Vučićeva najava rasta penzija od 18 odsto budi sećanja na krah iz 2008. godine

Predsednik je na otvaranju deonice obilaznice oko Beograda najavio i povećanje minimalca i plata u javnom sektoru, malo pre nego što je dramatično poručio da država krvari zbog energetske krize u svetu. Juče je ministar finansija Siniša Mali poručio da su javne finansije stabilne i da će sa MMF-om danas razgovarati o tome da se penzije povećaju 18 do 20 odsto, minimalne zarade „ne ispod 13-14 odsto“, a što se tiče plata u javnom sektoru, rast će biti bar 10 ili 11 odsto.

Prema važećem zakonu penzije se usklađuju svake godine prema tzv. švajcarskoj formuli gde sa 50 odsto učestvuje inflacija, a 50 odsto rast zarada.

Prema sadašnjem stanju, sa projektovanom prosečnom inflacijom od 9,2 odsto za ovu godinu (koliko je Ministarstvo računalo u Fiskalnoj strategiji) i rastom plata oko 11 odsto, penzije bi od 1. januara trebalo da porastu oko 10 odsto.

Neke institucije, kao na primer Fiskalni savet, još ranije su predlagale adaptaciju švajcarske formule koja bi bila primerenija turbulentnim vremenima sa visokom inflacijom kao što je današnja, koja bi bolje zaštitila standard penzionera.

Sa sličnim objašnjenjem izašao je juče i Mali: „Vodeći odgovornu ekonomsku politiku, došli smo do toga da je udeo penzija u BDP-u 9,2 odsto i naša želja je da se uvede novo fiskalno pravilo. Ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da usklađujete penzije sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto, da to bude švajcarska formula i iznad 11, odnosno kako ne bi udeo penzija u BDP-u prešao 11 procenata, da ih usklađujemo sa inflacijom. Želja nam je da rast penzija prati rast prosečne plate“, rekao je Mali.

Na ovaj način bi se prema njegovim rečima dostigao cilj da do kraja 2026. godine prosečna penzija stigne do nivoa od 450 do 500 evra uz prosečnu platu od 1.000 evra.

Dok će plate u javnom sektoru sa rastom od desetak odsto tek nadoknaditi gubitak kupovne moći ove godine, s obzirom da je u maju godišnja inflacija dostigla 10,4 odsto, a rast minimalne zarade od 12 do 14 odsto će po svoj prilici biti na nivou nominalnog rasta BDP-a (inflacija plus realni rast projektovan na 3,5 odsto) to neće preterano opteretiti budžet. Kao i prethodnih godina država će smanjiti poresko opterećenje na plate tako da se faktički odrekne poreza i doprinosa na to povećanje minimalca. Mali je rekao da sa sadašnjih 300 evra minimalne zarade neće ići ispod 340 evra, dok će opterećenje na plate biti smanjeno na 60,2 odsto.

Ipak najvažnija stavka u budžetu, pored troškova plata su penzije. Povećanje penzija s početka ove godine inflacija je već pojela i već u aprilu one su realno bile smanjene za 3,2 odsto, mada sa jednokratnom pomoći isplaćenom u februaru su verovatno na nuli. Do novembra će penzije sasvim sigurno biti značajno obezvređene.

Vučić je najavio prvo povećanje od nešto iznad devet odsto u oktobru ili novembru, a onda povećanje od oko 11 odsto u januaru što bi dalo kumulativno povećanje penzija od preko 18 odsto.

Ipak, sadašnje okolnosti međunarodne i domaće sa ovim najavljenim povećanjem penzija neizbežno podsećaju na 2008. godinu.

Naime u toj godini u februaru su redovnim usklađivanjem penzije povećane 11 odsto, mada tvrde poznavaoci da je pogrešno obračunata prosečna plata i rast je trebalo da iznosi jedan odsto. Onda su u aprilu vanredno povećane penzije za pet odsto, da bi pred kraj godine bile povećane za 14 odsto pod pritiskom pod pritiskom tadašnjeg, a i sadašnjeg koalicionog partnera PUPS-a, a trebalo je da porastu četiri odsto.

Nominalni rast od 32 odsto, a realni veći od 20 odsto, u osvit svetske finansijske krize toliko je osakatio budžet da je tek deceniju kasnije stao na noge.

Ovog puta imamo novu krizu na pomolu, nakon već globalne recesije 2020. godine, a imamo i najavu ogromnog, mada ne tako velikog rasta penzija kao 2008. godine.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, slaže se da je prethodne dve, tri godine fond penzija pao na oko devet odsto i da su pale u odnosu na prosečnu platu.

„Ali neki drugi troškovi u budžetu rastu. Imamo velike troškove za energiju koji nisu planirani. S obzirom kako je rano najavljeno ovo povećanje i kako je povezano sa mnogo uslova, kao na primer da li će MMF odobriti, moguće je da se deo povećanja desi u novembru, a onda drugi deo ne na početku, nego sredinom sledeće godine kada se vidi kakva će biti situacija. A do tada će inflacija dobar deo pojesti“, kaže Arsić.

On podseća i na veliku sličnost najave ovog povećanja i onog 2008. godine.

„Bilo je i većih povećanja penzija i to 2008. godine. Tada je bilo neodgovorno i glupo, a valjda će sada biti odgovorno i pametno“, ističe naš sagovornik.

On dodaje i da ukoliko bude onako kako su na televiziji rekli zvaničnici onda se otvara nekoliko važnih pitanja.

Prvo je šta je sa zakonom i sa švajcarskom formulom. Da li ovo znači promenu zakona ili se ide mimo zakona i penzije određuju odlukom političara? Da li se napušta švajcarska formula?

Drugo, ekonomski važnije pitanje je šta će ovoliko povećanje uraditi inflaciji.

„Ovako rana najava ovako velikog povećanja dohodaka šalje signal da se očekuje visoka inflacija. Inflacija inače služi da se obezvrede neki dohoci kako bi se uskladili sa proizvodnjom. Sama najava velikog povećanja primanja može da ubrza inflaciju, jer su jako bitna inflaciona očekivanja“, objašnjava Arsić.

SFRJ je tokom 1970-ih i 1980-ih bila u situaciji da su plate jurile inflaciju i izgubile tu trku. Plate bi bile povećane za iznos inflacije i onda još malo preko kako bi nadoknadile i buduće obezvređivanje. To bi dalo gorivo inflaciji koja još više ubrzava.

Arsić podseća da se tek očekuje povećanje cena gasa i električne energije.

A kad smo već kod energije, ovoliko povećanje penzija znači ili da se država već odriće cilja iz Fiskalne strategije od deficita budžeta od 1,5 odsto BDP-a sledeće godine ili će se smanjivati investicije što će se opet odraziti na budući manji privredni rast.

Arsić podseća i da tek treba da se vidi šta će biti sa gubicima EPS-a i Srbijagasa koji se za sada drže pod tepihom, što će takođe da utiče na deficit sledeće godine.

„Treba reći i da velika inflacija stvara iluziju kako se radi o velikim povećanjima, ali inflacija povećava i prihode budžeta“, ističe on.

Na kraju postavlja se pitanje i da li je to u skladu sa politikom stabilnog kursa.

Arsić objašnjava da NBS može koliko god hoće da drži fiksan kurs sve dok emituje dinara samo koliko u zemlju uđe deviza. Ali ako dođe u iskušenje da ubaci dodatne iznose dinara onda to nije kompatibilno sa fiksnim kursom.

„Možda je glavni cilj psihološko smirivanje penzionera sa najavama povećanja pola godine unapred“, ukazuje Arsić.