Za 10 godina u Srbiji odobreno je 209 projekata javno-privatnog partnerstva: Šta treba da se uradi kako bi bolje funkcionisala

Među odobrenim najviše je onih koji se tiču javne rasvete (32), potom javnog prevoza (21), slede izgradnja lokalne infrastrukture, grejanje i toplotna energija i komunalni otpad. Samo u Beogradu je 15 takvih projekata.

Broj odobrenih projekata u kojima država, odnosno lokalne samouprave zajedničkim snagama sa privatnim kompanijama pokušavaju da unaprede, uglavnom, neki komunalni aspekt – ima uzlazni trend.

Osim toga, projekti JPP često predstvaljaju jedino rešenje da se prevaziđu postojeći infrastrukturni problemi, ali opet dosta je onih na kojima još treba da se radi.

“Primetan je trend porasta broja odobrenih projekata JPP u Srbiji, tako da raste potreba za uključivanjem organizacija civilnog društva i građana, jer JPP koji uključuju njih su efikasniji, efektivniji i održiviji”, pokazalo je istraživanje “Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekta JPP na lokalnom nivou”, koje je uradio Institut za teritorijalni ekonomski razvoj, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.

Ovaj projekat sproveden je u tri opštine Plandištu, Topoli i Bečeju, upravo u kom je istraživačica u InTER-u Vesela Vlašković govorila o uspešnoj saradnji sa ovim vojvođanskim gradom u kome su do sada radili na tri projekta JPP – Dimničar, Rasveta, DDD.

“Cilj jeste da se doprinese demokratskom razvoju uz unapređenje javnih poltika i većem stepenu uključivanja organizacija civilnog društva. Prvi projekat koji smo radili u Bečeju bio je firma Dimničar, bio je to prvi projekat iz te oblasti u tom modelu i tu je bilo trzavica jer građanima nije dovoljno objašnjeno šta će dobiti, kakve su koriste od ovog projekta”, rekla je Vlašković.

Građani nisu bili dovoljno upoznati šta konkretno javno-privatno partnerstvo znači, napominje ona, te je izostalo plaćanje.

“Shvatili smo koliko je važno uključiti građane odmah na početku i kod planiranja projekata. Model JPP uveden je još 2011. kada ih je bilo nekoliko, a sada ih je 210 odobrenih i to će tek doživeti ekspanziju”, ističe Vlašković i dodaje da javna komunalna preduzeća i lokalne samouprave za one delatnosti za koje nemaju kapaciteta moraju da rade po modelu JPP.

Vesela Vlašković je napomenula da skoro svaka oblast, bilo da je pitanje izvođenja radova ili usluga, da sve može da se sprovede upravo po ovom modelu.

“Iskustvo je pokazalo da su projekti u koje su uključeni građani i civilno društvo uspešniji i dugoročno imaju više efekta. Nije poenta prebaciti obavezu privatnom partneru već je važno da taj odnos bude partnerski jer samo tako projekat može da uspe i bude efikasan”, istakla je Vlašković na predstavljanju rezultata projekta u Bečeju.

Uključivanje građana ne podrazumeva, kako je rekla, samo njihovo prisustvovanje, već specifično targetira predstavnike onih organizacija koje su najrelevantnije za određene oblasti.

Kada se radi o organizacijama civilnog društva one su često finansijski nestabilne, na lokalnom nivou su im, kako kaže Vlašković, kapaciteti oslabljeni.

“Predlog je da sa njima treba da se radi na tome da se poveća broj članova, da se radi i na drugim načinima kako da prikupe sredstva”, ističe ona i napominje da je situacija razvijenosti civilnog sektora slična u sve tri opštine sa kojima su sarađivali na projektima javno-privatnog partnerstva.

“U Plandištu opština pomaže svojim organizacijama, imaju sluha za njihove potrebe, pomažu im da se umreže, u Bečeju je izražena saradnja sa određenim organizacijama, ta saradnja se nadograđuje. U Topoli imaju najmanje razvijen civilni sektor, ali postoji volja kod javnih vlasti da usvoje preporuke za uključivanje organizacija civilnog društva u dijalog sa javnim vlastima kod projekata JPP”, rekla je Vesela Vlašković.

Ono što bi ubuduće trebalo uraditi kako bi saradnja javnog i privatnog bolje funkcionisla, a preduzeća koja rade po tom modelu bila efikasnija neophodno je doneti propise koji će stvoriti podsticajno okruženje za to da se civilne organizacije lakše uključe.

Osim toga, preporuka InTER-a je i da bi trebalo povećati broj zaposlenih ili ih drugačije organizovati, kao i uvesti sistemski pristup uključivanja građana.

U ova tri grada, u kojima je zajednički sa opštinama InTER sproveo projekat poslednjih godinu dana, trenutno postoji devet projekata javno-privatnog partnerstva. U Bečeju su privatne kompanije sa gradom odlučile da zajedno rade na dimničarskim uslugama, rasveti i dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji.

U Topoli je čak pet primera javno-privatnog partnerstva i to su dva preduzeća koja se bave prevozom, i po jedno otpadom, rasvetom i održavanjem grobalja. U Plandištu ovaj model primenjuje se samo u slučaju rasvete, a odobren je pre četiri godine.

* Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra u Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz
saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.