Za javni sektor samo jednokratna isplata

Iako je dogovor o završetku revizije postignut, zbog toga što još nije poznato kakav je dogovor napravljen sa sindikatom policije i kako će se razvijati situacija sa protestima ostalih sindikata, konačno zaključenje sporazuma zavisi od toga da li će do kraja marta, kada zaseda Izvršni odbor MMF-a, Vlada uspeti da ispoštuje dogovoreno i da ne poveća plate iznad odobrenih granica.

Albert Jeger, šef misije MMF-a, istakao je da povećanje plata zavisi od toga da li će prihodi u budžetu biti veći od planiranih, ali da je u svakom slučaju moguća samo jednokratna isplata zaposlenima u javnom sektoru, kako se povećanje plata ne bi prelilo u narednu godinu, odnosno kako se ne bi povećao iznos zarada koji bi morao da se ubuduće kontinuirano isplaćuje. Jeger je naglasio da će, u slučaju da do zasedanja Borda direktora Fond dobije informaciju da Srbija ne može da ispuni dogovoreno, „MMF revidirati odluku o tome da li može da se završi revizija“.

– Ovo je predizborna godina u kojoj će glavni izazov biti kako da se zadrži potrošnja u planiranim okvirima, a potrebno je preduzeti i teške korake za stvaranje konkurentne ekonomije zasnovane na privatnom kapitalu. U tom pogledu do sada je urađeno najmanje. Potrebno je da se smanji sektor države, da se potrošnja sa javne potrošnje usmeri ka investicionoj, da se javna preduzeća restrukturiraju, što uglavnom podrazumeva privatizaciju, i da se stvori bolja poslovna klima koja će omogućiti predvidljivije i stabilnije poslovanje investitora – rekao je Jeger.

Guverner NBS Dejan Šoškić rekao je da će od 365 miliona evra ipak biti uzeto samo oko 50 miliona, tako da će ukupno povučena sredstva od MMF-a biti nešto više od 1,5 milijardi evra. On je dodao da je Srbija zahvaljujući Fondu kroz krizu prošla mnogo stabilnije i sa mnogo manjim padom BDP-a od drugih država, dodavši da se MMF slaže sa ocenom centralne banke da će se inflacija krajem ove godine vratiti u planirani okvir.

Govoreći o zahtevima sindikata, Dragutinovićeva je dodala da dok ne bude rebalansa budžeta nikome ne može da se isplati više novca nego što je predviđeno budžetom. Šoškić je takođe istakao da bi kršenje sporazuma narušilo reputaciju države, dovelo do rasta kreditnog rizika i pada rejtinga zemlje, što bi poskupelo kredite i podstaklo inflaciju koja bi pojela sva eventualna nominalna povećanja zarada u javnom sektoru.

Plan B za Telekom

Govoreći o mogućnosti da Telekom Srbija ne bude prodat ove godine, Dragutinovićeva je naglasila da u tom slučaju Uprava za javni dug ima strategiju delovanja i da se neće dozvoliti da bude ugrožena finansijska stabilnost. „Budžet će se finansirati bez obzira na to da li će Telekom biti prodat ili ne“, rekla je ministarka. Jeger je potvrdio da postoji nekoliko opcija ako ne dođe do prodaje Telekoma, dodavši da bi ipak budžet lakše bio finansiran ako se ova prodaja realizuje.