Vučićeva izjava o inflaciji data „u duhu izbora“: Obećanih osam odsto teško ostvarivo, dvocifren rast cena mnogo verovatniji

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji su u augustu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, porasle za 11,5 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2022. godine, povećane za 6,4 procenta.

S tim u vezi, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić skeptičan je prema najavi predsednika, a glavnu prepreku za ostvarenje inflacije od osam odsto vidi u poskupljenjima koja će uslediti, kao i trošak koji je država napravila davanjem jednokratne pomoći građanima.

„Ako gledamo inflaciju od osam odsto, to je decembar na decembar prethodne godine, dok je prosek na prosek zvanično oko 11,5 odsto. Inflacija od januara do avgusta je 6,4 odsto, a u narednim mesecima nas očekuje povećanje akciza i rast cena energenata. Tako da će zbirni rast cena uz fiskalne stimulanse, odnosno sredstva koja su data stanovništvu – pomoć mladima i penzionerima, dodatno uticati na povećanje inflacije. Iz tog razloga, inflacija bi krajem decembra pre mogla da bude u odnosu na prethodni decembar oko 10 odsto“, ističe naš sagovornik.

Arsić sugeriše da bi snižavanje cena egzistencijalnih proizvoda potencijalno moglo da ublaži inflaciju, ali da nije sigurno koliko jak efekat će imati akcija „Bolja cena“, jer se radi o relativno malom broju artikala.

Komentarišući izjavu presdesnika, naš sagovornik podseća da nije prvi put da se govori o boljem ishodu nego što je realno da on zaista bude.

„Često se događa da se nešto najavljuje, a krajem godine ako bude drugačije, ide se sa planom za narednu godinu. Dobre vesti se šalju tokom većeg dela godine, a onda kada se vidi da nisu ostvarene, smisle se nove dobre vesti za ubuduće“, kaže Arsić.

Sa njim je saglasan i profesor Ekonomskog fakulteta Miodrag Filipović, koji velikim opterećenjem za budžet građana smatra i dogovor Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, koji će se, prema njegovim rečima, odraziti na čitavu ekonomiju zemlje.

„Svi smo očekivali da će inflacija da se vrati na sedam-osam odsto na godišnjem nivou, ali kako za sada stoje stvari, tako nešto je teško očekivati. Za visoku inflaciju je pre svega kriv neopravdani rast cena hrane, što utiče na standard građana, a potom i pritisak MMF-a da se povećaju akcize i podigne cena gasa i električne energije. To posledično ima uticaj na sve cene u ekonomiji zemlje, i predstavlja veliki udar koji nam je nametnut. Ipak, to smo prihvatili kroz saradnju sa MMF-om i Svetskom bankom“, ističe Filipović.

On napominje da pravdanje visoke inflacije u Srbiji uvoznim faktorima više nema uporište u realnosti, i da je sada najveća odgovornost na državi i trgovinskim lancima.

„Rast cena samo jednim delom možemo još uvek pravdati uvoznom inflacijom, ali dobrim delom moramo pogledati sebe u ogledalu, a na prvom mestu trgovinske lance. Kod nas su marže izuzetno visoke, i vlada određeni prećutni dogovor, maltene i oligopol velikih trgovina koje kontrolišu najveći deo tržišta. Upravo na tom polju ima velikog prostora za smanjenje inflacije“, smatra Danasov sagovornik.

I profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić ukazuje da su visoke marže kao i nedostatak konkurencije i kontrole čvrsti temelji inflacije, te da delovanje na tom polju može doprineti njenom slabljenju.

„U Srbiji se trgovina potpuno otrgla kontroli svojim ogromnim maržama. Zidanje cena doprinelo je da se ovakve cene proizvoda formiraju kod nas. U prethodnom periodu imali smo objektivne probleme kao što su kriza zbog Ukrajine, problemi sa energentima i hranom, što je pre godinu dana značajno doprinelo rastu cena. Ali sada, trgovci su iskoristili tu priliku i svojim nerealnim maržama koje idu i do 40 odsto, podigli inflaciju. Iako će jedan broj proizvoda pojeftiniti, suština je da značajan broj proizvoda drži visoke cene zbog toga. Narodna banka svojim merama pokušava da leči posledice, ali se one ne mogu iskoreniti ako se ne radi na uzroku“, upućuje naš sagovornik.

Dugalić podseća da spoljni uticaji više ne mogu pravdati cene kod nas, jer se hrana u Srbiji proizvodi, a kako dodaje, naftu svi dobijaju po istoj ceni.

„Jedino ovde neprestano rastu cene benzina, jer su u njima akcize, koje će se konstantno povećavati zato što predstavljaju dobar izvor za povećanje prihoda u budžetu. Takođe, najavljeno je povećanje akciza na veliki broj proizvoda – da li će to da doprinese smanjenju inflacije? Državi odgovara da inflacija bude visoka, jer se na taj način nominalno povećava prihod, dok realno svi gubimo zbog toga“, ističe ekonomista.

Stoga, najavu Vučića da će inflacija biti osam odsto na kraju godine vidi kao populističku meru pred izbore, a samo prognoziranje kao nešto što izlazi iz domena dužnosti predsednika države.

„Najava predsednika da će inflacija biti osam odsto je u duhu izbora, jer nije popularno reći da će ona biti 15 odsto. Takve populističke izjave neprestano slušamo, i dobijamo podatke koje narod voli da čuje. Posao predsednika da priča o tome da li će inflacija biti osam odsto – imamo Narodnu banku, Zavoda za statistiku i druge institucije koje treba time da se bave. Ne znamo kako je predsednik došao do te računice, ali je svakako neprimereno mešati se u tuđi posao“, zaključuje Dugalić.

Podsećamo, MMF je izneo prognoze da će Srbija na kraju 2023. imati inflaciju od osam odsto. U avgustu u našoj zemlji ona je iznosila 11,5 odsto. Sa druge strane, predviđena inflacija u Crnoj Gori iznosi 9,2 odsto, a prema podacima Eurostata u avgustu je bila 9,1 procenat.

Statistika Eurostata takođe pokazuje su i druge zemlje okruženja na dobrom putu da ispune prognoze navedene na zvaničnom sajtu Evropse komisije. Bugarska je u avgustu imala inflaciju od 7,5 odsto (predviđena 9,4), Rumunija 9,3 (predviđena 9,7), Slovenija 6,1 (predviđena sedam), a Severna Makedonija 8,1 (predviđena 8,9). Sa druge strane, Hrvatska je još uvek daleko od prognoza jer je u ovoj zemlji inflacija u avgustu bila 8,4 procenta, dok EK navodi da bi trebalo kraj godine da dočeka sa inflacijom od 6,9 odsto.