Vučić nema pojma šta rade njegovi ljudi na jugu Srbije

Mi smo tu da je popravimo, ali do sada nismo imali velike uspehe i to mora u ovoj godini da se promeni – ocenjuje u razgovoru za Danas narodni poslanik i funkcioner SPS Novica Tončev.

Na koga mislite kada govorite o „političkom eksperimentu“ ?

– Pre svega na one ljude koji se kriju iza imena premijera Aleksandra Vučića i njegovog rada. Ti političari na jugu Srbije šire priče o navodnom skorom dolasku boljeg života. Mislim da i sam premijer nije upoznat sa „akcijama“ koje, pod političkom firmom SNS, sprovodi državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović u ovom delu države. O kakvom se to boljem životu radi kada tokom cele godine imamo pad industrijske proizvodnje, rast nezaposlenosti, gotovo nijednu stranu investiciju, a izostaje i konkretna pomoć države… Uz to, imamo i dodatni problem jer se postavljaju kadrovi na rukovodeća mesta bez i jednog dana radnog staža, ili bilo kakvog iskustva. Jedina preporuka im je članska karta.

Ali baš Stevanović je u svom obraćanju novinarima naveo da je samo u poslednjih godinu dana iz državnog budžeta u privredu juga Srbije plasirano milijardu dinara ?

– Za mene kao privrednika problem je gde je završila ta milijarda dinara. Da li na isplate zarada ili u nova zapošljavanja i nove investicije? Koji su efekti po obične ljude? Koliko je ta finansijska „infuzija“ imala konkretne podsticajne rezultate? Nikakve, jer je nekom državni novac očigledno dovoljno pokriće za partijsku promociju, a toga su građani siromašnog juga Srbije odavno siti, jer su gladni i imaju utisak da su zaboravljeni i previše udaljeni od „države Beograd“.

Pa, ipak, pokrenuta je proizvodnja u Jumku, obezbeđeno je i pet miliona evra za konsolidaciju Simpa, najavljuje se privatizacija Zavarivača i dolazak stranog partnera u Zastavu Pes u Surdulici.

– Vi kao da hoćete da me uverite da neko ko nema ni dana radnog staža u privredi, može da priča o rezultatima Dragana Tomića. Verujete li da neko ko nije u stanju ni da okreči fasade na svim fabrikama koje je podigao Dragan Tomić iz Simpa, sada može da popravi stanje u ovoj kompaniji, bez tog istog Tomića, koji je od stolarske radionice napravio kompaniju? Dobro je da Jumko radi, ali to vam je kao da hoćete u rasušeno bure da sipate vodu. Ona mora da iscuri, jer morate prvo da ga temeljno popravite. Verujem u iskrenost ministra finansija i privrede, ali sam iznenađen da se ovakvi strateški potezi prepuštaju kadrovima bez ekonomskog znanja i iskustva.

Funkcioner ste SPS, koji je koalicioni partner naprednjaka. Jeste li ovakve stavove izneli i predsedniku partije Ivici Dačiću, kako bi skrenuli pažnju na jug Srbije?

– Godinama sam privrednik, sada i poslanik i moj cilj je pre svega da poboljšamo život u opštinama juga Srbije. Znate već moj izborni rezultat. Ljudi za mene i SPS na jugu Srbije nisu glasali što nas specijalno vole, već zato što vide rezultate, ali i slabosti u kadrovskoj strukturi sa kojom SNS želi samo da upravlja, a ne i da radi. Pogledajte samo sastav Nadzornog odbora Simpa i videćete o kojim se ljudima radi. Oni sem članske karte SNS nemaju iza sebe nikakvu radnu biografiju za respekt. Slično je i u Jumku. O tome smo razgovarali na partijskim organima i tek ćemo razgovarati, ali ja ponavljam – moj je utisak da premijer Vučić nema informacije šta pojedini njegovi kadrovi rade ovde na jugu Srbije.

Imate li Vi rešenje, ako Vam se već ne dopada ovaj „koncept oporavka“ pre svega velikih sistema poput Simpa i Jumka?

– To mora da bude projekat Vlade Srbije, a ne pojedinaca, pogotovu ne onih koji su samo državni sekretari sa velikom partijskom moći. Ako je Vranje dobilo ove godine samo 89 miliona dinara pomoći, a jedan Kragujevac tri stotine, o čemu vam to govori? Kroz novac oni legitimišu svoju politiku, ne znajući da je ekonomija vezana za sistem ekonomskih zakona, a ne političke demagogije. Sa time, u cilju razvoja juga Srbije, mora da se prestane. Zato je važno da u Simpu i dalje bude Dragan Tomić, sa kojim sam i sam često bio u strateškim polemikama oko raznih projekata. I Jumko bi po hitnom postupku trebalo bi da bude privatizovan, ali to nije posao za pojedince iz nekog ministarstva, već za državu, ako se stvarno želi boljitak ovim ljudima koji primaju i trostruko manje plate od onih na nivou države. Stimulacija malih i srednjih preduzeća je suštinski projekat za perspektivu ovog kraja, uz italijanski Geoks, BAT, Knauf, Nekatar, Koka-Kolu, mi možemo da razvijamo taj sektor i postepeno upošljavamo ljude. Vreme velikih sistema na jugu je prošlost, jer su oni izgubili bitku na tržištu sa konkurencijom iz inostranstva.

Smeta li Vam što Vas naprednjaci karakterišu kao „Putina“, a Surdulicu u kojoj držite apsolutnu vlast nazivaju „malom Havanom“?

– Za tri godine u Surdulici smo zajednički uradili desetak projekta u saradnji sa EU i preko projekata prekogranične saradnje, vrednosti preko 500 miliona dinara. Uveli vodu i kanalizaciju u sva seoska domaćinstva, asfaltirali lokalnu putnu mrežu. Od gospodina Stevanovića, koji je iz Surdulice, u poslednje tri godine dobili smo samo podršku od tri miliona budžetskih para i to za projektovanje plana opštine. Dok imam ovaj radni elen, mene je teško pobediti. Ja mogu samo da se povučem jednog dana, jer sebe smatram bogatim čovekom, koji želi pre svega svojim sugrađanima da poboljša šanse za veći standard. U tom smislu, ja jesam „južnjački Putin“ u „maloj Havani“ u odnosu na one koji to samo mogu da sanjaju, a voleo bih i da njih narod prepozna ali ne po članskoj karti već po rezultatima pre svega u preduzetništvu i ekonomiji.

Bez poslaničke plate i putnih troškova

– Ne primam poslaničku platu, taj novac ide u humanitarne svrhe. Putujem svojim kolima na sednice Skupštine i ne uzimam nadoknadu za putne troškove. Niko od članova opštinskog veća u Surdulici ne prima platu za taj posao. Možda to nisu veliki novci, ali ušteda svakako jeste. Od 2008. se u Surdulici ponašamo domaćinski, te zato nema razloga za štednju jer ne rasipamo novac, već i dalje nastavljamo da radimo na razvojnim projektima – objašnjava Novica Tončev.