Vuković: Ministarstvo neće da menja zakon bar do 2018.

„Znam ja da oni nisu prekršili Zakon o radu, koji im daje mogućnost da me otpuste iako sam bolesna ili na bolovanju, ali… nije ljudski. Zamolila sam ih da me ne otpuštaju jer mi za invalidsku penziju nedostaju samo četiri i po meseca staža, a onda bih sama otišla“, rekla je Violeta Petrović novinarima nakon što se internetom raširila vest o tome da je ostala bez posla. Da nisu prekršili Zakon, kasnije su novinarki televizije N1, ponovili i u samoj kompaniji. Slučaj Petrovićeve je poslednji i specifičan po tome što je obolela od karcinoma, i uz to mora da se stara o 12-ogodišnjem dečaku, ali daleko od toga da je u Srbiji usamljen. Postavlja se pitanje da li država može ili bolje, hoće nešto da promeni i zašto Zakon o radu usvojen pre tri godine ne štiti jednako radnike zaposlene na određeno kao što bi trebalo da štiti one na neodređeno. Odgovornost za ovakve situacije je, tvrde sagovornici Danasa, na svima u društvu, počevši od države, preko poslodavaca do sindikata. Sindikati kažu da je i primer Petrovićeve rezultat lošeg i brzopleto izglasanog Zakona o radu.

– Ne mogu sve stvari zakonom ni da se regulišu ali konkretno ovaj Zakon o radu usvojen je tokom leta, na brzinu i bez javne rasprave i zato ne čudi što doprinosi robovlasničkom položaju radnika. Samostalni sindikat je poslao zahtev Ministarstvu rada o tome da se uvede odredba kojom bi se zaštitili radnici koji su teško bolesni ali smo od njih pre mesec dana dobili odgovor da će o izmeni zakona biti reči tek tamo 2018. godine – kaže za Danas potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

On kaže da je odgovor direktora Jure na pitanje zbog čega su otpustili Violetu Petrović da ne mogu da pomognu svim radnicima – „grub i društveno neodgovoran“ i da ne bi trebalo da poistovećuje jedan slučaj sa 7.000 drugih zaposlenih.

Predsednik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da problem nije samo u našem Zakonu o radu, jer je slična situacija i u drugim evropskim zemljama, u kojima se sve više ljudi zapošljava na određeno vreme.

– Konkurencija je na tržištu velika, imate ljude iz Kine, Indije, veliki broj radne snage iz Azije i u uslovima nestabilne ekonomske situacije kakva je poslednjih godina dešava se da poslodavci sve manje ljudi zapošljavaju na neodređeno. Evo, primer Švajcarske, jedne od najstabilnijih ekonomija, gde je pre 20 godina broj onih koji su radili na određeno bio sedam odsto, sada ih je gotovo 30 odsto – ističe Rajić.

Odgovornost je, tvrdi on, na državi, ali i na poslodavcima i sindikatima.

– Sindikati nisu prihvatili to da su se uslovi promenili, staromodni su i nije ni čudo što mladi izbegavaju da se učlane. Oni bi trebalo prilikom pregovaranja da pomognu radnicima maksimalno, da ih usmere, da se ne bi dešavalo da ne znaju šta potpisuju – napominje Rajić i dodaje da bi sindikati trebalo da se zalažu više ne samo za one koji rade na neodređeno već i za sve ostale.

Činjenica je i da mi kao zemlja treba da se prilagodimo novonastalim uslovima, ističe Rajić, odnosno da moramo da budemo fleksibilni jer i dve trećine visokoobrazovanih koji odlaze u inostranstvo radi na određeno.

– Treba i da se zapitamo zbog čega u Srbiju dolaze investitori koji traže jeftinu radnu snagu. Zašto ne dolaze bolji? Oni koji dolaze ovde da ulažu znaju da dolaze u korumpiranu državu, u državu u kojoj postoji pritisak na sudstvo i naročito u manjim sredinama takve kompanije imaju veliki uticaj. Napravili smo ambijent da nam takvi dolaze jer ovde nema dovoljno ni znanja ni svesti o tome šta treba da se uradi – napominje Rajić. On kaže da nije dovoljno da ministri pričaju o problemima ili da reaguju ad hoc, već da je neophodno uraditi nešto konkretno.