Zašto je deljenje „helikopterskih“ 100 evra loše po našu ekonomiju?

A da se radi o političkoj, a ne ekonomskoj odluci sasvim eksplicitno govori izjava predsednika Srbije da će dobiti još 100 evra ako ostane na vlasti posle izbora. Reklo bi se da je kupovina glasova ovim dobila jednu novu dimenziju.

Još ako se doda i izjava predsednika Srbije od 29. decembra kada je prvi put najavio deljenje para mladima da „država ne misli da će rešiti neki problem time što će mladima uplatiti 100 evra, ali da je to znak pažnje prema njima“ može se dokučiti šta stoji iza ove ideje.

Pored ovih 100 i potencijalno još 100 evra posle izbora mlađima od 30 godina, u januaru je najavljeno davanje po 10.000 dinara zdravstvenim radnicima, a u februaru jednokratna pomoć od 20.000 dinara penzionerima uz redovno povećanje penzije od 5,9 odsto.

Sa ekonomske strane, i ako su se mogle razumeti mere pomoći građanima tokom prethodne dve godine u pandemiji, iako neselektivne one su podigle tražnju i verovatno doprinele privrednom oporavku u prošloj godini. Međutim, sada, sa privrednim rastom od 7,5 odsto u 2020. i inflacijom na granici osam odsto (drugom po visini u Evropi) postavlja se pitanje da li je potrebno još podsticati tražnju.

Za Danicu Popović, profesorku na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nema sumnje da se radi o političkom, a ne ekonomskom potezu.

„Očigledno je da Vučić pred izbore potkupljuje jednu po jednu grupu. Shvatio je da je nepokrivena ta grupa ljudi od 15 do 30 godina, koja je inače sklonija da izađe na ulicu i dao im je nešto što im niko ne daje. Ukazao im je poštovanje. To je užasno pametan i lukav potez. S druge strane, nema nikakvog ekonomskog smisla davati tako pare, jer će verovatno većina otići na uvoz“, napominje Popović dodajući da treba priznati da se sve vlade u godini pred izbore slično ponašaju.

Troše koliko treba da ostanu na vlasti i sa idejom „ekonomija to sam ja, ako nema mene nema ni ekonomije“.

I Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, protiv je takvog razbacivanja para.

„Sva ta davanja, svima po 100 evra, pa mladima, pa penzionerima… sve je to doprinelo da toliko skoče javni rashodi u prethodne dve godine. Tražnja koja se ovim davanjem podstiče nije tražnja za egzistencijalnim proizvodima. To će velikim delom otići na robu ili usluge iz uvoza i pre će razvijati italijansku ili nemačku privredu nego našu. Osim toga verovatno je da će imati i efekte na inflaciju. Ceo svet ima problem sa inflacijom, u EU je najviša u poslednjih 20 godina. Delom je to zbog poskupljenja energije, ali delom i zbog ekspanzivnih fiskalnih i monetarnih politika i ogromnog upumpavanja para uz relativno skroman oporavak proizvodnje. Recimo jedna od posledica tolikih davanja je i bum na tržištu nekretnina. Ne samo u Beogradu nego u celoj Srbiji poskupljuju nekretnine, iako nas ima sve manje i iako mladi odlaze, jer građani i preduzeća imaju neke pare na računima“, objašnjava on.

Filipović ističe da je ovo nesumnjivo predizborni potez, ali da je nepotrebno bačeno 100 miliona evra jer veliki deo te populacije ne izlazi na izbore.

Na 600 miliona evra potrošenih za deljenje po 100 evra pretprošlog proleća, pred junske izbore, država je prošle godine dala oko 400 miliona za po 80 evra svim punoletnim (u tri rate). Kada se na to doda još oko 100 miliona evra mladima od 16 do 29 godina koji mogu da se prijave za to do 30. januara i još oko 280 miliona evra za pomoć penzionerima od 20.000 dinara koja će biti isplaćena u februaru, to je oko 1,4 milijarde evra tzv. helikopterskog novca poslednje dve godine.

Nema problema kod prijavljivanja

Na Instagram strani ministra finansija među komentarima građana bilo je nekoliko koji su se žalili da iako ispunjavaju sve uslove ne mogu da se prijave za ovu pomoć. Iz Ministarstva finansija dobili smo pojašnjenje da je „proverom pojedinačnih slučajeva, koji su tvrdili da ih je sistem odbio, utvrđeno da su to primaoci novčane socijalne pomoći, koji su već bili automatski prijavljeni, te nije ni trebalo da se prijavljuju“. Inače do juče se prijavilo 958.409 mladih, a ukupno na to pravo ima nešto više od milion građana.

Prijave traju do 30. januara i moguće su na linku idp.trezor.gov.rs.