Vučić obećava do milion kineskih turista, stiglo 16.500

Ta cifra je daleko manja od one o kojoj je premijer, predstavljajući budžet za narednu godinu u Skupštini Srbije pre dva dana govorio, ali je opet napredak u odnosu na prethodnu. U svom obraćanju poslanicima Vučić je u jednom trenutku rekao da očekuje da u Srbiju naredne godine dođe 400.000 do 600.000 kineskih turista.

– Možda će ih biti i više, kineska ambasada u Srbiji procenjuje da će biti milion turista iz te zemlje – rekao je premijer. Iako milion za zemlju koja stanovnike broji milijardama možda i nije tako veliki zalogaj, za Srbiju koju je ukupno toliko stranih turista posetilo od početka 2016, još uvek jeste.

Tih 16.000 Kineza koji su došli u Srbiju zabeležilo je, prema podacima Ministarstva trgovine i turizma, nešto više od 37.600 noćenja, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu od 33 odsto. Saradnja na privrednom nivou očigledno napreduje i dobar je početni položaj, ali ne i dovoljan.

Direktor i vlasnik agencije Rubikon travel Mirko Levajac, koji je pre mesec dana bio član srpske turističke ekipe na Sajmu turizma u Šangaju, kaže za Danas da Kinezi vole prirodu i to onu netaknutu i upravo je to ono što bismo mogli da im ponudimo.

– U Šangaju živi 20 miliona ljudi, u soliterima koji rastu jedan do drugog. Život u njemu je skuplji bar za 20 odsto u odnosu na Beograd. NJih ne zanimaju građevine, već tradicija, kultura i priroda. Kad dođu ovde oni žele da vide jezera, more – priča Levajac.

Kada se već odluče na tako dug put, kaže on, Kinezi neće doći ovde da ostanu tri ili četiri dana.

– Dolaze na duže i ako ostanu desetak dana onda žele da vide i okolne zemlje. Jedan od problema je i vizni režim, jer im za sve zemlje regiona treba viza osim za Srbiju – ističe Levajac.

On kaže da domaće turističke agencije ulažu dosta napora kako bi dovele inostrane turiste u Srbiju, ali da im je neophodna još veća pomoć države jer je tržište ogromno.

– Subvencije koje agencije dobijaju od države za dovođenje stranih gostiju su male. Osim toga, veliki problem je i to što kod nas balkanske ture, koje obuhvataju ne samo kineske, već i ostale goste, organizuju uglavnom slovenačke agencije, nešto manje hrvatske. To znači da smo im ustupili dobar deo tržišta – ističe naš sagovornik.

U Sloveniji, na primer, napominje Levajac, Kinezi imaju svoje predstavnike agencija, radi se dobra promocija, marketing. Uz pomoć države, Srbija, odnosno Beograd, bi, smatra on, mogao i trebalo da postane baza za sve turističke ture koje se organizuju u lokalu.

Tokom posete sajmu u Šangaju, direktorka Turističke organizacije Srbije je dala desetak intervjua za TV, radio stanice, časopise, književnica Madam Čen je izabrana za promotera turizma Srbije u Kini, a tu vest je, kako tvrde u TOS, preuzelo više od 800 kineskih medija. „U roku od 10 dana od posete Kini, više od 250 objava o Srbiji našlo se u kineskim medijima“, ističu u TOS-u.

Broj kineskih turista poslednjih godina je u neverovatnom porastu, te predstavljaju idealno tržište, jer su samo u 2015. potrošili na putovanjima rekordnih 215 milijardi dolara, što je za 53 odsto više u odnosu 2014. godinu.

Uprkos krizi, Kinezi su pretekli sve po broju turista, pokazuju podaci Svetske turističke organizacije, ali i dalje najviše ostaju na tlu Azije. Top destinacija kineskim turistima i dalje je Hong Kong, slede Makau i Tajvan, potom i Japan, Tajland, Južna Koreja. U prvih deset omiljenih destinacija među Kinezima su Nemačka, Australija, Velika Britanija i Francuska.

Srbiji od turizma 758 miliona evra

U prvih deset meseci ove godine u Srbiji je ukupno bilo 2,37 miliona turista, što je porast od 12 odsto u odnosu na 2015. godinu. Od tog broja 1,3 miliona su domaći, a nešto malo više od milion strani gosti. Ukupno je zabeležno 6,6 miliona noćenja što je za 13 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti u prvih deset meseci 2016. najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji, na Zlatiboru i Kopaoniku, Beogradu i na Tari. Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Vrnjačka Banja i Kopaonik. U prvih devet meseci 2016. ostvaren je devizni priliv od 758 miliona evra.