Za dozvolu samo 28 dana

Ona tvrdi i da će prvi put usvajanje zakona, koji će se pred poslanicima naći već krajem ove nedelje, pratiti i donošenje podzakonskih akata, a naglasila je da će nakon toga dozvola za gradnju moći da se dobije za 28 dana. Sve će se odvijati kroz „jednošalterski sistem“, što znači da će država preuzeti prikupljanje dokumentacije i raznih potvrda kako bi se olakšalo investitorima.

Mihajlovićeva ističe da će lokalne samouprave do 1. marta biti potpuno osposobljene za primenu ovog zakona, a ukoliko ga ne budu primenjivale, snosiće sankcije. „U drugoj polovini godine biće uvedena i elektronska građevinska dozvola i usvojeni posebni zakoni o građevinarstvu i o konverziji. Do rešavanja pitanja konverzije, svi sa pravom korišćenja građevinskog zemljišta, imaće mogućnost da na njemu grade. „Bez jasnih pravila, nema jasnog sistema“, zaključila je Mihajlović.

Međutim, upravo zbog pitanja na koji je rešena konverzija, reagovala je Mreža za restituciju tvrdnjom da su predlogom zakona načinjena „dva koraka unazad“ u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. „Predloženi zakon će zbog potreba za ubrzanjem procesa izdavanja građevinskih dozvola, moći da zloupotrebi šačica spornih i privilegovanih učesnika takozvane privatizacije“ tvrde u Mreži. Podsećaju da je odlukom Ustavnog suda krajem prošle godine ukinuta mogućnost „zakonite“ pljačke državne svojine, građevinskog zemljišta a stavljena je i tačka na masovne višedecenijske obmane kojima su nas učesnici u privatizacijama ubeđivali da su „kupili građevinsko zemljište u državnoj svojini“.

– Tom odlukom, eksplicitno je navedeno i da građevinsko zemljište u državnoj svojini nije moglo biti u prometu i da se trenutnim korisnicima i učesnicima u postupcima privatizacije, stečaja ili izvršnim postupcima može pretvoriti u pravo svojine samo po tržišnim uslovima – podsećaju u Mreži.

Očekivalo se da resorno ministarstvo omogući sprovođenje restitucije građevinskog zemljišta, pa tek nakon toga da te parcele stavi na tržište, kažu i najavljuju da će „predsedniku Vlade predložiti da ovakve izmene, koje su u totalnoj suprotnosti sa civilizovanim, antimonopolskim i principima slobodnog tržišta povuče iz procedure, preispita sva lica koja su sporna rešenja ubacili u predloženi tekst i na taj način identifikuje u svojim redovima zastupnike organizovanog kriminala“.

Komentarišući izjavu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović „vezanu za problem konverzije korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, da svi koji su u privatizaciji stekli pravo korišćenja zemljišta imaju na njemu pravo izgradnje, ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ističe da ona nije bila precizna.

– Ako je neko kupio zemljište koje je industrijska zona moguće je dozvoliti mu da je proširi, odnosno da podigne nove objekte koji služe za tu svrhu. Međutim, nikako ne može da se dozvoli da se na tom zemljištu gradi neki komercijalni objekat. Te stvari treba precizirati kako ne bi dolazilo do zabune i kako bi se efikasno sprečila bilo kakva zloupotreba – kaže Bušatlija.

On podseća da je ministarka najavila poseban zakon kojim bi bila regulisana konverzija prava korišćenja zemljišta u svojinu. To bi moralo da se izvede tako da država ne pretrpi nikakvu štetu, da korisnici zemljišta postanu njeni zakupci i da plaćaju naknadu državi a ako žele da postanu njeni vlasnici treba da plate punu tržišnu cenu.

– Problem je i u tome što povraćaj zemlje traže i stari vlasnici a proces restitucije nije završen. Ukoliko bi parcele starih vlasnika prešle u ruke tajkuna koji sada imaju samo pravo korišćenja, stvorili bi se dodatni troškovi za državu jer bi onda građani Srbije iz budžeta morali da nadoknade štetu koju su stari vlasnici pretrpeli. U svakom slučaju sva zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast moraju da budu sročena tako da se spreči svaka zloupotreba, da oni kojima je u privatizaciji poklonjena imovina bez bilo kakve naknade, dodatno ne dođu i u posed vrednog zemljišta – zaključuje naš sagovornik.

Novi zakon popravlja konkurentnost

Srbija bi na listi Svetske banke o uslovima poslovanja mogla da sa popne za 100 mesta punom primenom novog zakona o planiranju i izgradnji, izjavila je izvršna direktorka nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Violeta Jovanović. „Primena novog zakona pomogla bi Srbiji da dostigne nivo Makedonije, koja je lider u regionu u toj oblasti“, kazala je Jovanovićeva na predstavljanju izmena ovog zakona u PKS i dodala da analize NALED-a pokazuju da će izmene Zakona doneti značajnu uštedu privredi i opštinama.

Za dozvolu i sedam godina

Ministarka Zorana Mihajlović naglasila je da se u Srbiji sada u proseku na građevinsku dozvolu čeka 216 dana, a u nekim slučajevima pet do sedam godina, što je nedopustivo. Ona je podsetila da je Srbija zbog toga na listi Svetske banke po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola na 186. mestu od ukupno 189. zemalja.