Vučković: Vlada mogla da smanji doprinose tri odsto, a smanjila jedan

Kako je saopšteno na otvaranju 17. Međunarodne konferencije Beogradske berze „Apgrejd in Belgrejd“ akcije Fintel energije će 20. novembra biti uključene na Prajm listing, segment Beogradske berze na kom se nalaze najkvalitetnije akcije.

U utorak će se nakon 80 godina čuti berzansko zvono. Želimo da to ne bude usamljeni slučaj i da imamo više IPO ponuda – rekao je Siniša Krneta, direktor Beogradske berze, otvarajući konferenciju.

Prisutnima se obratio i Ticijano Đovaneti, direktor Fintel energije rečima da ova kompanija ulaže u energetsku infrastrukturu koja će ostati u Srbiji u narednih 50 godina i da zato prikupljaju resurse i na lokalnom nivou. Ova italijanska kompanija je do sada u izgradnju vetroparkova u Srbiji uložila 150 miliona evra, a plan je da se investicija udvostruči.

On je ukazao i na komplikovane procedure koje se moraju proći da bi kompanija izašla na berzu, ali i izrazio očekivanje da će i druge kompanije pratiti njihov put.

Tokom prikupljanja javnih ponuda, kompanija Fintel energija je upisala oko 1,5 miliona akcija i prikupila 755,2 miliona dinara, odnosno oko 6,3 miliona evra koje će biti iskorišćeni za investiranje u širenje poslovanja. Na početku trgovanja ukupna vrednost kompanije iznosiće oko 112 miliona evra.

Da bi se ne tržištu kapitala više trgovalo neophodno je više akcija preduzeća, ali i odgovarajuće okruženje. Na panelu posvećenom makroekonomskim perspektivama govorilo se o ekonomskom stanju, a posebno javnim finansijama s obzirom da su govornici bili i Ana Tripić, v. d. direktora Uprave za javni dug, i Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, pored Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku, i Aleksandra Markovića, generalnog direktora Metalca iz Gornjeg Milanovca.

Na pitanje da li je Fiskalni savet razmatrao da li bi smanjivanje nekih poreza kao na primer poreza na kapitalnu dobit podstaklo trgovinu na berzi, Vučković je istakao da se Savet ne bavi berzom s obzirom da ne troši budžetske pare, ali i da su najbolja rešenja opšte smanjenje poreza koje važi za sve, pošto prethodna iskustva u ciljanom smanjenju poreza na sektorskom nivou ili za određene grupe nije dalo efekta. Zato je, kako je ocenio Vučković, skeptičan i prema efektima najavljenih olakšica za inovativne delatnosti, ali je dobra stvar što „to ne košta mnogo novca“.

„Fiskalni savet je u pripremi budžeta za 2019. razmatrao smanjenje nameta na rad i utvrdili smo da postoji fiskalni prostor da se porezi i doprinosi smanje sa 63 odsto na 60 odsto prosečne plate. Vlada je odlučila da smanji sa 63 na 62 odsto. U svakom slučaju dobro je što konačno razmišljamo o merama koje podstiču rast umesto o štednji“, poručio je Vučković.

Uprava za javni dug pre dva meseca dobila je novog v. d. direktora Anu Tripović, vlasnicu brokerske kuće pre imenovanja na ovu funkciju. Ona će, kako je rekla, staviti fokus na privlačenje stranih investitora, a zadatak Uprave za javni dug će biti da ponudi investitorima hartije od vrednosti koje imaju atraktivne prinose, ali istovremeno da produži ročnost duga i da vodi o smanjivanju troškova finansiranja.

„Da bi strani investitori uopšte razmišljali o ulaganju naše hartije treba prvo da obezbedimo finansijsku stabilnost. Za sledeću godinu planiramo „road show“, a cilj nam je i da se naše obveznice nađu na JP Morgan indeksu. To nije baš lako jer zahteva likvidnost hartija na sekundarnom tržištu. Takođe na agendi je i Euroklir, koji bi omogućio brži i jeftiniji ulazak i izlazak iz hartija“, istakla je ona dodajući da je razvoj trgovanja na berzi upravo jedan od prioriteta. Podsticaj tome bi moglo dati uvođenje primarnih dilera koji će biti predviđeni izmenom zakona o javnom dugu, koji će na primarnom tržištu kupovati državne obveznice, a zatim ih preprodavati na berzi, što bi prema njenim rečima, trebalo da pojeftini trgovanje.

Jedna od najboljih kompanija čije se akcije listiraju na Beogradskoj berzi je fabrika posuđa Metalac iz Gornjeg Milanovca, a njen direktor Aleksandar Marković poručio je da je privredi najvažnija predvidivost, pre svega u donošenju i primeni zakona.

„Makroekonomsko okruženje je promenljivo i svaka kompanija ima strategiju kako tome da se prilagodi, ali država mora da obezbedi izvesnost kod naplate potraživanja, stabilne dugoročne izvore finansiranja, stabilan devizni kurs…“, istakao je Marković dodajući da za IPO treba imati dobar projekat koji se može na taj način finansirati, a da se njegova kompanija finansira na tradicionalan način, a jedan od razloga je i što ima odličan rejting kod banaka.

„Ne možete se zaduživati da bi isplatili plate. Ako to ne možete iz tekućeg poslovanja, nešto nije u redu sa kompanijom. Mi radimo u zreloj industriji, na saturiranom tržištu gde je velika konkurencija i držimo se konzervativnih načina finansiranja. Mi nemamo dvocifrene stope rasta, ali svake godine rastemo. To je naša strategija“, istakao je Marković.

Kovačević: Ujednačavanje penzija bilo nužno

Na konstataciju Vladimira Vučkovića iz Fiskalnog saveta da nije dobar i da je čak i pravno sporan način na koji su povećane penzije od novembra gde je ceo prostor iskorišten za povećanje penzija do 34.000 dinara za pet odsto, dok za ostale nije bilo povećanja, direktor RZS Miladin Kovačević je ocenio da je to bila nužda jer je usklađivanje penzija ranijih godina sa rastom cena ili rastom BDP-a dovelo do sve većih raspona i produbljivanja socijalnih razlika. „To nije socijalna politika koju vlada sprema kroz socijalne karte, ali koliko god potez mogao biti kritikovan, to je bilo nužno uraditi“, ocenio je Kovačević.

Takođe, Vučković je istakao i da je šteta što nije uveden sistem platnih razreda u plate u javnom sektoru, ali da kada već nije, postavlja se pitanje opravdanosti velikog povećanja plata u bezbednosnom sektoru, dok je opet najmanje povećanje dobila administracija. Takođe, s obzirom da je i MMF upozorio da masa plata ne bi smela biti povećana više od nominalnog rasta BDP-a (koji se procenjuje na oko sedam odsto), a da će plate rasti od sedam do 12 odsto, Kovačević je istakao da je kalkulisano da fond plata ne pređe limit od devet odsto BDP-a.