Za građane nenormalno, ali za Vladu ima smisla

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. mora se pomoci i to je institucija od prioritetnog znacaja

2. Pitam se kako je moguce da jedino u Srbiji gubitke prave farmaceuti i petrohemicari? To su u svetu veoma profitabilne industrije. Mi smo, izgleda, u svemu jedna NAOPAKA zemlja.

3. Ima smisla itekako… 1.500 ljudi zaposljava petrohemija…

4. Lepo je rečeno: "ukoliko je ovo zaista poslednji pokušaj da se spasi Petrohemija. Ako preživi biće dobro, jer je to preduzeće veliki izvoznik, ako ne, onda Vlada treba da preuzme odgovornost". Dakle Vlada je svesna svoje odgovornosti i ne vidim šta je problem. do sada se pokazalo da je Vlada imala dobre ekonomske odluke.

5. Petrohemija je veliki izvoznik i zapošljava hiljadu ljudi i zbog toga se treba spasiti

6. Da, treba se spasiti Petrohemija ali je nejasno ….kako to da su plate u Petrohemiji najvece u SRbiji?

7. Svi zaboravljaju da je Petrohemija preživela sankcije. Bombardovanje 1999 nije, od šest proizvodnih fabrika na lokaciji Pančevo dve su uništene a treća tehnološki povezana prstala sa radom. Niko dinar nakon toga nije uložio u Petrohemiju za razliku od tadašnjeg NISa. Što se plata tiče u pola su Azotarskih a da ne poredimo sa NISom .

8. Mislim da bi odlicno resenje za ovu firmu bilo montiranje SNS kadrova u rukovodece strukture.To bi sigurno jos vise pomoglo!
   Eto onomad citasmo kako je Bajatovic zaposlio 50 socijalista u "Tozu Markovic".Firma je vec bankrotirala pa cuveni ekonomista poseze za hrabrim potezom.Vlada cuti, sto znaci da se slozila sa tim!

9. Potemkinova statistika
   Kako je moguće da su statistički podaci sve bolji, a stanje u privredi i društvu sve lošije?

   Potemkinova statistika

   Izveštaj APR-a o poslovanju privrede za 2014. godinu zavredio je svaku pohvalu. Njime je dokumentovano potvrđeno katastrofalno stanje u poslovanju privrede. Statistička pouzdanost ovog izveštaja počiva na činjenici da su analize vršene na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja. A onda šok za 2015.

   enja se statistička baza za analizu tako što se sada analiza vrši na osnovu zbirno obrađenih podataka za "statističke i druge potrebe". Iz baze podataka izostavljeni su podaci 32.000 (od 122.000) preduzeća koja nisu ni predala završne račune. I počinje finansijska bajka; privreda je uspela da gubitke od 132.618 miliona dinara u 2014. pretvori u pozitivan finansijski rezultat od 143.790 miliona dinara u 2015. Dakle, 276.408 miliona dinara ili oko 8% BDP-a. Nijedan podatak iz ovog izveštaja ne može se smatrati relevantnim sve dok za četvrtinu najlošijih preduzeća ne postoje podaci.

   Kreativna statistika pokazuje svoju maštovitost i na obračunu prosečnih plata. Tako se tvrdi da je prosečna plata oko 45.000 dinara. U izjavi za Politiku direktor Zavoda za statistiku kaže da u obračun prosečnih plata nisu uzeta u obzir primanja preduzetnika i zaposlenih kod njih zato što su ti podaci nepouzdani!? Napomenimo, procenjeni broj preduzetnika, prema podacima istog Zavoda je 232.765, a zaposlenih kod njih 236.359 – ukupno 469.124 plata. Svi su pravno registrovani i u zakonskoj obavezi da plate isplaćuju preko računa. Zašto su podaci o preduzetnicima nepoželjni za statistiku kad se obračunavaju prosečne zarade? Ako bi podaci o zvanično isplaćenim platama preduzetnika i zaposlenih kod njih ušli u bazu obračuna prosečne plate, njen iznos ne bi bio veći od 32.000 dinara. Utisak da se jedan deo plate isplaćuje u kešu i da veliki deo preduzetnika ne može isplatiti ni najnižu cenu rada, ne može biti razlog da se najveći deo statističkog uzorka izbaci iz analize.

   O realnoj stopi nezaposlenih nije moguće steći ni približan uvid. Anketa o radnoj snazi ima potpuno nepouzdane baze podataka. Neki podaci u prošlosti su preuveličani, drugi umanjeni. Tako se ispostavi da se broj angažovanih na poslovima pomoći trećim licima u kući poveća 100 odsto u jednom mesecu ili za 24 odsto broj zaposlenih u poljoprivredi. Lice koje je i neformalno angažovano jedan dan u sedmici ne vodi se kao nezaposleno. I, na kraju, koliko god zafali do optimističkih 15 odsto nezaposlenih, prevali se na poslovno angažovane u sivoj ekonomiji, iako za taj način poslovanja ne postoje ama baš nikakvi relevantni podaci.

   I da zaključimo: stanje u privredi je katastrofalno. Prosečna plata ne prelazi 32.000 dinara, a stopa nezaposlenih je oko 22 odsto. Iznositi fingirane statističke podatke u ime jeftine političke propagande nanosi ogromnu štetu državi, građanima i privrednicima. Svi oni donose odluke na osnovu zvanične statistike.

   Zvanična statistika se poslužila predškolskom logikom skupova: ako se iz korpe sa jabukama izbace trule, ostaće samo dobre.