Umesto Rusa Merkator uzimaju Mađari i Amerikanci

Fortenova grupa, kojoj su pripale kompanije nekadašnjeg Agrokora Ivice Todorića, dobila je novog akcionara. Ruska Sberbanka je nakon restrukturiranja Agrokora kao najveći poverilac postala najveći akcionar i vlasnik 44 odsto Fortenove. Sada, za nepoznatu sumu, vlasnik ovog paketa akcija postaje mađarski fond Indotek jednog od najbogatijih Mađara Danijela Jelineka, koji upravlja novcem i američkih investitora.
Sberbank je od početka imala za cilj restrukturiranje, a zatim prodaju svojih udela u Fortenovi. Prošle godine je prodat biznis sa smrznutim povrćem u kom je pored Leda i Čitluka i naš Frikom dat britanskom fondu Nomad fuds za 615 miliona evra.
Da se sve ubrzalo otpočetka rata u Ukrajini pokazuje i vest s kraja prošle godine da Sberbanka i takođe ruska VTB banka koja ima 7,5 odsto vlasništva u Fortenovi, ispituju mogućnost listiranja Fortenove na nekoj od evropskih berzi. Prema proceni investicione banke JP Morgan koju su angažovali, vrednost ove kompanije koja važi za jednog od najvećih maloprodavaca u Jugoistočnoj Evropi sa Konzumom, Merkatorom i Ideom u sastavu, iznosila je oko tri milijarde dolara. Procena investicionog odeljenja VTB banke pak je iznosila oko 2,5 milijarde dolara.
Fortenova je u 2020. godini zabeležila gubitak od 174 miliona evra, a godinu pre blizu 114 miliona evra.
U svakom slučaju to pokazuje neke barem srednjeročne planove Rusa za Fortenovu. Već početkom marta osvanula je vest da potencijalni kupac radi procenu vrednosti Fortenove, a mesec i po dana kasnije, obelodanjen je sporazum o kupovini udela Fortenove. Već s početkom ukrajinske krize počela su govorkanja da Rusi pošto-poto žele da se izvuku iz imovine u Evropi. To su već krenuli da urade sa bankama, dogovorom sa AIK bankom da kupi podružnice u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji i Mađarskoj koji je propao. Umesto toga, nekim bankama, na primer u Češkoj je oduzeta licenca, dok su druge, kao u Srbiji, centralne banke restrukturirale i prodale lokalnim poslovnim bankama (u Srbiji je to i bio AIK).
Indotek kao i Jelinek možda su nepoznati široj javnosti u Srbiji, ali su već uložili svoj novac ovde. Prošle godine ovaj fond koji uglavnom ulaže u nekretnine i problematične kredite (NPL) kupio je za 267,6 miliona evra 11 poslovnih zgrada od GTC-a sa 122.175 kvadrata.
Indotek ima oko 380 zaposlenih i pored sedišta u Budimpešti ima i kancelarije u Španiji, Italiji, Rumuniji, Poljskoj, Grčkoj i Hrvatskoj.
Jelinekovo bogatstvo je Forbs procenio na oko 300 miliona evra, a imovina pod upravom Indoteka procenjuje se na oko tri milijarde evra.
Prema pisanju regionalnih medija, Jelinek je trećinu fonda prodao 2009. godine Bohemian grupi iza koje stoji kapital američke porodice Strajker.
Iako će imati 44 odsto akcija Fortenove i dalje će za strateške odluke morati da traži saglasnost ostalih velikih akcionara, ruske VTB banke i Pavla Vujnovca, vlasnika Prvog plinarskog društva koji ima oko četvrtine akcija.
Zanimljivo je da je Indotek prošle godine već „zagazio“ u svet maloprodaje kupovinom manjinskog udela u mađarskom ogranku francuskog trgovinskog lanca Auchan, pa se pominje i mogućnost saradnje sa ovim ogromnim francuskim lancem.
U Srbiji Fortenova je najprisutnija preko Merkatora u čijem je sastavu i lanac trgovina Idea. Merkator je u 2020. godini ostvario promet od 690,7 miliona evra, ali i gubitak od 46,5 miliona evra.
Prošle godine Sberbanka je konačno postala 100 odstotni vlasnik Merkatora, nakon što je slovenački sud zatezao sa odobravanjem prenošenja vlasništva nad akcijama sa Agrokora na Fortenovu. Takođe, prenete su i akcije Dijamanta. Osim trgovačke firme Merkator, Fortenova je u Srbiji vlasnik i proizvodnih, uljare Dijamant i fabrike vode Mivela MG, kao i manjih firmi kao što su M-profil SPV, mStart business solutions, Nova sloga, Pik Vrbovec S, Kron.
U kojoj meri je Sberbnka izvukla uloženi novac u Agrokor za sada nije poznato, ali prošle godine prema nekim izjavama bili su u gubitku 1,3 milijarde evra. Ukoliko su Mađarima prodali svojih 44 odsto na nivou vrednovanja cele kompanije od tri milijarde dolara, to znači da su tek izvukli svoj novac. Ako je kompanija vrednovana 2,5 milijarde dolara onda su u minusu oko 300 milona evra.
Međutim, u situaciji u kojoj su morali brzo da prodaju, verovatno je da je prihvaćen znatno veći gubitak.
Milan Marinković iz WM Equity partners ističe da se ovih dana masovno odvijaju transakcije u kojima ruski akcionari menjaju akcije ili imovinu sa evropskim partnerima.
„U vreme ovakve političke nestabilnosti kada političkom odlukom mogu da se zamrznu sredstva gledate da to zamenite za drugu imovinu u nekoj drugoj „prijateljskoj“ jurisdikciji. Ovo nisu tržišni uslovi, tako da se ne može govoriti ni o tržišnoj ceni po kojoj je Sberbanka prodala udeo. U takvim situcijama nikada nije srazmera, već je cilj bolje išta nego ništa“, napominje on dodajući da verovatno nikada nećemo saznati po kojoj ceni su Rusi prodali svoj udeo.
On ističe i da veliki broj multinacionalnih kompanija koje su radile u Evropi i Rusiji, sada razdvajaju kompanije i prividno se prenosi vlasništvo na ruske partnere ili tamošnje menadžere.
„Veliki je pritisak na evropske kompanije da ugase poslovanje u Rusiji, ali ako to urade snose veliki gubitak“, ističe Marinković.