Vučić reciklira neispunjena obećanja

Ovi stanovi bi prema rečima Vučića bili namenjeni vojnicima, policajcima, mladim naučnicima, kao i mladim bračnim parovima i što je najvažnije prema njegovoj računici koštali bi oko 500 evra po kvadratu. Prema računici koju je izneo gostujući na TV Hepi, prosečan stan od 60 kvadrata koštao bi 30.000 evra. Učešće od 20 odsto, odnosno 6.000 evra podelili bi država i kupac stana. Ostatak bi otplaćivali na 25 godina sa mesečnom ratom od 125 evra, dok bi državi učešće od 3.000 evra vratili u narednih pet godina mesečnim ratama od po 50 evra. Da bi se ovi uslovi ispunili, banke bi morale da daju stambene kredite sa godišnjom kamatnom stopom od 3,5 odsto.

On je pomenuo i uslov za kupovinu stana pod ovim uslovima, a to je „da u narednih 15-20 godina mora da se ostane da se radi u Srbiji“.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović otišla je još i dalje i ustvrdila da bi se sva dva miliona kvadrata mogla izgraditi za tri godine.

Ovo je inače modifikacija ideje koju je objavio još u maju 2014. godine kao jednu od četiri mere za oporavak privrede. Vučić je tada govorio o saradnji sa arapskom kompanijom Arabtek, koja bi izgradila 100.000 stambenih objekata, odnosno čak 10 miliona kvadrata. Tada je izveo i računicu da bi ti stanovi bili četiri puta jeftiniji nego na tržištu i da bi mesečna rata za kredit na 30 godina bila 120-130 evra i to za stan od 80 kvadrata. Tada je rekao da bi prvi stanovi trebalo da budu gotovi već do kraja 2015. godine. Ispostavilo se da od te priče nema ništa pošto su svega mesec dana posle te najave akcije kompanije Arabtek doživele kolaps na berzi. Ipak i nakon toga Vučić je ostao pri tvrdnji „da će projekat gradnje jeftinih stanova u Srbiji biti realizovan“.

Inače gradnja „jeftinih“ stanova je jedan od najkorišćenijih načina za podsticanje privrede, prilično popularno u javnosti, naravno osim kada samo ostane na obećanju. Tako je Vlada Mirka Cvetkovića 2010. godine započela izgradnju 4.500 stanova na zemljištu kasarne „4. juli“ na Voždovcu, sada poznatih kao naselje Stepa Stepanović. To je trebalo da pokrene građevinsku industriju, ali i ponudi jeftinije stanove građanima. Ipak ti stanovi su prodavani po ceni od 1.200 do 1.300 evra po kvadratu. I ostali stambeni blokovi koje je kasnije gradila i prodavala Građevinska direkcija Srbije, kao Ivan Ribar na Novom Beogradu ili Zemunske kapije koje se sada grade koštaju 1.200 do 1.500 evra po kvadratu.

Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore, cena proizvodnje stana je između 380 i 500 evra po kvadratu bruto površine. Na to se dodaju takse, dažbine, komunalije i profit.

„Ako se ide na masovnu stambenu gradnju i ugradnju tipskih elemenata, cena gradnje može biti još jeftinija. Ne znam kako su došli do prodajne cene, ali verovatno su se odrekli dažbina. Pre šest-sedam godina po unutrašnjosti su se stanovi prodavali za 400 do 600 evra po kvadratu, a u okolini Beograda za 700-800 evra za kvadrat. To su namenski stanovi, samo se plašim da se ne poremeti proizvodnja stanova“, napominje Rodić dodajući da cena stanova zavisi uglavnom od lokacije.

Za građevinsku industriju ovo može biti dobra vest jer će zaposliti kapacitete, ali će i smanjiti crno tržište. Ipak, kako ističe Rodić, treba voditi računa da neke nepoznate firme ne daju damping ponude sa cenama po kojima se to ne može izgraditi.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je pitanje koliko je dobro praviti diskriminaciju između onih koji mogu da kupe jeftinije državni stan i onih koji to ne mogu.

„Možda bi bilo bolje subvencionisati stambene kredite, pa da se stanovi kupuju od svih, a ne samo od države“, ocenjuje Kovačević podsećajući već na program subvencionisanja kredita koji je uveo tadašnji ministar Mlađan Dinkić.

„Ako već idemo u EU, mogli bi malo više da vodimo računa o tržištu. Ovo je populizam i dobro zvuči, a da bi se dobila takva cena, država će morati da se odrekne svojih prihoda, što znači da će svi poreski obveznici da snose troškove tih jeftinih stanova“, smatra Kovačević.

S druge strane ekonomista Ivan Nikolić od ranije upozorava da stanogradnja u Srbiji već duži niz godina podbacuje i da je neiskorišćena šansa. Prema njegovim rečima, stanogradnja bi trebalo da čini četvrtinu ukupnih investicija u zemlji, a to se desilo samo u periodu od 2009. do 2011. godine. Recimo stanogradnja je u prošloj godini bila manja nego 2008. za 45 odsto.

„U poslednjih četiri-pet godina građevina ima slabe rezultate, a posebno stanogradnja. Bez toga nema govora o nekom brzom privrednom rastu. S druge strane postoji rizik da se naruši tržište ponudom jeftinijih stanova, ali toliko je mala aktivnost u izgradnji da nema puno toga da se pokvari“, smatra Nikolić, i dodaje da stanogradnja nema samo ekonomske već i efekte na populacionu politiku.