Vučić za 24 sata prvo odustao pa se vratio na šest odsto BDP-a

Prekjuče je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji inače unapred saopštava ekonomska saznanja i stavove Vlade, ocenio da se „vidi koliko svet kasni u privrednom rastu zbog pandemije korona virusa i da će biti teško u Srbiji dostići šest odsto. Ako postignemo rast od pet odsto opet ćemo biti u prve tri, četiri države u Evropi“, rekao je predsednik dodajući da se to može postići uz treći paket državne pomoći, ali verovatno i uz neku vrstu četvrtog paketa.

Prema njegovim rečima Srbija će u prvom kvartalu ove godine imati pad BDP-a od 0,5 odsto, iako je predviđen pad od 1,3 odsto. „Podsećam da smo prošle godine imali ubedljivo najbolji rezultat u prvom kvartalu“, izjavio je Vučić.

Međutim, samo 24 sata kasnije predsednik je opet promenio mišljenje. Umesto prekjučerašnje izjave da će se „rast od šest odsto teško dostići i da je cilj pet odsto“, predsednik Srbije je juče priču opet vratio „na staro“ rekavši da se nada rastu – od šest odsto.

Komentarišući vest o najnovijoj pozitivnoj prognozi Svetske banke za Srbiju, Vučić je rekao da je to „odlična vest, ali mi se nadamo da će rast biti veći od pet odsto. Mi se nadamo da će ići na šest procenata i to nam mnogo zavisi od građevinarstva“, rekao je predsednik.

Svetska banka je u svom novom izveštaju objavila prognoze za region Evrope i Centralne Azije u kom se nalazi i Srbija i upravo je procenila rast naše zemlje u 2020. na pet odsto. To je pak, značajno i neuobičajeno povećanje očekivanja, s obzirom da je Svetska banka početkom januara izbacila prognoze da će privredni rast Srbije u ovoj godini iznositi svega 3,1 odsto. Takođe je popravila i očekivanja za 2022. godinu sa 3,4 na 3,7 odsto.

Rast srpske privrede oko pet odsto prognozirale su i velike rejting agencije Mudiz i Fič, koji su u poslednjih mesec dana radili reviziju rejtinga naše zemlje. Fič je dao prognozu rasta u ovoj godini od 5,2 odsto, a u 2022. 4,5 odsto. Mudiz je nešto oprezniji sa procenom od 4,7 odsto ove godine sa „srednjeročnim potencijalom rasta između tri i četiri odsto“.

Još pre prve promene mišljenja predsednika Vučića, prognoze je malo korigovala i Narodna banka Srbije koja je 19. marta u saopštenju povodom revizije Fiča navela da će ove godine rast biti „između pet i šest odsto“, kao i da će se u narednim godinama stabilizovati oko četiri odsto što je u skladu i sa očekivanjima Svetske banke.

Domaći „tink-tenkovi“ su nešto oprezniji, pa su tako autori Kvartalnog monitora, publikacije koju izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke, dali konzervativniju procenu rasta „između tri i četiri odsto“, što bi značilo da će do kraja ove godine BDP iz 2019. godine biti premašen za oko 2,5 odsto.

U svakom slučaju, svi ističu neizvesnost u ekonomskim kretanjima koja se pre svega zasniva na neočekivanom nastavku i čak jačanju pandemije Covid 19 i u 2021. godini.

Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu i urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da ekonomska kretanja, a pre svega izvoz i industrija, u prva dva meseca ove godine ne ukazuju na usporavanje, ali da je ova korekcija naniže verovatno posledica pogoršavanja zdravstvene situacije.

„Svuda u svetu raste broj zaraženih, a zemlje se ponovo zatvaraju. Čini mi se da tako nešto nije bilo kalkulisano u predviđanjima s kraja prošle godine. Za Srbiju stiže snažan negativan efekat iz okruženja i evrozone, koji su naši bitni ekonomski partneri. Evropa ide u novo zatvaranje po svemu sudeći, što će neminovno imati efekte i na nas. Koliko – videćemo. Ovo mi više deluje kao oprez, ali i kao brana novim zahtevima privrede“, ocenjuje Nikolić dodajući da je za očekivati rebalans budžeta u kom će se ozakoniti treći paket pomoći privredi i stanovništvu, ali eventualno i četvrti ako do toga dođe.

Smanjenje rasta BDP-a za jedan procentni poen znači pre svega manje prihode za državu i to u iznosu od oko 0,4 odsto BDP-a ili oko 20 milijardi dinara. Ovo je računica Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednika Kvartalnog monitora.

„Rast od četiri odsto za ovu godinu bio bi dobar za planiranje ekonomske politike, jer se uvek preporučuje da se kada vlada velika neizvesnost planira konzervativnije. Smanjenje privrednog rasta pod ostalim nepromenjenim uslovima značilo bi povećanje deficita, ali teško je to reći sada, jer Vlada često planira veće rashode nego što se realizuju. To je delom zato što ministarstva traže maksimalne iznose, koje posle nemaju kapaciteta da realizuju, nekad se planiranju naduvani rashodi. Ako bude trebalo država može da uspori inače velike investicije ili da odloži neka plaćanja za narednu godinu. S druge strane može doći do rasta rashoda i zbog četvrtog paketa pomoći. To nije isključeno i zbog epidemiološke situacije, ali i zato što sledeće godine idu izbori“, ocenjuje Arsić dodajući da će rebalans budžeta biti prilika da i Vlada formalno koriguje svoju procenu rasta BDP-a za ovu godinu.

Upozorenje Svetske banke

Svetska banka u svom izveštaju navodi da bi Srbija trebalo u kratkom roku da poboljša poslovni ambijent i administraciju kako bi se se smanjili troškovi poslovanja, dok su izazovi u srednjem roku mnogo ozbiljniji. Oni kao najveće probleme navode demografiju i klimatske promene. Sve starija i sve manja populacija smanjuje raspoloživu radnu snagu, a nedostatak radnika uz neadekvatna znanja i veštine mogu ozbiljno da ugroze konkurentnost srpske privrede. S druge strane, poplave i suše mogu snažno da pogode poljoprivredu koja ima značajnu ulogu u srpskoj ekonomiji.