Za godinu dana nijedna reforma

Plasman na 48. mesto među 130 zemalja je i dalje dobar rezultat, posebno zato što ni u jednoj kategoriji Srbija nije zabeležila pogoršanje, već su samo druge zemlje ostvarile mnogo veći napredak. Međutim, ipak se postavlja pitanje zašto Vlada nije u toku prošle izveštajne godine (do juna) sprovela nijednu reformu, osim završetak reforme građevinskih dozvola, posebno zato što čak imamo i radnu grupu pri Vladi za Duing biznis listu kojom predsedava potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a najavljivali su da će ući u top 30.

U Vladi se brane da jesu radili, ali da je moglo brže. Tako potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović tvrdi da je zakon o katastru usvojen u skupštini u maju, mada je bio spreman još u novembru. Zakon kojim se pečat izbacuje iz upotrebe je usvojen u oktobru pa će se i efekat toga videti tek u narednom izveštaju. Ipak nema odgovora na pitanje zašto nisu usvojeni pravilnici kojim se olakšava priključak na struju po čemu smo pali na 104. mesto u svetu, što zbog toga što treba u proseku 125 dana da se on dobije, što zbog cene 212 odsto godišnjeg prihoda po stanovniku što je skoro 11.000 dolara. Mihajlović najavljuje da će do kraja godine Ministarstvo energetike i EPS to morati da reše, ali i u prošlogodišnjem izveštaju u toj oblasti smo bili najlošije plasirani pa se ništa nije dogodilo godinu dana. Takođe, po plaćanju poreza nalazimo se na 79. mestu i tu takođe nije bilo nikakvog napretka mada se reforma Poreske uprave sprovodi od 2014. godine. Srbija je daleko iznad proseka regiona i po vremenu potrebnom za plaćanje poreza (225,5 sati godišnje) i po broju različitih poreza (33) i po indeksu procedura nakon podnošenja poreske prijave kao što su za povraćaj PDV-a ili ispravki kod poreza na dobit gde smo daleko gori od proseka regiona. U ovoj oblasti recimo već šest godina se priča i radi na smanjenju parafiskalnih nameta i uvođenju reda u naknade pre svega lokalnih samouprava. Sada imamo obećanje Ministarstva finansija da će taj zakon konačno biti usvojen do kraja godine prilikom usvajanja zakona o budžetu. Još jedna oblast gde smo loš plasirani je zaštita manjinskih investitora (83. mesto), ali nema nikakvih najava da bi ovde moglo doći do nekog poboljšanja.

Prilikom isticanja značaja Duing biznis liste najčešće se može čuti da će ako budemo tamo dobri doći strani investitori. Stručnjaci smatraju da to baš i nije tačno. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da investitori možda pogledaju tu listu kao prethodnu informaciju ali da svakako ulaganje stotina miliona evra ne baziraju na njoj.

„Ljudi misle da investitori u svetu gledaju tu listu, ali niko neće uložiti milione na slepo. Drugo, naša ekonomija je nestabilna, dve godine je poboljšanje, pa dve godine pogoršanje. Strani investitori prvo ispituju tržište, pa se onda dogovore sa Vladom, a koliko znam naša Vlada ispunjava sve te obaveze. Za investitore nisam siguran. Recimo šta Fijata briga koliki su porezi u Srbiji ili kolike su takse kada ih ne plaća. Nigde u listi se ne meri kada Vlada stane uz kompaniju a protiv štrajka sindikata“, ocenjuje Savić dodajući da je upitna i objektivnost svih tih rang lista međunarodnih institucija. On takođe ističe da ga ovaj pad ne brine, kao što nije bilo razloga za euforiju kada smo beležili skokove na toj listi.

Da ovo nije značajna promena slaže se i Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dodajući da na ovoj listi stojimo dobro, dok recimo po indeksu konkurentnosti ne ili po indeksu upravljanja državom Svetske banke gde smo među najgorima u Evropi.

„Pitanje je kolika je relevantnost liste na kojoj je Gruzija ispred Nemačke ili Azerbejdžan ispred Austrije. Mana ovih pokazatelja koji mere konkretne slučajeve što se vlade fokusiraju na njih, ali to uopšte ne znači da je opšte stanje u toj oblasti dobro. Recimo mi smo dobri u izdavanju građevinskih dozvola, ali nelegalna gradnja buja. Tu nešto nije u redu. Izdavanje lokacijskih dozvola prati korupcija, nema dovoljno lokacija za gradnju, nema urbanističkih planova… To je kao kada đacima stalno dajete iste zadatke, pa oni nauče samo njih, a ne znaju ništa o celoj toj oblasti. S druge strane, korisno je što države uglavnom reše to što se vidi na Duing biznis listi tako da verujem da će to biti slučaj i sa priključkom za struju i drugim indikatorima“, objašnjava Arsić.