Za isti posao muškarcima 8,7 odsto veća plata

To znači da generalno gledano u Srbiji zaposleni muškarci primaju za 16 odsto više plate, a da žene od polovine novembra do kraja godine ustvari rade za džabe. Naravno, u taj neplaćeni rad ženama ulazi 22 sata nedeljno rada po kući o čemu je pre nekoliko dana, na evropski Dan jednakih zarada, govorila i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

„U odnosu na muškarce koji na kućne poslove sedmično potroše 10 sati, žene nakon radnog vremena na poslu provedu još 22 sata u nedelji obavljajući kućne obaveze. Uz platni jaz koji postoji, žene bi morale da rade 40 dana duže da bi dostigle zaradu koju imaju muškarci“, rekla je Mihajlović.

Prema podacima RZS, Srbija je među zemljama sa nižim platnim jazom u Evropi, međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca. Najveći jaz od 10,1 odsto je među muškarcima i ženama koji imaju između 40 i 49 godina, 9,3 odsto je razlika u kategoriji onih koji imaju 30 do 39 godina, dok je najmanji jaz u platama među starijima od 60 godina, svega 0,3 odsto.

Gledano po zanimanjima u Srbiji najveći jaz u zaradama je, pokazuju podaci RZS, među zanatlijama – 30 odsto, potom slede „jednostavna zanimanja“ sa 24,3 odsto, potom monteri i vozači sa 19 odsto. S druge strane, najmanja razlika u platama je među službenicima u administraciji – tri odsto. Žene su prosečno godišnje zarađivale više od muškaraca jedino u oblasti saobraćaja, poslovanja nekretninama i uslužnim delatnostima, dok su u svim ostalim muškarci bili bolje plaćeni.

I kada se radi o penzijama muškarci su bolje prošli, jer su prosečne penzije za muškarce u 2016. bile nekih 29.000 dinara, dok su žene primale oko 23.000 dinara.

Ovaj jaz najčešće se objašnjava time što žene rade u manje plaćenim poslovima, na primer u tekstilnoj industriji, prosveti, dok je među mašinskim i elektroinženjerima, kao i u IT-u mnogo više muškaraca. Drugi, nezanemarljiv razlog je i to što žene uglavnom uzimaju plaćeno odsustvo zbog rođenja deteta.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković kaže za Danas da žene jesu manje plaćene od muškaraca i da su oni na to u poslednje dve godine više puta ukazivali.

„Podaci su različiti od delatnosti do delatnosti a ono što nije toliko poznato je da su u Srbiji razlike u zaradama po polu veoma izražene u nekim od visoko plaćenih zanimanja. Na primer, u IT sektoru su žene programeri na istim pozicijama sa svojim kolegama muškarcima plaćene i do 400 evra manje. Pored istraživanja i zvanični statistički podaci pokazuju da je recimo, godišnji porez na dohodak za 2017. prijavilo 23.238 građana. Među njima je najviše menadžera, direktora i inženjera – 90 odsto muškaraca“, napominje Janković.

Bitno je istaći, kako kaže, da postoji i razlika između državnih organa i javnih preduzeća i privatnih kompanija. I dok su plate u državnom i javnom sektoru transparentne i regulisane zakonima, ne postoji zakon koji na to obavezuje privatne kompanije.

„Zakon o radu propisuje da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, bez obzira na pol. Uz Zakon o zabrani diskriminacije, ovo je važna odredba za zaštitu od diskriminacije. Ovaj problem se najefikasnije prevazilazi rušenjem stereotipa i predrasuda o rodnim ulogama, napuštanjem stavova da je roditeljstvo isključivo briga majke, promovisanjem vrednosti rodne ravnopravnosti i njenim integrisanjem u sve aspekte života“, ističe Janković i napominje da u tim procesima treba da učestvuju ne samo žene, već i muškarci, kao i društvo u celini. Od velike pomoći bi bile pritužbe koje bi žene podnosile, a kompanije bi mogle, kako naglašava, da značajno pomognu objavljivanjem podataka o proseku zarada, ali i promovisanjem primera dobre prakse.

Janković kaže da nejednake plate između muškaraca i žena za isti posao ili posao iste vrednosti predstavljaju jedan od vidova diskriminacije, ali da Srbija nije izuzetak jer je vrlo slična situacija i u nekim evropskim zemljama, pa čak i u Kanadi.

Iako su žene u Srbiji kvalifikovanije od muškaraca (više ih diplomira i doktorira) na svakih 100 dinara koje prosečno u Srbiji zaradi zaposleni muškarac, žena zaradi 96,7 dinara. Međutim, žene su, čak i za iste poslove, pa i za one za koje su više kvalifikovane, plaćene manje ne samo u Srbiji već i zemljama članicama EU. Prema podacima Eurostata, žene su tokom 2015. u EU zarađivale 16,3 odsto manje od muškaraca. Razlika niža od 10 odsto u platama je jedino u Italiji, Luksemburgu, Rumuniji, Belgiji, Poljskoj i Sloveniji, dok je preko 20 odsto u Estoniji, kao i u Češkoj, Nemačkoj, Austriji i UK.

Samo jedna pritužba

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković kaže da im je samo jedna žena poslala pritužbu zbog manje plaćenog posla u odnosu na muške kolege, ali da se tokom postupka pokazalo da se ne radi o nejednakoj zaradi. „Međutim, ovo ne znači da ne postoji ovakva praksa i da žene nisu manje plaćene. Mi kao institucija smo svakako otvoreni i ohrabrujemo žene da se jave pritužbama jer je to u opštem interesu“, ističe Janković.

Što manje obrazovanje, veći jaz

Kako navode za Danas u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost, platni jaz između žena i muškaraca koji imaju samo osnovnu školu ili manje iznosi čak 22,4 odsto, sa srednjim obrazovanjem 15 odsto, a sa visokim obrazovanjem, magistarskim i doktorskim studijama neočekivanih 17,8 odsto. Ukoliko, pak, posmatramo platni jaz po grupama zanimanja, primetan je i visoki procenat jaza na rukovodećim i funkcionerskim pozicijama i na zakonodavnim mestima, gde iznosi 13,6 odsto, a u slučaju inženjera, stručnih saradnika i tehničara ovaj jaz iznosi 16,1 odsto u korist muškaraca.