Za kazne i penale 200 miliona evra

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta pred Odborom za finansije i zatražio od Vlade objašnjenje za ogroman skok u ovim izdacima u poslednje dve godine.

„Taj iznos je jednak ukupnim investicijama u prosveti naredne godine i duplo je više od subvencija za investitore koje iznose oko 100 miliona evra. To je dva puta više nego što je bilo izdvojeno u budžetu za 2017. godinu. Vlada treba da objasni zašto dolazi do tako naglog skoka i da da mere kako ih spustiti na minimalan iznos“, apelovao je Petrović.

Siniša Mali, ministar finansija objasnio je da je namera vlade bila da prikaže pravo stanje u budžetu kao i da se radi o sporovima od pre desetak i više godina.

„To su sporovi iz 2005. ili 2006. godine, arbitraže od pre desetak godina. Recimo za Energozelenu moramo da platimo 50 miliona evra iako nemamo nikakve veze sa tim. Nismo hteli to da sakrivamo pa da isplaćujemo iz tekućih rezervi, već smo stavili u budžet zato što smo svesni da moramo da platimo“, rekao je Mali.

Ministar finansija je poslanicima poručio da su dve osnovne namere kod pravljenja budžeta bile povećanje standarda građana i veči privredni rast. U delu povećanja standarda Mali je podsetio na povećanje plata koje je krenulo još u novembru ove godine i na povećanje penzija od 5,4 odsto nakon uvođenja tzv. švajcarske formule za usklađivanje penzija. Takođe, povećana je i minimalna zarada za 2.022 dinara na 30.022 dinara od januara sledeće godine.

Za ubrzanje privrednog rasta Mali je rekao da su najvažnije investicije za koje je na nivou opšte države izdvojeno 260 milijardi dinara naredne godine u odnosu na 220 milijardi ove godine.

„Smanjićemo opterećenje na zarade. Prošle godine je smanjeno sa 63 na 62 odsto, a sledeće godine smanjuje na 61 odsto. Ukupan trošak za državu je 13,1 milijardu dinara i to je koliko država ostavlja privredi“, rekao je Mali dodajući da će sa desetak dana biti predstavljen Nacionalni investicioni plan.

Budžet republičkog budžeta za narednu godinu planiran je da bude u deficitu 0,3 odsto BDP-a, dok će budžet opšte države biti u minusu 0,5 odsto BDP-a.

Pavle Petrović je ocenio da je osnovni strateški nedostatak budžeta prekomeran rast plata koji može da potkopa rast privrede i budući standard stanovništva.

„Može da se desi da rast u jednom kvartalu iznenadi, ali trend rasta je tri do 3,5 odsto što je ispod trenda zemalja CIE. Da bi ih sustigli treba nam rast od pet odsto, a za to su potrebne duboke strukturne reforme. Preostala sredstva su uglavnom dobro raspoređena. Ovaj deficit budžeta vodi daljem padu odnosa javnog duga prema ekonomskom proizvodu zemlje i tako treba da ostane narednih četiri, pet godina da bi dug pao ispod 45 odsto BDP-a“, rekao je Petrović dodajući da su prihodi i rashodi kredibilno planirani i da je moguće da ponovo bude višak u 2020. godini. „Naš predlog je da se taj višak iskoristi za investicije, posebno komunalne, a ne za potrošnju, plate i penzije i vojnu opremu kao ove godine“, zaključio je on.

Petrović je pozdravio smanjenje opterećenja zarada, ali i rekao da se ono moglo u poslednje dve godine smanjiti na 58 odsto umesto na 61 odsto prosečne neto zarade što bi bilo značajan podsticaj za privredu.

Mali se nije složio da je prekomerno povećanje plata u javnom sektoru i poručio da će Vlada iskoristiti svaku mogućnost da poveća standard građana ne ugrožavajući makroekonomsku stabilnost.

„Posle povećanja plata u rasponu od osam do 15 odsto, fond plata biće 9,5 odsto BDP-a, što je povećanje sa 9,3 odsto ove godine. Prosek EU je 9,9 odsto, u Hrvatskoj je 11,6 odsto, u Sloveniji 11, 1 odsto učešće plata u BDP-u. Na osnovu domaće tražnje i investicija i rasta izvoza uspeli da zadržimo relativno visoke stope rasta. Sa smanjivanjem u globalnoj ekonomiji očekujem povećanje našeg rasta, ali mi radimo ono što možemo“, istakao je Mali.

Petrović je napomenuo da je bolje bilo da su zaposlili ljude tamo gde nedostaju nego što su povećavali plate već zaposlenih u javnom sektoru.