iz lokala”.
Jovanović je kazao da je niški aerodrom počeo da beleži ozbiljnije gubitke tek kada ga je Republika preuzela, a da sva velika obećanja o državnim ulaganjima nisu ispunjena. Aerodrom je u poslednje tri godine “dobio jedan kamion za čišćenje snega” i 12 subvencionisanih linija nacionalne Er Srbije, na kojima je čak devet destinacija na 80 do 120 kilometara od aerodroma na koje sleću lou kost kompanije koje lete iz Niša. Cilj takvog “rešenja” mogao bi biti smanjenje broja putnika ovih loukostera, koji inače žive od velike popunjenosti letova, što bi moglo dovesti do njihovog odustajanja od Niša, rekao je.
– Jedna od apsurdnih posledica je i što prilikom besplatnog preuzimanja niškog aerodroma Republika nije preuzela i dug Grada Niša za aerodromsko zemljište prema Republici (157 hektara, prim. aut.), pa Grad sada plaća penale za zemljište koje mu je Republika oduzela zajedno sa aerodromom. Ovakav dug može odvesti Niš u bankrot – rekao je Jovanović.
On je precizirao da Niš za to zemljište, koje mu je 2010. godine ustupilo Ministarstvo odbrane, a koje nakon “otimanja” aerodroma više nije u njegovom vlasništvu, duguje od šest do 10 milijardi dinara, što je “veći iznos od godišnjeg niškog budžeta”. Takođe, zbog toga što ovaj dug nije izmiren, Grad od jula 2020. godine za svaki dan kašnjenja plaća 6.313 evra. Na debati se čulo da je NKD pokrenula upravni spor zbog odluke Skupštine grada koja je omogućila besplatno ustupanje vlasništva nad niškim aerodromom, a koja ima “zaprepašćujući broj proceduralnih grešaka”. Takođe, nekoliko puta je ponovljeno da bi aerodrom trebalo da bude gradski, a da neizostavno o njegovom statusu treba da odlučuju građani Niša, koji su ga podigli samodoprinosom.
Radojević: Niški aerodrom koleteralna šteta
Novinarka KRIK-a Vesna Radojević kazala je da je ovaj istraživački portal imao uvid u delove ugovora koji se tiču tehničkih specifikacija.
– U ugovoru piše da se neće razvijati aerodromi u radijusu od 250 kilometara od aerodroma “Nikola Tesla”, a niški aerodrom je koleteralna šteta te koncesije – rekla je ona.
Ona je kazala da se u tim delovima ugovora vidi da je na tenderu, na kojem je nekoliko svetskih advokatskih kancelarija i finansijskih organizacija, analizirajući poslovanje beogradskog aerodroma, trebalo da predloži vlasnički model, predložilo da se aerodrom da na koncesiju.
Jedna od tih organizacija predložila je da se beogradski aerodrom proširi na okolne parcele, koje su, ispostavilo se, desetak godina u vlasništvu kontroverznog biznismena Stanka Subotića, za kojeg se sumnja i da je dao prvi novac za osnivanje SNS-a i da tu stranku i dalje finansira, rekla je.
Ona je kazala da je od 100 hektara, koje je Subotić godinama bezuspešno pokušavao da proda, Vansiju prodao deset hektara, za 47 miliona evra, koji su postali deo koncesionog ulaganja ove kompanije u aerodrom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
