Vučić s Kinezima potpisuje ugovore za već poznate poslove

Iako nije precizirano o kojim se sve ugovorima radi, niti koje su vrednosti, ono što se očekuje jeste parafiranje ugovora sa Ziđin majningom koji je pre samo nekoliko nedelja postao vlasnik 63 odsto akcija RTB Bora.

Pretpostavlja se da će biti konkretizovan i sporazum sa kompanijom Šandong Linglong koja bi u Zrenjaninu trebalo da gradi fabriku automobilskih guma vrednu 994,4 miliona dolara. I dok su poslednje dva investicije dogovorene relativno skoro, o izgradnji industrijskog parka vrednosti 300 miliona evra priča se već godinama, te je za očekivati da će se i ovog puta razgovarati o ovom projektu koji bi trebalo da gradi ista kompanija (CRBC) koja je gradila i Pupinov most u Beogradu pre nekoliko godina.

Ne računajući ova najavljena projekta, kineska ulaganja, odnosno zajednički projekti sa kineskim partnerima u Srbiji su prošle godine, kako je Vlada to saopštila tada, vredeli šest milijardi evra. Međutim, treba biti oprezan i razgraničiti investicije od kreditiranja. Upravo je ovo drugo, bar do sada, bilo omiljena kineska strategija u Srbiji. Tako je bilo sa prvim kineskim mostom u Evropi koji je spojio Zemun i Borču (kredit od 170 miliona evra), termoelektranom (700 miliona evra), ali i sa izgradnjom koridora i naročito brzom prugom od Beograda do Budimpešte koja još nije završena, a koja bi trebalo da košta nekih dve milijarde evra. Sva ova kreditiranja, sa kamatama između dva i 2,5 odsto na 20 do 30 godina koštaju milijarde evra, što dovodi u pitanje koliko je od tih šest milijardi o kojima u Vladi govore, Kina zaista uložila u našu zemlju, a koliko je toga stiglo kao pozajmica koju ćemo decenijama vraćati.

Sliku Kine koja samo koristi dobar geostrateški položaj Srbije iz koje može da demonstrira svoju ekonomsko-političku moć pred EU popravila je privatizacija smederevske Železare. Hestil je železaru kupio pre dve godine za 46 miliona evra, zadržao radnike i rešio da uloži. Sada se slično, ako verujemo najavama, očekuje i sa ulaganjem u fabriku guma u kojoj bi, kako je i sam predsednik Srbije najavio, trebalo da se zaposli 1.500 radnika.

U Boru bi Ziđin majning trebalo da sačuva 5.000 radnih mesta. Osim toga, kineski investitori su Vladi Srbije obećali da će uložiti 1,26 milijardi dolara, od čega 350 miliona ide na dokapitalizaciju. Uz to, kako je najavio ministar energetike Aleksandar Antić, kineska kompanija bi trebalo da unese i 200 miliona dolara ne bi li se rešili dugovi RTB Bora. Vreme će pokazati da li je RTB Bor posle pet bezuspešnih pokušaja da se privatizuje konačno dočekao spasioce. Pre 11 godina ovaj rudnik je dobio vlasnike iz Rumunije koji međutim, nisu uspeli da isplate dogovorenih 400 miliona evra, te je privatizacija poništena.

Novi vlasnik RTB-a Ziđin u Kini je najpoznatiji po proizvodnji zlata, dok je druga kompanija po proizvodnji bakarne rude. Posluju u devet zemalja i imaju više od 17.000 zaposlenih i godišnji prihod od 10 milijardi evra.

S druge strane, Šandong Linglong je od Zrenjanina dobio poljanu od 136 hektara na kojoj bi u narednih sedam godina trebalo da izgradi fabriku, u kojoj bi se godišnje proizvodilo 13,6 miliona guma visokih performansi.

Poseta Vučića Kini je prilika da se konačno konkretizuje i priča o izgradnji industrijskog parka u Borči. O tome se, naizgled ozbiljno, razgovaralo još prošle godine i tada je 2018. najavljen početak gradnje. U njega bi se uložilo 300 miliona evra, a zamišljeno je da park koji bi se prostirao na 320 hektara bude stecište za hiljade kompanija.

– To će biti najsavremeniji industrijsko-tehnološki park gde će biti prisutne sve velike kompanije iz regiona. Memorandum o zainteresovanosti potpisalo je skoro 40 velikih kineskih kompanija, koje žele da budu u parku. Projekte će investirati čak tri velike kineske banke, Eksport-import banka, banka za razvoj i njihova banka za izgradnju – najavio je prošle, ali i februara ove godine ministar za inovacije Nenad Popović.