Za Expo milijarda evra, prihodi od PDV u padu, akcize rastu: Šta predviđa rebalans budžeta koji je kritikovao Fiskalni savet

Rebalans podrazumeva smanjenje deficita u odnosu na originalni proračun sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a, ali će istovremeno država nastaviti da deli okolo novac šakom i kapom. S druge strane, to će se finansirati povećanjem nameta.

Prema rečima Siniše Malog, ministra finansija, u budžetu za ovu godinu biće 60,6 milijardi dinara više nego što je planirano, pa će rebalansom taj novac biti preraspodeljen.

Deo novca biće podeljen za povećanje septembarskih plata za prosvetne radnike i medicinsko osoblje za 5,5 odsto, kao i za povećanje penzija u istom iznosu.

Mali je predstavljajući rebalans na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava istakao i da je izmenama zakona o budžetu za ovu godinu obuhvaćeno 12 milijardi dinara za pomoć majkama, odnosno mladima do 16 godina.

Povećanje za plate zaposlenih u rebalansu iznosi 6,3 milijarde dinara ili nešto više od 50 miliona evra u odnosu na originalni budžet.

Za 5,2 milijarde dinara veći su troškovi za kamate na javni dug, a najveće povećanje na strani rashoda zabeleženo je u subvencijama, za 33 milijarde dinara.

Najveći deo toga odnosi se na subvencije poljoprivrednicima koje su dobili nakon proletošnjih protesta kada im je povećano davanje po hektaru sa 9.000 na 18.000 evra, premije po litru mleka sa 15 na 19 dinara i podsticaje po mlečnom grlu.

Ukupno su subvencije za poljoprivredu povećane za oko 250 miliona evra, odnosno 32 milijarde dinara, a davanja poljoprivredi će dostići sedam odsto BDP-a.

Jedna od pet glavnih stavki u rebalansu prema ministru finansija su i kapitalne investicije, a država je povećala budžet za javne investicije za 25 milijardi dinara ili oko 200 miliona evra, sa 427,2 na 452,3 milijarde dinara.

Inače u projektnom delu budžeta pojavio se i Ekspo 27. U ovoj godini za ovaj projekat biće izdvojeno 3,9 milijardi dinara, a u 2024. 37,6 milijardi i u 2025. godini čak 70 milijardi dinara. Ukupno, to je skoro milijardu evra, ne računajući troškove u 2026. godini kada bi trebalo da bude gotova lokacija za održavanje izložbe.

Takođe, za Nacionalni stadion će ove godine biti ukupno isplaćeno 12,3 milijardi dinara, sedam milijardi dinara sledeće godine i još milijardu 2025. godine.

Mali je ocenio i da će se izdvojiti 3,9 milijardi dinara za lečenje dece u inostranstvu kao i lečenje od retkih bolesti.

Zanimljivo je da je rasprava o rebalansu zbrzana u rekordnom roku. Naime, Fiskalni savet je u subotu dobio predlog budžeta na ocenu, dok su poslanici dobili mejl sa predlogom zakona u ponedeljak ujutru u 9.40 sati, a sa zakazanom sednicom odbora za finansije u 14 sati.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, ocenio je da se Srbija suočava sa visokom inflacijom i niskim privrednim rastom koji će prema proceni ove institucije iznositi dva odsto BDP-a ove godine.
Uprkos tome on je ocenio da su fiskalni trendovi povoljni, jer su na rashodnoj strani prepolovljeni troškovi za energetiku usled blage zime, pada cena energenata i veće proizvodnje električne energije.

Na prihodnoj strani imamo značajan rast prihoda od poreza na dobit, s obzirom na to da smo u 2022. imali rekordan rast dobiti privrede.

„Na primer NIS je imao šest puta veću dobit od proseka prethodne tri godine. Pitanje je koliko je to održivo. Fiskalni savet upozorava na zabrinjavajući pad naplate PDV-a u 2023. godini i tu vidimo problem jer Poreska uprava nije dovoljno kadrovski opremljena. Prema našoj proceni ovim rebalansom moglo se uštedeti 1,3 milijarde evra i deficit se mogao smanjiti na ispod 1,5 odsto BDP-a što je bio predlog Fiskalnog saveta još u junu kada su obelodanjene mere vlade. Ovako smanjeni deficit na 2,8 odsto BDP nije ušteda jer se i dalje država mora zadužiti oko dve milijarde evra da finansira deficit. Nema tu uštede, već samo pitanje da li ćemo se više ili manje zadužiti“, ocenio je Petrović dodajući da to ipak neće značajnije povećati javni dug, za koji je ministar finansija procenio da će iznositi 52 odsto BDP-a na kraju godine.

Petrović je ipak ocenio da inflacija uvećava naš BDP u evrima zbog stabilnog kursa pa zbog toga udeo rastućeg javnog duga u BDP-u ne raste značajno.

On je podsetio i na fiskalno pravilo po kom je pri javnom dugu u rasponu 45 do 55 odsto BDP-a deficit mora biti 1,5 odsto BDP-a.
Savet je pohvalio rast kapitalnih investicija na preko sedam odsto BDP uz napomenu da nisu jasni prioriteti po kojima se investicije biraju.

Petrović je kritikovao vanredno povećanje penzija, pošto je u decembru prošle godine donet zakon po kome toga nema.
„To utiče na kredibilitet ekonomske politike. Takođe i 2008. godine, mada u znatno većoj meri, imali smo sličan izlet kada su nominalno povećane penzije za 35 odsto i posle smo se od toga oporavljali do 2017. godine“, upozorio je Petrović.

On je istakao da su povećanje penzija i subvencija u poljoprivredi trajne mere koje će se prelivati i na naredne godine.

„Ta davanja nisu pokrivena iz ušteda, a to se vidi iz pregovora Vlade sa MMF-om gde Vlada prihvata da davanja poljoprivredi i za penzije, oko jedan odsto BDP, nadoknadi trajnim merama u budžetu. I ta mera je povećanje akciza od oktobra da bi se pokrili ovi troškovi“, rekao je Petrović.

Savet je kritikovao i linearni trošak 100 miliona evra za sve mlade do 16 godina „i kome treba i kome ne treba“, upozorivši da će to kreirati tražnju u ekonomiji koja već ima veću inflaciju od zemalja u okruženju.

„Kada imate visoku inflaciju vođenu cenama hrane i energenata, ona najviše pogađa siromašne. Ovih 100 miliona evra moglo se usmeriti onima kojima novac baš treba, a mi smo pre dve godine već dali predlog kako bi se to moglo uraditi“, istakao je Petrović ističući da je do sada podeljeno na ovaj način oko dve milijarde evra i to je finansirano dugom i u uslovima rastućih kamatnih stopa.

Na prihodnoj strani rebalansom su utvrđena povećanja prihoda od poreza na dobit za čak 49,6 milijardi dinara.

S druge strane prihodi od poreza na dodatu vrednost smanjeni su za 4,8 odsto ili za 41,3 milijarde dinara. U obrazloženju, Ministarstvo finansija objašnjava ovo visokom „paničnom“ potrošnjom građana prošle godine kada je počeo rat u Ukrajini, kao i potrošnjom ljudi koji su boravili u Srbiji, zbog čega je povećana osnovica.

Takođe su povećani prihodi od akciza za celih 29,9 milijardi dinara u odnosu na budžetski plan.

Akcize na derivate nafte su povećane za 24 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode povećane za 3,9 milijarde dinara, dok je projekcija prihoda od ostalih akciza uvećana za dve milijarde dinara.

„Kako bi se sprečio prekomerni rast cena naftnih derivata, u prethodnoj, i delom u 2023. godini, iskorišćena je zakonska mogućnost privremenog smanjenja iznosa akciza i to u rasponu od pet do 20 odsto koliki je i zakonski maksimum. Prihodi od akciza na derivate nafte za 2023. godinu, prvobitno su planirani uzimajući u obzir umanjenje akciza za 10 odsto. Stagnacija i pad cena sirove nafte na međunarodnom tržištu, tokom prvog tromesečja omogućili su primenu umanjenja od pet odsto, a nakon toga, u aprilu, i potpuno ukidanje umanjenja, bez većeg uticaja na maloprodajnu cenu“, navodi se u obrazloženju rebalansa.