Vučić se živ jede, ali akcize ne spušta

Posebno je zanimljiva izjava francuskog premijera da „nijedna taksa ne zaslužuje da dovede u opasnost jedinstvo nacije“ i „da je trebalo biti gluv i ne čuti bes“ Francuza. I u Srbiji su građani letos protestovali zbog visokih cena goriva, ali su izjave vodećih ljudi francuske i srpske države onoliko različite koliko su različiti i ishodi tamošnjih i ovdašnjih protesta.

U junu je, govoreći o neredima, tokom blokada saobraćajnica širom Srbije, predsednik Aleksandar Vučić poručio: „živ se jedem što sam, kao i obično, rekao pustite ih da rade šta hoće i što sam tako nešto javno rekao“, te da će probati da „nešto učinimo po pitanju cene dizela, jer je to važno zbog poljoprivrednika i prevoznika“.

Ne po prvi put ovo obećanje nije ispunjeno pa ni gorivo za poljoprivrednike i prevoznike nije pojeftinilo, bar ne zbog smanjenja akciza koje su u Srbiji uz druge namete na dizel među najvećima u regionu. Ništa po tom pitanju se nije desilo od juna do sada, a sva je prilika da neće ni u sledećoj godini s obzirom da predlog budžeta za 2019. ne predviđa promenu akcizne politike, odnosno neće biti promena akciza osim redovnog usklađivanja sa inflacijom u 2018, što znači povećanje za oko 2,2 odsto. Tako će akciza na evrodizel koja sada iznosi 56,50 dinara po litru biti povećana na 57,74 dinara, a akciza na benzin sa 54,94 dinara na 56,15 dinara po litru uz pripadajući PDV.

Akcize su u republičkom budžetu najizdašniji poreski prihod posle poreza na dodatu vrednost. U budžetu za 2019. godinu projektovano je da će se u državnu kasu sliti 291,4 milijarde dinara, što je skoro četvrtina (23,4 odsto) prihoda državnog proračuna. Svakako najvažniji izvor akciznih prihoda su naftni derivati od kojih će, prema oceni Fiskalnog saveta državi na ime akciza (ovde se ne računaju prihodi i od PDV-a i drugih nameta na gorivo) ove godine biti 152 milijarde dinara, mada je budžetom za ovu godinu plan bio da se naplati 153,2 milijarde dinara. Možda je iznenađujuće da se u 2019. godini planira povećanje prihoda od akcize na naftne derivate od svega 1,8 odsto u odnosu na plan iz 2018. ili četiri odsto u odnosu na ostvarenje iz ove godine, mada će recimo rast nominalnog bruto domaćeg proizvoda iznositi oko sedam odsto.

Ekonomista Ivan Nikolić ističe da to ne mora biti čudno, jer zavisi i koji deo privrede raste.

„Ukoliko rast dolazi od sektora usluga, kao što je kod nas slučaj, onda ne mora da povećava potrošnju goriva, dok bi veći rast u realnom sektoru mogao značiti i veću potrošnju“, objašnjava on.

U obrazloženju budžeta navodi se da je pretpostavka projekcije prihoda od akciza na derivate nafte nepromenjena potrošnja u odnosu na tekuću godinu. „U ovom slučaju postoji određeni i pozitivni i negativni rizik po pitanju naplate prihoda ukoliko dođe do značajnijih promena na tržištu naftnih derivata“, navodi se u obrazloženju budžeta. Ovaj konzervativni pristup pozdravio je i Fiskalni savet: „Premda postoji mogućnost da potrošnja naftnih derivata bude nešto viša usled očekivanog rasta potrošnje domaćinstava i privrednog rasta, postoji i rizik da bi dalji rast cene nafte mogao dovesti do smanjenja tražnje za ovim proizvodima. S obzirom na to da su ove verovatnoće približno jednake, smatramo da je pretpostavka o nepromenjenom obimu potrošnje odgovara principima dobrog budžetiranja“, kažu u Savetu.

Problem sa cenama evrodizela poseban je problem za prevoznike i poljoprivrednike s obzirom da je dizel u Srbiji jeftiniji samo nego u Grčkoj i Albaniji, a skuplji nego u svim ostalim zemljama regiona. Istovremeno, prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, podsticaji za prevoznike i poljoprivrednike u Srbiji su jako mali ili čak nepostojeći.

„Transporteri imaju od marta pravo na povraćaj 8,89 dinara po litru dizela, ali s obzirom na jako visoke akcize u Srbiji i u poređenju sa visinom akciza i povraćaja u okruženju naši prevoznici su u lošijem položaju. Zato često u međunarodnom transportu robe iz Srbije gorivo se sipa u inostranstvu, što smanjuje i potrošnju i prihode od akciza“, napominje on dodajući da poljoprivrednici od 2015. godine nemaju ni povraćaj ni regresirano gorivo, što je prilično neuobičajeno s obzirom na praksu u drugim zemljama.

Inače, ukupni nameti države po litru benzina iznose 83,34 dinara, a po litru dizela 87,25 dinara. Maloprodajna cena benzina je oko 151,5 dinara, a evrodizela 165,5 dinara za litar. U slučaju benzina litar je poskupeo od početka godine za šest dinara, a evrodizel za čak 20 dinara.

Kretanje cene nafte

Prosečna cena nafte na svetskom tržištu u 2017. godini iznosila je 54,75 dolara po barelu, da bi u ovoj godini (do 14. novembra) ona u proseku iznosila 73,46 dolara po barelu. U narednoj godini prema nekim projekcijama barel nafte tipa brent bi trebalo da košta oko 72 dolara.