Vučićevo sticanje poena (pre)skupo za izvoznike: „Ako zabrana ostane, mi ćemo se udaviti u zalihama“

To su posledice Vladine odluke da se zabrani izvoz žitarica i da se skladištene količine usmere posebnim kupcima, najpre zemljama iz projekta Otvoreni Balkan.

Kada je predsednik Aleksandar Vučić saopštio da će Vlada zaustaviti izvoz pšenice, kukuruza i suncokreta, a obuhvaćeno je i brašno i ulje, delovalo je to kao da brine o građanima Srbije, da nam rezerve ne ostanu prazne. Ali, osim tih političkih poena, svakako važnih za vladajuću stranku pred izbore, nema mnogo koristi a posledice trpi čitav lanac proizvodnje i prometa tom robom.

Bitnije to neće biti popravljeno ni odlukom da se dozvoli izvoz u Albaniju, niti otkupom blizu 16.000 tona pšenice za robne rezerve, jer je u oba slučaja reč o minornim količinama. Ratari zato tvrde da se teret svetske krize ponovo prelomio preko njihovih leđa, a zrenjaninski poljoprivrednici najavljuju i protest 29. marta kada će, kažu, pokušati da traktorima dođu u Beograd jer ni predsednik ni premijerka nisu odgovorili na njihov poziv za sastanak.

– Dobro je da država brine o rezervama jer je hrana postala globalni problem. Tačno je da Srbija ima prehrambeni suverenitet, nismo zavisni od uvoza, ali potez Direkcije za robne rezerve treba videti kao dobru vest. Međutim, mesečne potrebe naše mlinske industrije, za proizvodnju hleba, kreću se od 80.000 do 100.000 tona. Ako Direkcija ima sada 60.000 tona, kao što je rečeno, sa ovih 15.000 -16.000 koje će da kupi, jedva će imati jednomesečne rezerve. Verujem da bi otkupila i više, ali mislim da za to nemaju dovoljno para – kaže za Danas agroanalitičar Žarko Galetin.

On ukazuje i da se zabranom izvoza dosta politike uplelo u ovu temu, jer će zbog inicijative Otvoreni Balkan, za koju je ovo dobra prilika da zaživi, naša pšenica prvo otići u Albaniju i Severnu Makedoniju. Međutim, to ima svoje ekonomske posledice.

– U principu, vlasnik bi trebalo da raspolaže svojom robom, a sada je država uzela za pravo da kroz mehanizam svojih nadležnosti, uredbe i dozvole, prodaje robu koja nije njena. Uz to, imamo relaksirane bilanse, jer žetva počinje krajem juna, za nešto više od tri meseca, i ako zabrana ostane, mi ćemo se udaviti u zalihama. To može da bude ogroman problem, tehnički: gde to žito da se lageruje. Mislim da bi trebalo dobro razmisliti, posebno kada se završi žetva ovogodišnjih kultura, da se preračuna koje su potrebe i da se ova mera koriguje. Naravno, kroz proces izdavanja izvoznih dozvola i dalje mora da se prate bilansi a da se cenom poentira na svetskom tržištu – ističe Galetin.

Poljoprivrednici su daleko oštriji u oceni vladinih mera. Njima je zaustavljen i unutrašnji promet iako su cene visoke.

Samo pšenicu je Direkcija nakon žetve, tokom jula prošle godine, otkupljivala po 23,50 dinara za kilogram, što je bila korektna cena, kakva je i ova iz poslednjeg otkupa, od pre dva dana od 35,50 dinara. Poskupljenje je pratilo dešavanja na svetskim i berzama iz okruženja, proizvođači na to nemaju veće primedbe, ali problem im je što je promet zaustavljen.

Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata kaže da se ratari ne mire sa zabranom izvoza, ka njemu je orijentisana sva proizvodnja koja bar dvostruko premašuje domaće potrebe.

– Tržište je ili slobodno ili nije. Sada kad nije, nama to ne škodi zbog cena, nego što je zaustavljen otkup i sada nam žito stoji dok rastu troškovi skladištenja. Poljoprivrednici po pravilu nekih 50 odsto proizvodnje prodaju odmah po okončanju žetve, kada je cena najniža. To je razduženje prema zadrugama ili nekoj drugoj firmi gde uzimamo seme, hemiju i slično, jer su retki oni koji unapred mogu da isfinansiraju proizvodnju. Ova druga polovina roda obično se koristi za novu setvu a ona je ove godine imala znatno skuplji repromaterijal pri čemu niko ne pominje eventualne subvencije za đubrivo, kakve imaju farmeri razvijenih zemalja. Uz to, većina nas nije mogla da dostigne do cene od 35 dinara za prošlogodišnji rod, dali smo žito po 28 ili 29 dinara, što je cena koja se dugo držala – objašnjava Vukov.

Iako na prvi pogled deluje kao da su zbog razlike u ceni najbolje prošli otkupljivači, činjenica je da njima ta roba koju su platili stoji u lageru i ne mogu da je plasiraju dalje. Još je u gorem položaju oko 200 ozbiljnih kompanija koje se bave izvozom. One rizikuju sporove pred međunarodnim sudovima zbog već sklopljenih ugovora koje sada ne mogu da ispune.

Nekako bi se i provukli kada država ne bi odlučivala kome može da ide isporuka a kome ne, jer za takvu vrstu protekcionizma arbitraže nemaju mnogo razumevanja. Na sve to, još jednom se zavrti lanac – robu koju su rezervisali ne mogu da naplate, onda ni oni ne mogu da isplate zadruge i poljoprivrednike sa kojima su ugovarali.

Sunčica Savović, iz Poslovnog udruženja „Žita Srbije“ kaže da Srbija u ovom trenutku raspolaže sa oko 1,2 miliona tona pšenice i blizu milion tona kukuruza, što je daleko više od potreba domaćeg tržišta. Procenjuje da tržni viškovi ako se izvezu vrede oko 300 miliona evra.

– Dozvole koje su sada izdate za Albaniju i one koje se najavljuju za Severnu Makedoniju odnose se na ugovore manje vrednosti i manje količine u odnosu na ono čime raspolažemo. Najveće količine naših žitarica izvoze se Dunavom, na paritetu dunavske luke, preko Rumunije odlaze na dalje destinacije po svetu – ističe Savović.

Za sada, nema najava da bi država mogla da preuzme teret eventualnih posledica koje domaće firme mogu da očekuju ukoliko im se ugovori nađu na međunarodnim arbitražama. Uostalom, do sada je iz budžeta isplaćeno gotovo milijardu evra samo za kazne u takvim sporovima pa je verovatno da će se vlast potruditi da ovaj pretpostavljeni trošak padne na firme.

Ovogodišnji rod u kritičnom stanju

– Ako se sa ovakvim uredbama nastavi, teret svetske krize prevaliće se na leđa proizvođača. Mi ćemo ući u novu žetvu čije troškove nećemo moći da ispratimo, inputi su izuzetno visoki, alarmantna je situacija sa đubrivom, ne zna se ni da li ga ima dovoljno u zemlji, a i ako ga ima zbog cene će biti manje utrošeno. To znači slabiji rod. Ovih dana čujem neke koji tvrde da pšenica izuzetno dobro izgleda. To nije tačno. Pšenica je u kritičnom stanju, mesec dana nije bilo padavina, slabija je prihrana, sve to može da uzrokuje da imamo 30 do 40 odsto slabiji rod nego prošle godine – kaže Slavko Vukov.