Za dve godine, Srbija od prodavca postala kupac stranog mleka: Slab efekat državnih mera za spas mlekarstva

U prva tri meseca ove godine deficit u trgovini mlekom je skoro već dostigao manjak za celu prošlu godinu. Izvezli smo 7.109 tona mleka, a uvezli 11.190 tona.

Recimo 2019. godine smo izvezli rekordnih 104.574 tone mleka, za 32 odsto više nego prošle godine, a uvezli smo za 3,6 odsto manje nego u 2022.

Rast uvoza i pad izvoza mleka i mlečnih proizvoda samo je ilustracija propasti mlečnog stočarstva u Srbiji koje traje već decenijama.
Teška situacija je dovela do protesta poljoprivrednika prošle godine, koji su kulminirali u maju protestima, blokadama puteva i na kraju merama Ministarstva poljoprivrede.

U februaru su uvedeni prelevmani na mleko od 15 dinara po litru mleka i 30 dinara po kilogramu kačkavalja.
Ovo se pokazalo kao nedovoljno, što pokazuju i podaci o uvozu za prvi kvartal ove godine.
U maju nakon masovnih višednevnih protesta država je pristala da poveća prelevmane na uvozni kačkavalj na 300 dinara po kilogramu i da uvede taksu od 300 dinara po kilogramu uvezenog mleka u prahu.

Glavne mere su povećanje subvencije poljoprivrednim proizvođačima sa 15 na 19 dinara po litri mleka, povećanje subvencije po grlu za priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara i povećanju subvencije po hektaru.

Da li će ovaj novac koji će država dati poljoprivrednicima zaista i dovesti do povećanja proizvodnje mleka ipak nije sigurno.

Nenad Budimović, predsednik Udruženja za stočarstvo PKS, ističe da je važno obezbediti da se novac koji će farmeri dobiti zaista i iskoristi za povećanje proizvodnje mleka.

„Cena mleka u Evropi pada i to je razlog zašto prelevmani nisu dali efekta na uvoz. Uglavnom se uvozi mleko u prahu, sirevi, najviše kačkavalj i maslac. To je i razlog zašto su cene uvoznih sireva u maloprodaji niže od domaćih“, objašnjava Budimović dodajući da je još rano za ocenjivanje efekata mera države.

„Ove mere su prvi korak koji mora dovesti do sistemskih rešenja u mlečnom govedarstvu. Moramo da vidimo ko su ti koji mogu da povuku proizvodnju mleka, da oni unaprede proizvodnju, ali da ne zapostavimo ni male proizvođače koji proizvode za sebe, za pijacu, prave kajmak…“, ističe Budimović usput podsećajući na jedan od zahteva protestanata, da se ograniče trgovačke marže za osnovne mlečne životne namirnice kao što su konzumno mleko i jogurt.

Neki stručnjaci su pak pesimistični što se tiče mlečnog govedarstva, jer njegova propast traje decenijama, bez izgleda da se taj trend može preokrenuti.
Agroekonomista Milan Prostran podseća da je 1990. godine u Srbiji bilo 960.000 grla, a da danas ima oko 200.000.

„Taj pad proizvodnje je kulminirao prošle godine, a trgovci su iskoristili priliku da naprave posao. Kada je počeo rat u Ukrajini predsednik države je rekao da imamo zalihe svih namirnica osim mleka u prahu i tada je počeo uvoz. Taksa koja je uvedena na uvoz nije ga destimulisala, već je samo povećana cena mleka u maloprodaji. Mi ćemo i dalje imati problem i pored mera države da se stimuliše stočarstvo, ne možete povećati proizvodnju dok nemate krava“, napominje Prostran ukazujući da je proizvodni ciklus najduži u govedarstvu, a osim toga i veoma skup.

On ističe i da su pokidani nekadašnji odnosi između primarnih proizvođača i mlekara.

„Mlekare gledaju svoj interes i ne može im se zbog toga zameriti. Ako im se više isplati one će uvoziti mleko u prahu, umesto da otkupljuju domaće. Zato su i izbili ti protesti“, napominje Prostran.

On dodaje i da efekti prelevmana često budu samo budžetski prihod, pa novac ode u budžet a ne poljoprivrednicima kao što se oni nadaju.

Za tri meseca ove godine najviše mleka i prerađevina uvezeno je iz Poljske – 2.992 tona, dok je iz BiH uvezeno 2.713 tona mleka. Znatno manje količine su uvezene iz Francuske, Danske, Hrvatske, Mađarske itd.

Prostran ukazuje na ogromne subvencije koje dobijaju EU farmeri i da pored njih naši proizvođači nikada neće biti konkurentni.

Ako je tako postavlja se pitanje da li nam je uopšte potrebna domaća proizvodnja mleka. Prostran upozorava da kada ugasite svoje stočarstvo, ostajete zavisni od drugih i „u problemu ste“.

„To se desilo Hrvatskoj. Bez sopstvene proizvodnje hrane zemlja ne može biti samostalna i nezavisna. A bez stočarstva uništićemo i poljoprivredno zemljište, jer mineralno đubrivo ne može da održi plodnost zemljišta, samo prirodno“, ocenjuje Prostran dodajući da se već decenijama vlade uopšte ne bave poljoprivredom osim kad dođe kriza.