Za izvoz oko dva miliona tona hlebnog žita

 I mada sve nijve u Vojvodini nisu požnjevene, procenjuje se da se prinosi kreću, u proseku, oko sedam tona po hektaru i gotovo je izvesno da će viškova pšenice biti, samo se prognoze ne podudaraju kad je reč o količinama. Milion, ili dva miliona tona pšenice od ukupno proizvedenih tri miliona tona, dilema je koja se nameće na kraju žetve. Moglo bi se reći da je to ozbiljno ekonomsko pitanje, s obzirom na to da pšenica u agraranoj proizvodnji učestvuje sa 12 odsto, a mlinarska industrija ne potroše više od milion tona.

– Procena je da će sa oko 600.000 hektara, koliko je pšenicom bilo zasejano, ove godine biti poženjeveno više od tri miliona tona pšenice. Prosečan prinos pšenice kreće se oko pet tona po hektaru, mada bi mogao da bude i nešto veći. To praktično znači da je rod za petinu veći od prošlogodišnjeg, ali i u odnosu na prethodnih 10 godina. Raduje nas činjenica da su mnogi proizvođači, naročito u Vojovodini, postigli zaista visoke prinose, koji se kreću od šest do osam tona po hektaru, a neki čak i više, što je znatno iznad prosečnih – izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević prilikom nedavnog obilaska žetvenih radova u Idvoru.
Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković smatra da je ova godina izvanredna kada su prinosi svih ratarskih kultura u pitanju.

– Žetva ječma u Vojvodini u potpunosti je završena, dok se u centralnoj Srbiji privodi kraju, pa se sa sigurnošću može reći da su prinosi te kulture takođe veoma dobri. Prinosi govore o tome da su ratari u Srbiji napredovali, odnosno da su ovladali savremenim tehnologijama proizvodnje. Kada je reč o pšenici, potrebno je skladištenja po kvalitetnim grupama, jer će od toga korist imati svi, poljoprivrednici će postići bolju cenu, država će ostvariti veći devizni priliv, a potrošači će jesti kvalitetniji hleb – poručuje Saković.

Prema podacima zrenjaninske Privredne komore, u srednjem Banatu rod je dobar i u rangu višegodišnjeg proseka. Tamo gde nije bilo štete zabeleženi su prinosi od 6,8 tona po hekatru.
– Ukoliko ne dođe do nekih drastičnih promena u konačnom bilansu ove godine ćemo moći da računamo na prosečan prinos od oko 6,5 tona po hektaru. To je dobar rod, iako je najbolja proizvodna godina bila 2015. Poslednjih pet godina prosečan prinos u žetvi na području srednjeg Banata uznosi 5,44 tone po hektaru – objašnjava inženjer Mihajlo Jahura, rukovodilac Odbora za poljoprivredu RPK u Zrenjaninu i dodaje da se pšenica skladišti u silosima i zadrugama.

Ali nisu svi ratari u Vojvodini dobro prošli. U pojedinim katastarskim opštinama u srednjem Banatu grad je „požnjeo“ ovogodišnji rod pšenice i desetkovao kompletnu ratarsku proizvodnju. Procena opštinskih organa je da su usevi stradali na površini od oko 9.500 hektara u atarima nekoliko sela severno i zapadno od Zrenjanina. Najviše su pogođeni atari naseljenih mesta Elemir, Melenci, Aradac, Mihajlovo, Jankov most, deo zrenjaninskog atara i Mihajlovo, koje je tim povodom posetila delagacija pokrajine i grada. Materijalna šteta procenjuje se na 900 miliona dinara.

– Najviše je stradao suncokret, zatim pšenica, kukuruz i povrtarske kulture. Oštećene su ifolije na plastenicima, pa je stradalo i povrće u njima. NJive se više ne mogu preorati, za to sada nema vremena i u ovom trenutku svaka bi nam pomoć dobrodošla, jer smo pretrpeli značajne gubitke – navodi Erne Tot, predsednik Saveta MZ Mihajlovo.

U ovom trenutku, s obzirom da je žetva pri kraju, glavna tema je cena žita od oko 15 dinara po kilogramu, koja prema tvrdnjama ratara ne pokriva ni troškove proizvodnje. Oni zahtevaju otkup za Robne reserve i očekuju da država intervetno smiri potrese na tržištu.

– Pravi ršum na tržištu nastao je posle odluke Državnih robnih rezervi da se sa njihovog lagera, trgovcima, prošle godine, pozajmi 18.000 tona. Oni su tu pšenicu do aprila prodavali ispod tada aktuelne cene i automatski snizili cenu brašna koja je iznosila 210 evra po toni, a sada je pala na 160 evra. Posle ovog loma na tržištu, cena pšenice se vratila na nivo od 17,20 do 17,50 dinara po kilogramu, ali je cena brašna ostala ista, čime je naneta velike štete mlinarima. Druga istina odnosi se na prinos. Najglasniji su ratari koji uz minimalna ulaganja seju pšenicu za sprovođenje biološkog plodoreda. Oni nemaju razloga, a ni pravo, da se u ovom času javljaju kao pregovarači sa državom o ceni. S druge strane, država nema pravo, niti alat, da udovolji želji ratara. Potrebe za hlebnim žitom u Srbiji kreću se od 900.000 do 1.200.000 tona i svako zrno preko toga nema kupca. Uz to, mlinska industrija ni uz pomoć banaka nema novac za ovakav otkup – navodi u svojoj analizi agrarnih kretanja Čedomir Keco, urednik časopisa Gazdinstvo.

Sudeći prema rezultatima razgovora ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežane Bogosavljević Bošković i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima LJajića, sa predstavnicima proizvođača ratarskih kultura i otkupljivača (sastanku su prisustvovali i predstavnici Produktne berze i udruženja proizvođača žita), očekivanja ratara neće biti ostvarena. U saopštenju Ministrastva poljoprivrede ističe se da je na sastanku ocenjeno da će prinos u 2016. godini biti iznad višegodišnjeg proseka, i da će pšenice biti u rekordnim količinama i za izvoz. Konstatovano je, takođe, da se cena žitarica formira na osnovu ponude i potražnje na međunarodnom tržištu, pre svega visine godišnjeg prinosa, ali i da je jedan od faktora koji dovode do niže otkupne cene neujednačenost kvaliteta pšenice. Dogovoreno je i da nadležne inspekcije resornih ministarstava preduzmu sve neophodne mere u cilju provere navoda o mogućim zloupotrebama pri otkupu i skladištenju pšenice, kako bi se i na taj način zaštitio položaj proizvođača. 

Berićetna godina
Sem dorbog roda pšenice, ratari u Srbiji mogu se nadati dobrim prinosima drugih kultura. U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da je kukuruz u odličnom stanju. Očekivanja su da će rod kukuruza, koji je zasejan na 1,2 miliona hektara, biti isto tako dobar kao i rod pšenice. Suncokret je, takođe, u izvanrednom stanju, Tom kulturom zasejano je 202.000 hektara, što je 20 odsto više površina nego prošle godine. I šećerna repa je zasejana na većim površinama nego lane, zauzima površinu od 49.000 hektara, i takođe je u dobrom stanju.
Potpis za sliku: Procena: Sa oko 600.000 hektara biće poženjeveno više od tri miliona tona pšenice