Foto: EPA/ KLAUS-DIETMAR GABBERT„Ukinućemo obavezu plaćanja godišnjeg poreza na dohodak za građane mlađe od 40 godina, to je onaj ekstra porez koji plaćaju svi sa platom višom od proseka“, najavio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Uz ovu promenu, najavljeno je i smanjenje poreza i doprinosa na zarade od 70 odsto za zaposlene koji prvi put ulaze na tržište rada, ali koji će primati neto platu veću od prosečne. Na kraju predsednik je rekao i da će zaposlenima u istraživanju i razvoju takođe biti smanjeni porezi i doprinosi za 70 odsto.
Da li je ovo neka vrsta superhik ekonomije gde se uzima siromašnima, a daje bogatima ili možda dobar potez za privlačenje hajtek investitora koji bi zaposlili visoko obrazovane, vreme će pokazati, ali nesporno je da je sve teže snaći se u poreskom sistemu Srbije. Za frilensere važi jedan sistem oporezivanja, za regularno zaposlene drugi, a sada za mlade bogate ljude – treći.
Najviše pažnje privuklo je oslobođenje godišnjeg poreza na dohodak mlađih od 40 godina, mada nekih finansijskih efekata po državu faktički neće ni biti.
„Ta mera nama neće doneti značajne gubitke, ali je veliki signal mladima da mislimo na njih“, poručio je Vučić, koji je u odgovoru na pitanje novinar čak rekao kako „nije to porez bogatima, nego porez mladima da bi mogli da ulažu u biznis. Nisu oni bogati, nije bogat onaj koji treba da plati 50.000 dinara poreza, a njemu je potrebno da dodatno ulaže u život, svoj rad, da investira u posao u budućnosti. To je jedna fantastična stimulacija“.
Inače neko ko bi platio 50.000 dinara ovog poreza ima oko 2.000 evra neto platu.
Do 17. maja ove godine bio je rok za podnošenje poreske prijave svih koji su u prošloj godini imali prihode veće od 2.987.424 dinara, odnosno tri prosečne bruto plate.
Prošle godine prijavljeno je oko 27.000 takvih građana u Srbiji, a za ovu godinu nismo dobili odgovor od Poreske uprave na pitanje koliko je građana prijavilo ovolike prihode i koliko njih je mlađih od 40 godina. Prema zakonu na prihode od tih skoro tri miliona dinara godišnje do 5,97 miliona plaća se porez po stopi od 10 odsto, a na prihode iznad 5,97 miliona stopa je 15 odsto.
U svakom slučaju to je oko 0,4 odsto građana Srbije, a sa starosnim kriterijumom to je još daleko manje, pa neće predstavljati nikakav efekat na republički budžet.
Prema rečima Jelene Žarković, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, prihodi od poreza na dohodak u Srbiji su manji od četiri odsto BDP-a, dok su u zemljama OECD-a oko osam odsto.
„Sigurno je da ova mera neće predstavljati neki gubitak prihoda za državu, ali mi zato nije najjasnija motivacija za nju. Naš godišnji porez na dohodak je jako nizak, sa stopama od 10 i 15 odsto i uz odbitke. U nekim zemljama EU je porez za taj najviši razred i 40 odsto. Kao što to neće biti neki gubitak za državu, tako to neće biti ni veliki dobitak za te ljude i ne mislim da će to biti veliki stimulans za njih“, objašnjava Žarković.
Recimo za nekog ko ima prihode tri miliona dinara, što je mesečna neto plata od oko 1.500 evra, i sa jednim detetom, godišnji porez na dohodak iznosi 629 dinara. Za one koji imaju mesečnu platu 2.500 evra, odnosno godišnji prihod od pet miliona dinara godišnji porez je 146.488 dinara ili oko 100 evra mesečno.
Žarković ističe da je problem ta poruka koja se šalje i to baš u vreme kada ceo svet gleda kako da ojača svoj progresivni poreski sistem.
„Mi imamo da velike zemlje pokušavaju da spreče bogate ljude da iznose kapital u poreske rajeve preko kompanija i to se dešava sada zbog ogromnih troškova koje su države imale u pandemiji. I sada se šalje ova simbolička poruka da se ukida porez koji je donosio neku progresivnost kada svi pričaju o nejednakosti. Istovremeno smo prema studijama Svetske banke među zemljama sa najvećim opterećenjem najnižih zarada“, ocenjuje ona dodajući da dva naizdašnija državna prihoda, doprinosi na zarade najviše opterećuju one sa najnižim zaradama i PDV koji je regresivan.
Njen kolega sa Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da se radi o marketinškom potezu za povratak mladih iz inostranstva ili za privlačenje stranaca.
„Ne dopada mi se ova mera jer je regresivna i jer se najbogatijima smanjuje porez. Kao da se šalje poruka „biznismeni dođite“, ali šta sa radnicima“, pita se Arandarenko.
Ko bi mogli biti ti mladi ljudi koji zarađuju hiljade evra na koje će se odnositi mera? Odgovor se može naslutiti, a Đerđ Pap, poreski savetnik, ističe da se u odnosu na prošlu godinu može videti porast obveznika godišnjeg poreza na dohodak.
„Na osnovu našeg malog uzorka, radi se o zaposlenima u IT firmama. Prošle godine donet je propis o testu samostalnosti i veliki broj preduzetnika je prešao u radni odnos uz poreske olakšice u naredne tri godine. U svakom slučaju čekamo da vidimo predlog zakona i obrazloženje za ovu meru“, ističe Pap.
Što se tiče oslobađanja poreza i doprinosa od 70 odsto za one koji počinju da rade ali za iznadprosečnu platu, Arandarenko ističe da je u strategiji za migracije bio plan da se svima mlađim od 30 godina smanje porezi i doprinosi.
„Izgleda da se od toga odustalo i da su se okrenuli ovoj meri“, napominje Arandarenko.
Profesorka Žarković ističe da je ta mera opravdana, jer stimuliše poslodavce da zapošljavaju mlade visokoobrazovane ljude.
„Sa zapošljavanjem na niskokvalifikovanim poslovima ne možete da podignete prosečnu platu. Zato ovo vidim kao meru za privlačenje talenata i mislim da je u redu“, ocenjuje ona.
Inače tokom godina donet je niz mera za zapošljavanje mladih, gde je država preuzimala na sebe uplatu poreza i doprinosa za jednu godinu ili je bilo smanjenja nameta, ali nije do sada bilo kriterijuma u visini plate. Inače, poslodavci neće smeti da otpuste ljude tri godine ako uzmu ovu stimulaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
