Plate i penzije bi mogle da budu povećane od 1. januara naredne godine i da onda nastave da se povećavaju u skladu sa rastom BDP-a, ako budu zadovoljene ekonomske pretpostavke za to. To je jučerašnja poruka ministra finansija Srbije Dušana Vujovića sa ekonomskog samita u Crnog Gori u organizaciji NIN-a
Da li će te ekonomske pretpostavke biti ispunjene, tek će se videti. MMF smatra da neće, ali Vujović ističe niz pozitivnih pokazatelja, koji su znatno bolji od vrednosti dogovorenih sa MMF-om, zbog čega on ostaje optimističan.
– Čim bude stvoren prostor za podizanje plata i penzija, to ćemo odmah uraditi. Pre dve godine niko nije očekivao da ćemo posle privrednog pada u 2014. imati rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine od 3,5 odsto. To je rezultat kombinacije mera – smanjenja troškova i povećanja strukturnih prihoda. Moja poruka je da smo mi tako uspeli da ostvarimo „ekspanzivnu štednju“, to jest da postignemo da štednja ne bude samo muka, već da vodi privrednom rastu i boljitku – rekao je ministar.
On je više puta ponovio da alternative ovom putu nema, ali da posle perioda stabilizacije sledi period rasta. U tom kontekstu, ministar je dodao da je glavni razlog zbog kojeg bi trebalo povećati plate i penzije, ako bude prostora za to, motivacija građana, kako bi videli da štednja koju trpe daje rezultate i da dolazi boljitak. Vujović je istakao važnost vere u ono što se radi, uporedivši situaciju u kojoj se Srbija nalazi sa čovekom koji skače s krova jedne zgrade na krov druge.
– Skakači u dalj preskaču po šest, sedam metara. Kada bi trebalo da skoče s jedne na drugu zgradu, bilo bi im mnogo teže da preskoče tih šest metara. To je ono što mi sada radimo – dodao je Vujović.
Ministar je istakao da je Srbija „zaustavila rast duga koji je hranio deficit“, da je eliminisala uzroke rasta duga i da zbog toga očekuje da će se ostvariti plan dogovoren sa MMF-om da udeo javnog duga u BDP-u nastavi da raste do 79 odsto i da posle toga krene polako da pada, „a onda je samo pitanje trenutka kada ćemo dostići mastrihtsku granicu (pravilo koje važi za zemlje EU) od 60 odsto“. Očekuje se da će do kraja godine srpski javni dug dostići taj maksimum od 79 odsto BDP-a.
Visina javnog duga je, kako se pokazalo, glavna briga ministara finansija u čitavom regionu, pa je tako troje resornih ministara iz Bosne i Hercegovine izrazilo zabrinutost zbog svog duga od oko 41 odsto – koji inače njihov srpski kolega može samo da priželjkuje. Predstavnik sa Kosova je govorio o tome kako mora da pazi na nivo investicija, kako ne bi povećao dug, dok je hrvatski ministar finansija govorio o fiskalnom pravilu ustrojenom da bi Hrvatska oborila svoj udeo javnog duga u BDP-u sa aktuelnih 60 odsto. Sličan problem sa visokim dugom ima i Crna Gora, koja po rečima tamošnjeg ministra finansija Raška Konjevića treba da krene sa sankcionim planom kada dug pređe 60 odsto BDP-a, ali da se u izbornoj godini to nikome ne radi, iako će morati.
Srbija ima i druge probleme, pa je tako, po rečima Vujovića, poslednjeg dana 2015. preuzela oko 1,1 odsto BDP-a novih dugova, od čega je na ime zaduženja između NIS-a i Srbijagasa preuzeto 200 miliona evra, dok je zbog obaveza prema vojnim penzionerima, preuzeto 10 milijardi dinara, a još toliko za poljoprivredu jer se pojavilo 30.000 novih lica koja traže novac, “pošto se oni brzo razvedu da bi dobili po 2.000 evra za 20 hektara“.
Uprkos preuzimanju oko 250 miliona evra dugova na samom kraju 2015, Srbija je, kako je apostrofirao ministar, u prvih pet meseci ove godine uspela da smanji dug za oko 600 miliona evra. On je naveo i da će država gledati da smanji dug na razne načine, uključujući reprogram, odnosno zamenu skupih dugova jeftinijim, jer nas „EIB, EBRD i Svetska banka zasipaju ponudama“ za jeftino finansiranje, „što je izraz poverenja u Vladu“.
Ministar je izneo i, reklo bi se, optimistično predviđanje, da će “za tri, četiri godine Srbija imati problem da održi rast, jer će morati da se bori sa zemljama koje će nuditi jeftiniju radnu snagu i predstavljati konkurenciju Geoksu iz Vranja“.
– Zato moramo da uradimo sve da privučemo investicije iz tercijarnog sektora, odnosno da objedinimo i dizajn i proizvodnju i sve ostalo, kako bismo izbegli da upadnemo u zamku zemalja srednjeg rasta. Zato je bitno ulaganje u infrastrukturu – dodao je Vujović, govoreći o celom regionu.
Prednost
Da je zbog članstva u EU Hrvatska ipak u daleko boljoj poziciji nego okolne države, pokazuje to što tamošnja vlast planira da svoj javni dug i deficit smanji tako što će izbaciti sve subvencije koje može, pošto postoje EU fondovi koji mogu da ih zamene. Slično će uraditi i sa investicijama, koje će takođe finansirati EU. Srbija i druge države regiona tu mogućnost nemaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
