Za isplatu otpremnina 64 miliona evra

To je još jedan udarac za pokleklu avio-kompaniju koja je nekada bila oličenje austrijske privredne ekspanzije, a koja je početkom 2000, zapala u duboku krizu. Akcije te kompanije, koje su 1988. godine vredele 36,06 evra, pale su 2008. na samo jedan evro. Procenjuje se da je uvođenje prekookeanskih letova osnovni uzrok pada vrednosti akcija, ali i loših poslovnih rezultata. Samo u 2006, na tim letovima je zabeležen gubitak od 80 miliona evra. U nameri da spase ono šta se spasti može, direktorijum kompanije je 2006. godine odlučio da ukine letove za Šangaj, Mauritaniju, Kolombo i Mali. Prodato je pet dugolinijskih „erbasa“ tipa A340 i A330, a 1.000 zaposlenih našlo se na spisku za otkaze. Uprkos tome, gubici su i dalje rasli i u 2008. godini dostigli su 1,5 milijardi evra. Kako država nije bila voljna da iz budžeta pokrije dug, rešenje je potraženo u prodaji kompanije.

I kao što se i očekivalo, nemačka Lufthanza koja raspolaže flotom od 250 aviona dugog doleta (plus 150 naručenih) i zapošljava više od 100.000 ljudi, kupila je, za 366.000 evra, austrijskog avio-prevoznika koji, kao ćerka kompanija, nastavlja da posluje, ali i da niže gubitke. U 2010. godini gubici su premašili 65 milijardi evra, što primorava menadžment da pristupi radikalnoj sanaciji, koja je podrazumevala i prodaju još jedanaest „boinga“. Loši poslovni rezultati obeležili su i 2011. godinu, kada je registrovan gubitak od 63,5 milijardi, da bi već u prvom kvartalu ove godine, minus dostigao 67 milijardi evra. Kako bi svoju kćer izvela iz krize, Lufthanza predlaže hitno sprovođenje niza restriktivnih mera, među kojima je i smanjenje zarada letačkog osoblja koje su bile među najvišima u Evropi. Nezadovoljni tom odlukom, 550 pilota i 1.500 kabinskog osoblja Austrijan erlajnza odlučili su da kolektivno pređe u austrijsku avio-kompaniju Tirolija. Ta kompanija, koja je osnovana 1988. godine kao akcionarsko društvo za održavanje saobraćaja na liniji Beč – Insbrug, od 1998. bila je u stoprocentnom vlasništvu AUA, pod čijim kišobranom se razvila u ozbiljnog avio-prevoznika (2003. godine prevezla je 2,8 miliona putnika). Pošto su cene avio-karata bile niže, to su i primanja osoblja bila znatno ispod onih u AUA. Ne želeći da ovim prelaskom prihvate i niža primanja, stotinak pilota i više od 200 članova letačkog osoblja odlučilo se za otpremnine.

Svi potencijalni kupci AUA

Osim Lufthanze, koja je slovila za najozbiljnijeg pregovarača, na listi potencijalnih kupaca Austrijan erlajnza našao se i ruski Erflot. Ta kompanija bila je spremna da izvrši sanaciju i uloži sredstva u dalji razvoj austrijskog avio-prevoznika, što je i razumljivo, ako se ima u vidu da bi kroz sistem AUA linija, Erflot značajno proširio poslove. Ipak, sve se svelo samo na ponudu. Interesovanje je iskazala i jedna kineska avio-kompanija koja je ponudu uslovila preuzimanjem bečkog aerodroma. Pojavio se i jedan arapski milijarder, šeik Mohamed bin Isa al Džaber, koji je u najstrožem centru Beča sagradio Grand hotel, ali kad je shvatio u kakvom je stanju kompanija odustao je od posla.