Potrošači u državama Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država mogu da plaćaju centima i dobijaju iste kao kusur prilikom kupovine. U Srbiji para postoji samo u izrekama „bez prebijene pare“ ili „nema tih para“, jer je ova kovanica davno prestala da postoji. Zašto se onda na cenama u trgovinama, kao i računima za komunalije uporno pojavljuju ovi nepostojeći apoeni? I u čijem džepu završava kusur od 10 do 90 para, jer niko ne vraća „tačno u paru“?
//www.youtube.com/v/NRPJLuBq9VI?version=3&hl=sr_RS&rel=0
Odlukom Narodne banke Srbije 2007. godine zvanično su ukinuti apoeni od 50 para, a nekoliko godina ranije isto je učinjeno i sa manjim kovanicama. Međutim i danas, gotovo sedam godina kasnije, ne samo na rafovima marketa nego i na računima za komunalije, naplaćuje nam se roba, odnosno usluge u nepostojećim apoenima. Potrošač neće pomisliti na štetu po svoj novčanik kada nešto što mu je obračunato na 88,75 plati 89 dinara, međutim šta ako gubitke od nametnutog zaokruživanja obračunamo na mesečnom ili godišnjem nivou? Za razliku od potrošača u drugim zemljama Evrope i sveta, potrošač u Srbiji nema pravo na tačno izračunati kusur.
Sistem zaokruživanja koji se, navodno, u praksi primenjuje radi u korist potrošača. Nadležni tvrde da je ukidanjem para- potrošač čak i na dobitku u slučajevima kada je ceni dodata vrednost manja od 50 jer se tada ona zaokružuje na nulu. Međutim, potrošači najčešće nailaze na one druge cene kada je dodati iznos veći od 50 para, a tada se vrednost proizvoda zaokružuje na dinar višepara zaokružuje se na nulu, dok se ona sa dodatkom većom od 50 para zaokružuje na dinar. Međutim potrošač gotovo nikad ne nailazi na cene sa dodatim apoenom manjim od 50 para.
APOS je više puta preko medija predlagao nadležnima da se viškovi od zaokruživanja cena uplaćuju u fond u humanitarne svrhe. Na taj način bi javna preduzeća, trgovinski lanci, pa i sami potrošači imali pozitivan osećaj da rade nešti korisno. Štednja kusurom je takođe dobra inicijativa koja postoji u drugim zemljama. Američka nacionalna banka omogućava potrošačima da se prijave na uslugu „Zadrži kusur“. Na taj način oni kusure od nekoliko centi stavljaju na poseban štedni račun, pa prosečan potrošač u Americi na kraju godine ostvari dobit od skoro 200 dolara.
Potrošač je i ovde i u čitavom svetu najveći investitor, a najslabiji učesnik na tržištu. U Srbiji, ovo prvo niko ne ceni, a ovo drugo svi zloupotrebljavaju , pa i kada je u pitanju isticanje cena u nepostojećem apoenu.
Tekst je objavljen u specijalnom prilogu Asocijacije potrošača Srbije „Potrošački reporter“ u okviru lista Danas 14. oktobra 2013.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
