Vučić vodi kampanju preko plata zaposlenih u zdravstvu

Predsednik je obećao i rast zarada i već sada se pohvalio kako su one u proteklih deset godina koje se poklapaju sa vlašću naprednjaka, porasle za 78 i čak 80 odsto. Pomenuo je i da će kod nas plate da rastu mnogo brže nego u zemljama poput Kanade, Amerike, Slovenije i Nemačke, ali je zaboravio da objasni koliko je njihova početna pozicija viša od naše pa je povećanje zarada za, na primer 50 evra, kod njih manje od dva odsto a na naše plate bi to bilo skoro deset procenata.

Boža Drašković, profesor ekonomije na fakultetu Futura, kaže za Danas da se u priči o rastu plata ne pominje rast produktivnosti iako su jedino u korelaciji sa tom kategorijom povišice realne.

– Kada nema rasta fizičkog obima proizvodnje ili vrednosti po radniku koja se realizuje na tržištu, onda je rast zarada zapravo ispravljanje njihovog stagniranja iz prošlosti ili je bazirano na podsticajima potrošnje koji se javljaju u javnom sektoru i javnim preduzećima. Problem je što se neke ekonomske kategorije koriste jednostrano, samo u jednoj dimenziji a u stvarnom životu postoje druge, uzročno posledične veze. Ja nisam siguran da je ovaj rast zarada koji se najavljuje zasnovan na realnim ekonomskim osnovama – kaže Drašković.

On ukazuje da je druga zamka kod ove teme to što najava viših zarada služi za propagandu a da se pri tom prikriva još jedan važan aspekt – kojim društvenim grupama, kojim sektorima su zarade porasle a gde nisu.

– Rast prosečne zarade je statistička varka, pokaže se da je došlo do rasta ali ako manje grupe imaju visok rast a niže društvene grupe zadrže niske zarade, onda uprkos tome što se ostvaruje prosečan rast, tražnja neće mnogo da izađe iz prethodnog okvira od 250 do 300 evra. Zato bi bilo korektno da se saopšti i taj drugi parametar – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, kod najavljene podele po sto evra mladima, stručno je pitanje po kom osnovu, jer nisu svi u istoj socijalnpoj grupi.

– Nema baš podataka o tome, ali jasno je da neki mladi imaju roditelje sa izuzetno visokim primanjima i njima je deljenje 100 evra iz aviona neproduktivno. Druga je stvar podela onima koji imaju izuzetno niska primanja, onda je to u funkciji socijalnih davanja. Problem je što su ona kod nas neredovna i nedefinisana, novac se deli zato što to omogućava određena pozicija koja stvara privid da neki predsednik iz svog džepa deli novac stanovništvu. To je kupovanje naklonosti i ne može se odbraniti, ma ko to da radi – zaključuje Drašković.

Predsednik Vučić se u naletu optimizma pohvalio i da su ovih poslednjih godina značajno porasla primanja zdrvastvenih radnika, lekari sa oko 600 na hiljadu evra, oni u kovid zonama imaju preko 1.500 a medicinske sestre i tehničari “popeli” su se sa 282 na 522 odnosno preko 600 ako su u crvenim zonama. Predsednik Sindikata lekara i farmaceuuta, Radoslav Panić kaže za Danas da je drsko od predsednika to što radi, što pokušava da vodi predizbornu kampanju na osnovu plata zaposlenih u zdravstvu.

– Plata lekara bez toplog obroka i regresa, trebalo bi da se dobije množenjem minimalne zarade, znači 34.000 sa koeficijentom 5,6. To je prema Pravilniku o platama u javnim službama donetom po Zakonu o platnim razredima, koji je pre nekoliko godina usvojen ali je njegova primena odložena do 2025. godine. Nema boljeg dokaza da nešto nije u redu: zakon koji je tražila EU, koji važi u svim zemljama okruženja, u Srbiji se ne primenjuje jer, navodno, nema dovoljno novca. Nema ga jer se on nenamenski troši – kaže Panić i dodaje da kod nas i dalje ima lekara na birou, samo se oni retko javljaju na konkurse jer su raspisani za volonterska radna mesta, po ugovorima zbog povećanog obima posla ili samo za period dok rade u kovidu, što je potpuni nemar i nebriga za budućnost zdravstva u Srbiji, koja mora da se planira bar deset godina unapred.

Sve za naše bake i deke
Predsednik Vučić obećao je da će do kraja mandata nove vlade – ako pobedimo se podrazumeva- prosečne plate biti hiljadu evra a penzionerima je najavio da će u tom periodu dostići prosek od 500 evra. To bi, ako se ostvari, bilo nekih 50 odsto od vrednosti prosečne zarade. U ovom trenutku prosečna penzija vredi kao 42,48 odsto prosečne plate dok je pre deset godina, u januaru 2012. dostizala 60 odsto a na kraju te godine u kojoj je došlo do promene vlasti, odnos je pao na 56,9 odsto. Narednih godina, primanja najstarijih su sve više zaostajala iako je predsednik stalno isticao kako posebno brine o našim bakama i dekama.