Vujović: Rast od 3,5 odsto za sledeću godinu konzervativna procena

Ruf je na konferenciji za novinare rekao da se odobrenje osme revizije aranžmana očekuje krajem decembra, dok će se program sa Srbijom završiti krajem februara 2018. godine.

On je naglasio da Srbija beleži dobre ekonomske rezultate, uprkos usporavanju početkom 2017. godine zbog suše i poremećaja u proizvodnji struje.

Osnovna ekonomska aktivnost je i dalje snažna, podržana intenzivnim raszom izvoza, privatne potrošnje i investicija, a nastavljeno je i poboljšanje na uslovu tržišta rada uz otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru i pad nezaposlenosti, rekao je Ruf.

Prem projekcijama bilans opšted nivoa države bi ove godine trebalo da bude oko pozitivne nule, u poređenju sa projektovanim deficitom od 1,7 odsto BDP, rekao je Ruf i naglasio i da je javni dug 10 odsto BDP manji od najvišeg nivoa u 2015. godini.

Zadatak za budžet 2018. godine je da se sačuvaju postignuti rezultati, iz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu rast kao što su povećanje javnih investicija i smanjene poreskog opterećenja za radnmike sa niskim platama, rekao je Ruf.

Uz dogovoreno povećanje zarada i penzija, fiskalni deficit iznosiće 0,7 odsto BDP, rekao je Ruf koji ukazuje da je potrebno nastaviti rešavanje preostalih strukturnih slabosti u javnom sektoru.

Kasni se u rešavanju problematičnih preduzeća kao što su MSK, Petrohemija, Azotara, RTB Bor, Resavica. Važno je ubrzati reforme javne uprave , kao i usvojiti do decembra podzakonska kata za primenu novog sistema plata u javnom sektoru, napomenuo je Ruf.

Prema njegovim rečima, najteži problem trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom su bila državna preduzeća, koja su stvarala fiskalne probleme.

Ruf je, govoreći o saradnji po okončanju aranžmana, naglasio da se misija i dalje fokusira na postojeći aranžman, ali da je spremna da pomogne vlastima Srbije i u narednom periodu.

Sada bi fokus trebalo da bude na rastu privatnog sektora, plata, rastu prihoda i želimo da radimo sa vlastima na kreiranju najboljih politika i jedan od mehanizama je novi program koordinacija poolitika i ne podrazumeva finansijska sredstva, rekao je Ruf i podsetio da Srbija nije povlačila novac ni iz tekućeg.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović naglasio je da je rast od 3,5 odsto za sledeću godinu konzervativna procena i napomenuo da Srbija na fiskalnoj strani ima rezultat mnogo bolji od planiranog.

Planirali smo deficit republičkog budžeta od 1,7 odsto BDP, a krajem oktobra smo imali suficit od 79,4 milijarde dinara, odnosno 93,94 milijarde dinara opšte države. To je milijardu ispred plana, naglasio je Vujović.

Ruf predviđa da ćemo imati uravnotežen budžet, posle svih plaćanja, jednokratne pomoći i bićemo na pozitivnoj nuli, naveo je on i upozorio da će glavni rizik biti kako planirati realno fiskalni bilans i kontrolisati elemente rizika.

Vujović je rekao da se deficit za sledeću godinu projektuje na 0,7 odsto BDP odnosno 32,33 milijarde dinara, sa uključenim povećanjem plata i penzija.

Velikom delu javnog sektora biće povećanje od 10 odsto, penzije od pet, a nijanse ćete videti u budžetu. Predvidećemo za javne investicije 184 milijarde dinara i to će biti pravi razvojni budžet, pa će glavni pritisak biti na onima koji planiraju i izvršavaju investicije da to ostvare, naglasio je Vujović.

Vujović je, kao rezultat reformi, naveo smanjenje rashoda koji se daju na kamate, odnosno sa padom duga sa 75 na 65 odsto BDP, smanjen je i trošak koji se daje na kamate.

To je vrlo opipljiv rezultat reformi, jer na svaki milijardi duga štedimo 50,60 miliona evra, rekao je Vujović.

On je najavio da se već sutra može očekivati realizacija parametara za budžet za 2018. godinu, koji bi do 29. novembra trebalo da prođe glasanje na sednici Vlade Srbije i potom poslat u skupštinsku proceduru.

Očekujemo da će glasanje biti u zakonskom roku do 15. decembra, rekao je Vujović.

Izdržali smo tri godine prilagođavanja i sada očekujemo da investicije obezbede rast standarda i kvalitet života. Sada prvi put lagodno pravimo budžet sa mišlju da li ćemo efikasno moći da potrošimo raspoloživa sredstva za investicije, naglasio je on.

Vujović je rekao i da bi on lično voleo da se nastavi saradnja sa MMF dok ne budemo u zoni investicionog rejtinga.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je navela primer da je država 2014. godine na dužničke hartije od vrednosti plaćana kamata od 14 odsto, dok je danas trošak na te sedmogodišnje hartije od vrednosti pet odsto.

To je jasna ilustracija poverenja u Srbiju, rekla je Tabaković i najavila da će NBS uskoro objaviti iznos stranoh direktnih investicija, koje su predviđene na 1,7 milijardi milijardi evra, a „odgovorno tvrdi“ da će dostići dve milijarde do kraja godine.

Država raspolaže sa 10,6 milijardi deviznih rezervi, dok su neto devizne rezerve 8,9 milijardi evra, rekla je ona.

Tabaković je rekla da je od aprila kontinuirano jačanje dinara prema evru i da je od tada do danas kupljeno skoro 1,1 milijarda evra.

U poslednjoj nedelji štednje, do 26. oktobra, imali smo neuobičajenu tendenciju da se podiže štednja, kupuju dinari i štedi u dinarima, rekla je Tabaković.