Vučić po drugi put narušio nezavisnost Narodne banke Srbije

Onda je u oktobru 2019. godine NBS kupila devet tona, a u novembru 2020. još tri tone zlata i ispunila zadatak predsednika. Tada je najavljeno da će se i dalje kupovati zlato za devizne rezerve, a pre nekoliko dana predsednik se, govoreći o KiM, dotakao i ekonomije pa i deviznih rezervi rekavši da će se ići na uvećanje rezervi zlata na 50 tona.

U ovom trenutku Srbija ima 36,3 tona zlata u deviznim rezervama što vredi oko 2,2 milijarde dolara.

Od oko 14 milijardi evra deviznih rezervi kojima upravlja Narodna banka Srbije, oko sedam milijardi se nalazi u prvoklasnim hartijama od vrednosti, oko 5,3 milijardi evra nalazi se u gotovini na depozitima inostranih banaka i oko 1,7 milijardi evra u zlatu.

U svakom slučaju zakon i propisi o NBS regulišu ko se bavi čime kada se radi o deviznim rezervama, pa tako Savet guvernera NBS donosi Strategiju upravljanja deviznim rezervama, a kasnije operativno Izvršni odbor NBS upravlja rezervama na osnovu dokumenata pod nazivom Strateške i Taktičke smernice kojima se preciznije određuju način upravljanja deviznim rezervama, vrste aktive i alokacija deviznih rezervi.

Nigde u ovim propisima se ne pominje predsednik Republike, pa ipak i pre dve godine kao i pre nekoliko dana od njega saznajemo u koju vrstu imovine će samostalna i nezavisna centralna banka ulagati rezerve države.

Miladin Kovačević, član Saveta guvernera NBS, ističe da je Savet doneo Strategiju upravljanja deviznim rezervama i da se u njoj predviđa da NBS oceni kada će kupovati koju vrstu aktive.

„Donošenje Strategije je u domenu Saveta, a Izvršni odbor NBS donosi odluke o upravljanju rezervama“, istakao je Kovačević dodajući u odgovoru na pitanje zašto onda predsednik države govori o tome koliko će čega NBS kupiti da se za to što on govori obratimo njemu.

Od Narodne banke Srbije nismo dobili odgovore na pitanja da li Strategije i Strateške i Taktičke smernice predviđaju povećanje zlata u deviznim rezervama.

Za nekadašnjeg guvernera NBS Dejana Šoškića nema dileme da predsednik države nema nikakve nadležnosti po ovom pitanju i da njegove izjave direktno krše samostalnost Narodne banke.

„Da podsetim i da NBS po pravilu automatski otkupljuje svo zlato proizvedeno u RTB Bor“, kratko je prokomentarisao Šoškić.

I za ekonomistu Ljubomira Madžara ovo je samo još jedan primer u moru onih gde predsednik priča i odlučuje, vedri i oblači, žari i pali.

„Mnogo toga sa formalne tačke gledišta nije pravno ispravno, ali on je predsednik daleko najjače stranke u parlamentu i može da progura sve što obeća. Ova izjava je u domenu u kom nije nadležan, već u domenu centralne banke koja bi trebalo da bude samostalna i suverena. Što se tiče kupovine zlata, ono se ne kupuje iz budžetske štednje, jer je poznato da se mi zadužujemo i da nam se javni dug približava 60 odsto BDP-a. Ako ovo ne znači povećanje deviznih rezervi već samo promenu oblika rezervi, to će se u javnosti percipirati kao povećanje rezervi, dosta dobar način da se zaseni prostota“, kritičan je Madžar dodajući da zlato ne nosi nikakav prinos osim ako se poveća njegova cena, a to bolje znaju svetski maheri i spekulanti nego birokratska državna administracija.

U oktobru 2019. godine kada je NBS kupovala prvu tranšu zlata ono je na tržištu koštalo oko 48.000 dolara za kilogram, pa mu je cena rasla i kada je u novembru kupljena druga tranša vredelo je oko 60.000 dolara po kilogramu.

U ovom trenutku kilogram zlata košta oko 57.000 dolara, nakon što je početkom meseca preskočila 60.000 dolara. Prema podacima Svetskog saveta za zlato na osnovu podataka u 2020. godini Srbija se u regionu Centralne i Istočne Evrope nalazi na sedmom mestu po visini zlatnih rezervi sa 2,16 milijardi dolara vrednim zlatom.

Ispred nas su Rusija, Turska, Poljska, Rumunija, Belorusija i Bugarska, a iza nas sve države regiona Zapadnog Balkana, kao i Slovačka, Mađarska, Ukrajina i Češka. Sa 50 tona zlata u rezervama, pri sadašnjoj ceni, prestigli bismo Bugarsku po iznosu zlatnih rezervi.