Vučićeva „svetla budućnost Fijata“: Otkazi i gašenje fabrike

Predsednik Vučić je u pomenutom govoru rekao i kako veruje da će se napraviti „ceo lanac u proizvodnji električnih automobila“ jer će grupacija Stelantis početi proizvodnju „najmodernijih gradskih električnih automobila u svetu“.

Objasnio je i da je ukupna investicija vredna 190 miliona evra a da će Vlada Srbije, kao vlasnik trećine akcija, obezbediti 48 miliona evra. Pobednički ton predsednikove objave, međutim, radnici kragujevačke fabrike izgleda da nisu razumeli, jer im je iz poslovodstva kompanije rečeno nešto sasvim drugo.

Praktično, fabrika se zatvara ili kako su nedefinisano rekli, „zamrzava poslovanje“ na dve godine, dok se ne realizuje investicija koja će omogućiti proizvodnju električnog automobila.

Nije objavljeno o kakvom je modelu reč, da li je to uopšte utvrđeno ili je, kako sumnjaju, samo ubačeno da bi se smirilo javno mnjenje, odnosno da je priča o novoj investiciji zapravo „strategija za brz i lukrativan odlazak iz Srbije“, kako je to ocenio sindikat Solidarnost.

Nisu date ni preciznije naznake o novom početku rada, nije rečeno da li će, ako i počne proizvodnja novog modela, dosadašnji radnici imati prednost.

Umesto odgovora na sva ta i još mnoga druga pitanja, ponuđene su dve opcije – otkaz uz otpremninu ili dvogodišnji rad u jednoj od Stelantisovih fabrika u Italiji, Nemačkoj, Poljskoj ili Slovačkoj.

Zaposleni su to ocenili kao ucenu poslodavca, kraj proizvodnje u Srbiji i propast za Kragujevac. Dodatno su revoltirani jer se ne zna broj onih koji će na biro rada, da li će neko ostati u objektima, kako se određuje ko će, od eventualno zainteresovanih, dobiti mesto u kojim ponuđenim zemljama.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je to samo početak i da će se slične situacije dešavati mnogim fabrikama, posebno onim koje su došle jer smo ih svesrdno pomagali i privlačili u Srbiju.

– Sada kad se ovo dešava Fijatu, to će sigurno lančano da krene i sa drugim „motačima kablova“. Već sada imamo da se u nekim fabrikama koje proizvode automobilsku opremu smanjuje broj zaposlenih, ne produžavaju se ugovori, vrši se racionalizacija radnih mesta. Kriza automobilske industrije je i kod nas i u svetu. Ali, pomoć koju je Fijat dobijao do sada i koju će nesumnjivo dobiti od države zbog najavljene proizvodnje električnih automobila, nametala je obavezu, poslodavac je to morao da rešava na drugi način. Postoji institut plaćenog odsustva, u drugim zemljama je kompanija tako rešavala zastoj u proizvodnji. Ovako, sistemom ili uzmi ili ostavi, radnici su dovedeni pred svršen čin – ili ćeš da prihvatiš rad u nekoj mojoj fabrici u nekoj zemlji ili ćeš prihvatiti otpremninu prema Zakonu o radu, što iznosi dve prosečne plate – kaže Savićeva.

Ona ističe da se u slučaju kragujevačkog Fijata radi o velikom broju radnika i začuđujuće je ćutanje predstavnika vlasti.

– Mi tu imamo trećinu vlasništva a niko od zvaničnika se nije oglasio niti pokušao da nađe rešenje, ni u razgovoru sa predstavnicima Fijata niti sa radnicima. A bojim se da je ovo tek početak sličnih situacija u Srbiji – kaže ona.

Vlast nije zaćutala samo sada, kad je najavljeno „zamrzavanje“ rada fabrike. Ona ćuti već 12 godina, koliko Fijat posluje u Srbiji. Ni jedan ekonomista uključujući i one najprilježnije, do sada nije uspeo da izračuna koliko je država Srbija uložila u pokretanje Fijatove fabrike I kako se došlo do udela od jedne trećine u vlasništvu.

Ugovor koji je sklopljen sa tom kompanijom nije objavljen, ne znaju se obaveze države, ni iznos subvencija koje su date u procesu privlačenja te investicije, ne zna se vrednost carinskih i poreskih olakšica jer kragujevačka fabrika jeste jedan od najvećih izvoznika, ali i uvoznik ključnih delova i to sa povlašćenim statusom.

Naš list je pokušao da sazna stav Vlade povodom zatvaranja kragujevačke fabrike i pitali smo koliko zaposlenih može da očekuje otkaz, koliko može da ode na rad u Fijatove fabrike u inostranstvu i da li je Vlada kao manjinski akcionar, učestvovala u pregovorima oko statusa radnika u narednom periodu.

Pitali smo i koliko je državne pomoći Fijat do sada dobio, koliki je na godišnjem nivou iznos za koji je ta kompanija oslobođena poreza i carine na uvoz delova.

Očekivali smo da će tražene informacije da stignu iz kabineta predsednika Srbije, koji je obično dobro upućen u poslovna i ekonomska kretanja, od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Ministarstva privrede ili iz kompanije. Međutim, odgovorili su samo iz pres-službe premijerke Ane Brnabić.

Pozivajući se na odgovore nadležnih institucija, navodi se da je „RAS (Razvojna agencija Srbije) učestvovao u pregovorima oko nove investicije Fijata u vezi sa proizvodnjom novog modela elektičnog vozila, dok u vezi sa rešavanjem pitanja zaposlenih agencija nije učestovala u pregovorima sa Fijatom“, kažu u kabinetu premijerke i dodaju da „što se tiče carinskih i poreskih olakšica i ukupne državne pomoći, predloženo je da se obratite ili nadležnim organima za konkretne oblike državne pomoći (Poreska uprava, Uprava carina) ili direktno menadžmentu kompanije“.

Da podsetimo, radnici Fijata protestovali su juče ispred Skupštine grada u Kragujevcu. Njihovi predstavnici apeluju da se zaposleni ne izjašnjavaju o odlasku na rad u inostranstvo, ali ni o otpremninama, veċ da sačekaju rezultat pregovora sa Vladom Srbije.

Na protestu je bila i Milica Dobriċ (43), koja radi u Fijatu već 10 godina.

Milica za Danas kaže da je samohrana majka. Ima dvoje dece.

– U poslednjih sedam godina imala sam dvostruku povredu na radu. Prelom ruke i noge. Nikada nisam dobila povrednu listu. Tražila sam da ostanem na poslu – kaže ona.

Još vesti iz ovog grada

Peticiju protiv novogodišnjeg nastupa Jelene Karleuše u Kragujevcu potpisalo više od 14.000 građana

Ne pišite saopštenja, dajte ljudima struju: SSP Topola

Zajednički rad na unapređenju uslova za građansko društvo: Zajednice aktivista iz Šumadije i Pomoravlja

Studenti FILUM-a u potpunosti blokirali rad Rektorata Univerziteta u Kragujevcu