Vučić za ugalj, Zorana za čistu energiju

„Srbija se neće odricati svojih termo kapaciteta i uglja“, izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, početkom avgusta za Dan rudara.

Sukob dve struje oko vođenja energetske politike nije tu od juče, ali otkako je buknula energetska kriza u Evropi u kojoj je višestruko poskupeo gas, a prilično skočila i cena struje, tako se rasplamsava i okršaj zastupnika zelene energije i gašenja termoelektrana i onih koji tvrde da je to neizvodljivo i da nas vodi u energetsku zavisnost i siromaštvo.

Tako je pre tri dana iz Dubaija Vučić poručio da bi pitao sve koji su predlagali da se ugalj više ne koristi za pravljenje struje, šta bi sada rekli o ovome.

„Mi ćemo struju da imamo, pitanje je samo po kojoj ceni, koliko će država da gubi. A pričali su bajke, da ne treba ugalj, da bi da zatvaraju nuklerke…“, poručio je Vučić.

Potpredsednica Vlade je pak pre dva dana na pitanje da li energetska kriza utiče na zelenu agendu i energetsku tranziciju rekla da su Srbiji potrebni novi kapaciteti koji koriste OIE za proizvodnju energije.

„Čekaju nas i ozbiljne odluke i promene u elektroenergetskom sektoru. Jedno je pitanje da li EPS uspešno i efikasno radi svoj posao i da li može bolje. Da li je energija koju EPS proizvede dovoljna i kvalitetna? Šta ćemo uraditi da proizvodi mnogo više zelene energije nego energije iz lignita, koji se danas najmanje koristi? Mnogi se pozivaju na Nemačku i Poljsku, koje koriste ugalj i u određenoj meri ga uvoze, jer žele da koriste kvalitetniji ugalj, ali su i dalje svi jasni u odlukama postepenog isključenja termoelektrana. Mi ćemo sigurno u decenijama ispred nas smanjivati korišćenje lignita i povećavati proizvodnju iz velikih HE, ali i iz gasnih elektrana i tako obezbeđivati stabilnost sistema. Svi oni koji bi da zaustave zelenu agendu, oni se raduju kada su visoke cene električne energije. Bez obzira na krizu, Srbija bi svakako morala da napravi plan za narednih 30 godina, jer je pitanje da li ćemo imati dovoljno uglja, i koji je to ugalj. Moramo hitno da krenemo u izgradnju novih kapaciteta. „Elektroprivreda Srbije“ nije u prethodne tri decenije izgradila nijedan kapacitet. Efikasnost investicija mora biti na višem nivou i da budu okrenute ka zelenoj energiji“, izjavila je Mihajlović.

Dakle, kakvu će energetsku politiku Srbija voditi u narednim decenijama, jer izgradnja i eksploatacija energetskih objekata traje decenijama u ovom trenutku nije baš najjasnije.

Zvezdanu Kalmaru iz CEKOR-a čini se da je ova kriza „dobro tempirana za zadržavanje uglja u Evropi i Srbiji“. On je istakao da su izjave predsednika Srbija Aleksandra Vučića iz Dubaija na ovu temu neodgovorne.

„Predsednik Srbije vodi prljavu kampanju kojom omogućuje jačanje ugljenog lobija. To je neodgovorno i nije nivo ozbiljnog državnika, a i nije njegova nadležnost, već je nadležnost Ministarstva energetike“, ocenjuje Kalmar ističući da se energetska diskusija ne vodi saopštenjima iz Dubaija.

Ova organizacija utvrdila je da je cena struje iz uglja u stvari tri do četiri puta skuplja nego što su trenutne cene i to su troškovi zagađenja, narušavanja zdravlja ljudi, klimatskih promena koje utiču na naš život.

„Karbonske takse su samo fiskalni izraz tih troškova. Ako nastavimo sa termoelektranama na ugalj, to je samoubistvo taksama ili će nas prosto isključiti sa mreže. Osim toga ako odlučimo da ostanemo pri TE, otvaranje novih kopova za nove termoelektrane će nas koštati desetak milijardi evra. To je novac koji neće otići u obnovljive izvore energije. Osim toga sva oprema i tehnologija vezana za ugalj je inostrana. To nije domaći resurs kako se predstavlja. Rešenje su obnovljivi izvori, sunce, vetar, biomasa i velike hidroelektrane koje će služiti sa balansiranje proizvodnje. To su reverzibilne hidroelektrane Bistrica i posebno Đerdap 3. Zato nam je drago što je ministarka energetike razgovarala sa Behtelom o tom projektu“, kaže Kalmar, dodajući da histerične izjave na ovu temu ne pomažu i da se već 15 godina ništa ne menja.

S druge strane, energetičar Miloš Zdravković ocenjuje da će ova energetska kriza usporiti OIE i da će najviše ići naruku proizvođačima nuklearki.

„Svet ne odustaje od uglja i nuklearki. EU 42 odsto struje dobija iz uglja i gasa, 26,7 odsto iz nuklearki koja je vrsta termoelektrane, 13 odsto iz vetra, 12 odsto iz vode i 4,2 odsto iz sunca. Danska proizvodi pet puta više struje iz OIE od svojih potreba, ali kada stane vetar, uvozi struju iz nuklearki iz Belgije. Kada nema sunca i vetra, nema ni struje. Svaki elektroenergetski sistem je projektovan da održava konstantan napon 24 sata sedam dana, a to mogu samo TE i NE“, zaključuje Zdravković dodajući da je očigledan sukob između direktora EPS-a i Zorane Mihajlović, ministarke energetike.

Slično misli i ekonomski analitičar Bogdan Petrović, koji tvrdi da država mora da počne izgradnju TE Kolubara B i tek onda da ugasi stare termoelektrane koje najmanje struje daju, a najviše zagađuju, čime bi se duplo smanjile i emisije CO2.

„Ministarka bi samo da gasi, a da se to nadoknadi solarnom energijom i vetroparkovima. Upravo su oni i karbonske takse napravili problem u kom je Evropa sada. Danska je 15. septembra dobila pet odsto struje iz vetra, a narednog dana 53 odsto. To je haos za sistem. Mesec dana bez vetra u Zapadnoj Evropi je i dovelo do energetske krize. Ovo je svetsko pitanje i mislim da će morati doći do promene politike u vezi s zelenom agendom. Kada zimi stane vetar, nema sunca, odakle struja“, pita se Petrović.